SUMRAK ZAPADA I “SVANUĆE” ISTOKA…

ZAMISLITE DA VAM U KUĆU DOĐE LOPOV I PONUDI VAM PROCENAT OD SVEGA OPLJAČKANOG UKOLIKO MU OLAKŠATE PLJAČKU I POKAŽETE GDE VAM SE NALAZE VREDNE STVARI I POMOGNETE MU DA TO IZNESE. ONI KOJI SU SPREMNI DA POMAŽU LOPOVIMA DA IM OPLJAČKA IMOVINU, PO LOGICI, MORAJU BITI GLUPI LJUDI. DRŽAVA JE KUĆA JEDNOG ILI VIŠE NARODA. DIREKTNE STRANE INVESTICIJE I PODRŠKA PODOBNIM KADROVICIMA (SA NIŽIM IQ) ORUŽIJE SU KOJIM MOĆNA GLOBALNA OLIGARHIJA DANAS ŠIROM SVETA VARA I PLJAČKA NARODE. ČITAVA PLJAČKA ODVIJA SE KAO PREDSTAVA U KOJOJ SU GLAVNE ULOGE PODELJENE ONIMA KOJI INTELEKTUALNO NISU U STANJU DA SHVATE “REDITELJSKU” IDEJU.

Novac nema upotrebnu vrednost zna svaki ekonomista. Ne možete ga ni obući, ni jesti, niti se njime grejati. Ne možete od novca izgraditi krov nad glavom. A bez hrane, ogreva, odeće, skloništa – nema života. To su vitalni resursi. Ipak, novac (papirna priznanica) danas je postao vrednost sama za sebe, a finansijske transakcije (razmena papirnih priznanica) posebna vrsta društvene nadgradnje, koja je utkana u sve druge stvarne vrednosti. Proizvodnja novca (finansijska industrija) dobila je status svake druge proizvodnje. Tako, iako bankari stvarno ne privređuju (ne stvaraju upotrebne vrednosti) oni su postali glavni nosioci ekonomskog razvoja danas najrazvijenijih zemalja sveta. Ipak, ne možete baciti vreću para (od direktnih stranih investicija) na gradilište i očekivati da na tom mestu nikne zgrada. Zgradu moraju podići radničke ruke.

Dakle, novac vam nije potreban da biste nešto sazidali. Ali, uz nametanje novca kao temelja za početak gradnje, praktično se isisava i prisvaja prava vrednost u zamenu za NIŠTA. I to je sistem na kome počivaju direktne strane investicije. Dakle, ako ste cementare i fabrike za proizvodnju hrane i vode prodali bankarima odnosno njihovim kompanijama, onda ćete radnike moći da nahranite i građevinski materijal da kupite samo ako prethodno kupite od njih novac sa kamatom. Novac je roba, koju vam bankari prvo prodaju. Novac je roba koju su danas ljudi širom sveta naterani da kupuju.

Falsifikat koji se ostvaruje

Kako je do toga došlo? Jednostavno, ljudi su vekovima smišljeno odvajani od stvarnih vrednosti i uvođeni u svet zamene za vrednost. I u tome su od najveće pomoći bili kvaziintelektualci obrazovani u školama koje je kontrolisala masonerija. U čuvenom delu “Protokoli Sionskih mudraca” za koji se i dalje tvrdi da je falsifikat i koji je otkriven pre prevrata u carskoj Rusiji, stoji zanimljiva rečenica: “Intelektualci gojski ponosiće se svojim znanjima i ne provjeravajući ih logički, sprovodeći u delo sva naučna saznanja koja su naši agenti vešto iskombinovali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova u, za nas, potrebnom pravcu.” (Protokol 2). (Napomenimo, da su Goje svi oni ljudi koji ne prihvate satanističku veru (takozvani judaizam) uobličenu u drevnom Vavilonskom Talmudu i koja u suštini proklamuje da čovek odnosno NEKI LJUDI imaju pravo da na Zemlji preuzmu ulogu Boga i organizuju život ljudi po svojoj volji i svom interesu. Često se pod Gojama smatraju nejevreji, ali ovo nije tačno, jer se reč “Jevrejin” pojavljuje tek u 18. veku i namerno se brka sa narodom koji je živeo u drevnoj Judeji u Palestini.

Ova namerna zbrka je takođe deo tajne agende za uspostavljenje totalitarnog globalnog društva uz pomoć veštački stvorenih naroda i država.) Tako običan seljak koji ima dovoljno zemlje da može da se prehrani, poseduje izvorište vode, ima stoku da mu zemlju djubri, može od stoke da napravi vunicu i obuče se a ima i parče šume da naseče drva za ogrev, zapravo ima sve što mu je potrebno. Takvom čoveku novac i ne treba a trgovati može i trampom. Novac je najviše potreban gradskom čoveku inkorporiranom u sistem raspodele dobara i organizovanog privređivanja u državi. Zato su trgovci i bankari vekovima terali ljude da se preseljavaju i koncentrišu u gradove. Danas većina stanovnika takozvanog razvijenog sveta živi u gradovima i ekonomski je potpuno zavisna od razvoja finansijske industrije (pravljenja novca). Njihov rad u proizvodnji pravih dobara sve je manje potreban, jer robe danas ima previše.

Njima se prave izmišljenja neproizvodna radna mesta, i oni se pretvaraju u potrošačku mašinu. Kontrolu rada proizvodne i potrošačke mašine vrše bankari. Ova dve mašine moraju biti u stalnom balansu. Kontrolisati vrednost novca u jednom društvu je kao kada kontrolišete krvotok u organizmu odnosno određujete vrednost hranljivih sastojaka i njihov transport preko krvi. Ako želite da od čoveka stvorite debila potrebno je da mozgu uvek isporučujete manje hranljivih sastojaka. Zato sportisti, glumci i zabavljači uvek imaju enormne zarade, dok se intelektualni rad manje vrednuje.

Bogati ljudi sa razvijenim intelektom su potencijalno opasni za društvo kome bankari žele da gazduju. Sada možete da shvatite zašto teniseri i fudbaleri zarađuju enormno velike pare, iako njihov rad i utrošak energije ne stvaraju nikakvu vrednost. Sportisti troše ogromnu energiju ali njihova delatnost je potpuno neproduktivna, za razliku od seljaka i radnika koji uvek nešto proizvedu. Iz toga je logično da je rad seljaka i radnika vredniji. Ali, u lažnoj ekonomiji sistem vrednosti se namerno obrće. Tako se oni koji zaista stvaraju stalno drže u siromaštvu i primorani su da stalno rade. Oni koji nemaju moć da stvaraju i razmišljaju (jer su im mozgovi neuhranjeni) potpuno su bezopasni i podložni svim manipulacijama pa im se novac lako može uzeti. Oni bez razmišljanja daju milione dolara za ogromne kuće, luksuzne jahte, nakit., automobile, avione… Enormne cene ovoga odredio je… Pogodite ko! Tako je novac ponovo vraćen bankarima.

LAŽNA AMERIČKA EKONOMIJA

Najveća ekonomija koja danas svoju moć izvodi iz lažnih vrednosti je ona u SAD-u. Ogromna je količina novca emitovana u ovoj ekonomiji, i potrošačka mašina mora da se smanji. Za to je potrebna “finansijska kriza”. Zanimljivo je da u pomenutim “Protokolima Sionskih mudraca” stoji i ovo: “Ekonomske krize mi ćemo proizvoditi Gojama tako što ćemo povlačiti novac iz opticaja” (poglavlje 20). Papskim saopštenjem, takozvanom bulom (Bordžije) iz 1493. obe Amerike se primarno smatraju vlasništvom Rimokatoličke crkve, pa se veruje i da centralna američka banka FED pripada njoj. Na poleđini američkog dolara je i ispisana rečenica: Annuit Coeptis-Nuovus ordo seclorum, što znači da je to “odobren poduhvat za stvaranje novog poretka”. Glavni igrači za finansijsku operativu i industriju su 13 porodica koji su glavni deoničari FED-a, na čelu sa najbogatijom – dinastijom Rotšild. Kao bankari Vatikana oni su se specijalizovali za izazivanje svetskih kriza i ratova i to uvek finansiranjem obe zaraćene strane. Ova porodica praktično je imala glavnu ulogu u finansiranju svih zaraćenih strana u oba svetska rata. Ideološke podloge kao komunizam, liberalizam, nacizam, fašizam, Hitlerov “Mein kampf”, Lenjinov “Manifest…” ili Markosv “Kapital” pisale su u stvari mudre svešteničke glave iz redova jezuita.

Oni su već vekovima najprosvećeniji ljudi na čitavom svetu. I falsifikovane istorije koje učimo u školama , njihovo su delo. Kao i falš nauka, posebno ekonomska koju uče današnji “eksperti” sa Harvarda i univerzitetski profesori širom sveta. I Nobelova nagrada je pod njihovom kontrolom. Denis Healey, bivši britanski ministar odbrane je tako rekao za svetske krize, gde spadaju i ratovi: “One su napravljene da se dogode… orkestrirane i rukovođene i to vode oni koji povlače konce”. Naravno, da su iz svih svetskih finansijskih kriza Rotšildi izašli uvek bogatiji i nikada nisu doživeli težak finansijski gubitak. Kad su Barona Dejvida de Rotšilda pitali nedavno na jednoj donatorskoj konferenciji u Dubaiu kako su to uvek uspevali, rekao je jednostavno: “Može se reći da mi imamo više pronicljivosti od drugih.” Ovu “pronicljivost” posebno ima i njihov agent za igre na berzama, nama poznati Džordž Soroš.

ČEMU SLUŽI BERZA

A berza je upravo mesto napravljeno za stvaranje i nestajanje para. Čista magija. Tako se na berzi 100 dolara u jednom trenutku može zameniti za barel nafte, a već u sledećem morate izdvojiti 250. Ili samo 50. Najgore je kada na berzi nestanu milijarde ili čak trilioni dolara. To su upravo izveli u američkoj banci Glodman Sač. Pare su im “isparile” i nastala je “finansijska kriza”. Ali, s obzirom na količinu dolara koje su bankari emitovali i koji nemaju nikakvo stvarno pokriće, višak se negde mora s vremana na vreme “zaturiti”. Nekoliko “sitnih” triliona dolara su tako “nestali” banci “Goldman Sač”. Potrošačka i proizvodna mašina se moraju povremeno balansirati. Ovaj balans će mnoge ljude na planeti koštati života, ali u izvedenom sistemu vrednosti ljudski život (koji je stvorio Bog) vredi manje od novca (koji je stvorio Satana).

To što se poslednja dve hiljade godišnja era zove hrišćanskom, samo je “mala” prevara. Ali, bez brige, na pragu smo početka Nove ere. Naravno, finansijska kriza ne pogađa one koji imaju svoje zatvorene ekonomije. Ali, većina ljudi to nema, baš kao što ih danas većina država nema. Liberalizam je imao za cilj da otvori sve državne granice. Sada kada su otvorene ceo svet može da funkcioniše kao jedna ekonomija koju treba nadzirati iz jednog mesta – i to će biti posao Svetske vlade. I nju polako treba uvesti u javni život i predstaviti raji kao preko potrebnu. U tom cilju biće usmerene i nove finansijske reforme koje će biti konkretizovane na skupu G-20 u aprila iduće godina, a ovih dana u Vašingtonu su se svi lideri složili da je to neophodno. Nije li vam to malo neobično da se lideri najrazvijenijih zemlja sveta slažu sa onim što je u interesu bankarske oligarhije, a ne njihovih država i naroda? Navodno falsifikovani “Protokoli sionskih mudraca” i tu se pokazuju kao fantastično proročanstvo: “Kad smo ubacili u državni mehanizam otrov liberalizma…, države su se razbolele od smrtonosne bolesti – raspadanja krvi.

Ostaje nam da očekujemo kraj njihove agonije. Liberalizam je rodio ustavne države koje su zamenile za Goje spasonosnu autokratiju a ustavna država… nije ništa drugo do škola razdora, rasprave, nesuglasica, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija – jednom rečju – škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države…” (Protokol 20). Eto u čemu je tajna demokratije i zašto komesari MMF-a stalno nameću zahteve za što većom demokratizacijom. Naravno, da su ključni igrači i takvim društvima samo oni kojima je bolesna krv doprla do mozga.

POLITIČARI KAO MARIONETE VOL STRITA

“Goje idu u lože iz radoznalosti ili u nadi da će se uz njihovu pomoć progurati što bliže bogatoj društvenoj trpezi a neki zato da bi imali mogućnost da iznesu pred publiku svoja neostvarena i neosnovana maštanja: oni žude za emocijom uspeha i aplauzom, na kojima smo mi vrlo izdašni. Mi im zato i dajemo taj uspeh da bismo se koristili njihovim samoobmanama koje odatle proističu, pri čemu ljudi neprimetno usvajaju naše sugestije, ne zazirući od njih, u punoj uverenosti da u svojoj nepogrešivosti oni sipaju svoje misli i da tuđe više ne mogu da prime…

Vi ne možete ni da zamislite kako se najpametniji među Gojama može dovesti do nesvesne naivnosti, pod uslovima samoobmane, i kako je u isto vreme lako obeshrabriti ih najmanjim neuspehom, recimo prekidom aplauza, i dovesti ih onda do ropske pokornosti, samo da bi uspeh obnovili… Koliko god su NAŠI u stanju da zapostave uspeh kako bi sproveli svoje planove, toliko su Goje spremne da žrtvuju sve planove samo da bi se dočepali uspeha. Ta njihova psihologija znatno nam olakšava zadatak u njihovom usmeravanju. Ovi tigrovi po izgledu imaju dušu ovaca i kroz njihove glave vetar duva bez prepreke”. (Prokol 15)

O neophodnosti uvođenja svetske vlade javno se danas najviše zalaže politička marioneta Vol Strita na čelu čelu Francuske, Nikola Sarkozi. I ovde se “fasifikovani” protolokli čudno ostvariše: “Da bismo doveli naš plan do takvih rezultata mi ćemo podešavati izbore takvih predsednika u čijoj prošlosti ima bilo kakvih neotkrivenih mračnih dela… – tada će oni biti verni izvršioci naših naređenja iz bojazni da se to ne otkrije i zbog težnje, svojstvene svakom čoveku, koji je došao do vlasti, da održi svoje privilegije, preimućstvo i počasti vezane za zvanje predsednika.” (Protokol 10).

Videli smo iz teksta Tijeri Mejsena kako je Sarkozi tesno povezan sa kriminalnim krugovima sa Korzike i SAD čiji rad kontroliše CIA. Poznati američki istoričar Vebster Tarpli previđa da je sada glavni cilj ove bankarske oligarhije nametanje stroge finansijske kontrole u najvećoj mogućoj meri u svim zemljama, posebno u razvijenom svetu, da bi se na kraju izvršila njegova potpuna kolonizacija. Tako će se najpre stvoriti dva bloka – jedan koji će biti uveden u recesione mere a drugi će se ekonomski razvijati kako bi bio doveden u poziciju da ugrozi prvi. Prvi blok će činiti SAD i EU koje se zalažu za “antiproizvodnu, maltuzijansku monetarističku politiku zasnovanu na ekonomiji izvedenih vrednosti i sa daljim razvojem finansijske industrije”, dok bi se kao lideri istočnog bloka našli Rusija, Kina, Brazil i Indija, koje se zalažu za ekspanzivnu proizvodnju uz razvoj novih tehnologija.

TERORISTI PROTIV TERORIZMA

Da će se u SAD dogoditi veliki potresi najbolje pokazuje izbor novog predsednika, Baraka Huseina Obame, čoveka komplikovane biografije i nedokazanog američkog državljanstva. Njegov izvod iz matične knjige rođenih u Honoluluu i dalje je edostupan javnosti. Crnac, dalji potomak robova (i to možda ilegalnih useljenika) ili možda vanbračni sin FBI potkazivača Frenka Mašala Dejvisa i belkinje En Danam, kako neki spekulišu, svakako će ostaviti iza sebe drugačiju Ameriku. Novi predsednik SAD, Obama stekao je političko obrazovanje pod patronatom Zbignjeva Bržežeinskog (o čemu piše Tarpli u svojoj knjizi “Obama the postmodern coup”) na cionističkom Harvardu i Kolumbija univerzitetu. Obama, po njemu, treba da bude maska za perfidne planove globalne oligarhije i izigrava velikog spasioca najsiromašnijim Amerikancima obećavajući im promene, promene, promene…bolju budućnost, bolji život, nova radna mesta… i sve ostalo spakovano u otrcane političke fraze političkih marioneta. U stvari upravo se Obama, kao i njegov protivkandidat Mekejn, založio da se novim zakonskim merama “gubici” na berzi banke Goldman-Sač nadoknade parama od poreskih obveznika, dakle da siromašni spasavaju bogate.

Obama je za šefa Bele kuće izabrao najvatrenijeg cionistu Ram Emanuela, čoveka sa dvojnim izraelskim i američkim državljanstvom i promenjenog prezimena čiji je otac Benjamin bio pripadnik zloglasne terorističke grupe Irgun pre Drugog svetskog rata u Palestini. I sam Ram Emanuel je devedesetih godina otišao iz SAD da bi služio u izraelskoj vojsci. Tada je izgubio deo prsta na desnoj ruci (verovatno u lovu na palestinske patke koje Izarelcima nisu dale da zidaju naselja na njihovoj teritoriji). “Rambo” kako ga zovu ušao je i u srpski kokus u američkom kongresu, mesto gde države plaćaju reket da bi kaobajagi imale američke kongresmene kao svoje predstavnike. Srpska cionistička novina “Blic” predstavlja ga kao “prijatelja Srba” (!) U političkoj ekipi su mu već tri najveća “humanitarca” osvedočeni srbomrsci -Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk i Hilari Klinton. O tome da li je američki kongres najkorumpiranija institucija u SAD, nećemo ovog puta. Američka bankarska oligarhija znala je da Hilari Klinton (neformalna snaja Rokfelerovih ukoliko je Bil Klinton vanbračni sin Vintropa Rokfelera, koji je u vreme njegovog rođenja bio guverner Arkanzasa), nije mogla da dobije izbore u SAD. Da pokupi glasove crnaca i siromašnih mogao je, lepom pričom, samo Barak Obama. Smisao za lepo pričanje i pisanje Obama je morao da nasledi od nekog roditelja, možda od svog pravog oca (ukoliko je to Frenk Maršal Dejvis), koji se bavio pisanjem proze, poezije i izdavaštvom, nakon što je prekomandovan kao FBI doušnik iz Čikaga u Honolulu. Sticajem okolnosti našao se tamo i u vreme kada je tamo studirala En Danam.

U to vreme “slobodne ljubavi” bili su modreni mešoviti brakovi i veze. Ipak, ovo je samo spekulacija. Zanimljivo je kako Bil Klinton i Obama imaju veoma komplikovane (i prilično nerealne) priče kada su u pitanju njihovi očevi.En Danam je kasnije u Indoneziji radila u Rokfeler fondaciji. Nema sumnje, da kada jedan melez robovskog porekla i provincijalac iz Arkanzasa dođu na čelo SAD, pri čemu su obojica na neki način vezani sa poslovima porodice Rokfeler, ništa ne može biti slučajno. Puka slučajnost nije mogla uvesti 300 miliona Amerikanaca u dugove koji odavno premašuju 50 triliona dolara. U slučaju da iz nekog razloga Barak Obama bude sprečen da obavlja funkciju predsednika, na čelu SAD će se naći Džozef Bajden i Hilari Klinton, vatreni cionisti i njihov tim. Eventualni atentat na Obamu izazvao bi velikih haos u SAD, što bi bilo idealno za uvođenje neke vrste vanrednih mera. Tako će SAD sa cionističkim teroristima u Beloj kući i crncem koji lepo zbori o promenama nastaviti da vodi globalnu “borbu protiv terorizma” i šalje vojnike širom sveta štiteći poslovne interese bankarske oligarhije i naftnog biznisa potpuno blokirajući ekonomski razvoj SAD. Za ove poslove Obama već predlaže da mogu biti korišćeni i mlađi vojnici od 18 od 23 godine.

ROTŠILDI INVESTIRAJU U INDIJI

Za to vreme porodica Rotšild i njen ogranak u Londonu krenuli su u veliki investicioni poduhvat u Indiji. U jednom prošlogodišnjem intervjuu Lin Forester de Rotšild (Lloyd Grove – Cond’e Nast Portfolio.com) je otkrila da su ona i njen muž, baron Ivlin de Rotšild, postali investitori sa šest stotina miliona evra u poslu proizvodnje i izvoza voća i povrća iz Indije, zemlje koja je najveći svetski proizvođač voća, i drugi po veličini proizvođač povrća. Ovu proizvodnju istovremeno koristi i oko 900 miliona Indijaca. Lin Forester de Rotšild je i kućni prijatelj sa Hilari i Bilom Klintonom. Kada se udala za barona Ivlina de Rotšilda 2000. (upoznao ih je Henri Kisindžer dve godine ranije) i postala njegova treća žena, odlučili su da medeni mesec provedu kod svojih prijatelja Klintona u Beloj kući u Vašingtonu. Naravno, ledi de Rotšild je bila i glavna u prikupljanju novca za predsedničku kampanju Hilari Klinton i čak javno izjavila kako joj Bark Obama deluje previše “elitistički”. Rotšildi će raditi preko “Fieldfresh” indijske kompanije, a glavni investitor je E.L. Rothschild, na čijem je ona čelu. Ledi de Rotšild to objašnjava ovako: “E.L.Rothschild je suštinski holding kompanija za naše globalne interese, ali je uglavnom fokusirana na Indiju.

Kompanija nadgleda naše investicije u “Economist” (poslovni magazin), na primer u UK. Naša najaktivnija aktiva je u Indiji. Ja sam prodala poslednji svoj biznis juna 2000., a Ivlin se penzionisao kao predsednik N.M.Rothchild 2002. Odlučili smo 2003. da imamo veliki biznis koji bi smo zajedno radili, iskoračili smo sa strane i sagledali gde u svetu bi i u kakvoj oblasti industrije moglo doći do rasta. I odlučili smo da Azija bude sledeće mesto stvarnog rasta. Bili smo neodlučni između Kine i Indije, pa smo proveli godinu dana putujući u obe zemlje, imali sastanke sa svakim ko je želeo sa nama da se sastane.” O tome kako su se ipak odlučili za Indiju, ledi de Rotšild kaže: “Počelo je sa obe zemlje, ali za neka četiri meseca, pet meseci, odlučili smo da se ograničimo na Indiju. Razlog za to je delimično u tome što je u 2003. čak 49 milijardi američkih dolara direktnih stranih investicija otišlo u Kinu, a 4.9 milijardi u Indiju. Na makro planu, ako bi Kina bila bolja, ili je bila bolja, nije bolja 10 puta. Tako nam se prilika učinila boljom upravo finansijski gledano. Takođe se bolje osećamo kada radimo u demokratskom društvu…. Lakše nam je u zemlji gde vladaju zakoni. Tu je očigledno jako i britansko nasleđe, pa smo se fokusirali na Indiju”. Naravno, Rotšildi znaju kako je kolonizovana Indija koja je bila pre toga daleko razvijenije i bogatije društvo nego čitava Evropa, kada su to otkrili katolički emisari i rešili da bogatu državu preuzmu u svoje ruke. Prekomponovali su narode, jezik, veru, pocepali države i ponovo ih skrojili kao Indiju i Pakistan. Onda su ih opljačkali i najzad uz pomoć svojih masonskih marioneta Gandija i Nehrua – “oslobodili”. Zato danas u ovim zemljama stoji nuklearno oružije i ono služi za odbranu bisnisa… Pogodite čijeg. I zato će svaka investicija Rotšilda biti bezbedna.

O tome kako Rotšildi “osete” gde se može napraviti novac, Lin Forester de Rotšild kaže da je investiranje za njih deo “poslovnog procesa” gde oni koji imaju novac uvek pokušavaju da predvide gde je najbolje investirati. Tako su od svojih savestnika iz Indije saznali da čak 40 posto proizvodnje voća i povrća u Indiji ide na đubre. “Kina ima 60 posto obradive zemlje kakvom raspolaže Indija, ali je 40 posto produktivnija zbog tehnologije. Indija zbog loše tehnologije ima samo jedan posto izvoza voća i povrća. Ako se investira u tehnologiju i skladištenje voća i povrća ljudi se fiksiraju za zemlju… Ako tamo ljudi ne budu u stanju da kupe kvalitetnije voće i povrće u maloprodaji, ono će ići u izvoz. I to najviše u EU i Japan.”, kaže Ledi de Rotšild.

Naravno za ovako velike investicije moraju imati i podršku vlasti. Na otvaranju farme od 300 ari gde su počeli sa eksperimentalnom obukom indijskih farmera, bio je i indijski premijer Sing. Ledi de Rotšild kaže da je impresionirana premijerom koji obavezno čita svoje govore. On im je na otvaranju centra ovog puta recitovao poemu o tome kako zemlja daje ljudima mnogo i menja njihove živote. On sam je iz siromašne porodice i to seljačke i zna i želi da 600 miliona ljudi iz Indije treba da izađe iz siromaštva (zahvaljujući verovatno stranim investitorima koji će ih darivati svojim papirnim novčanicama od 50 centi do dva dolara dnevno, i tako izvlačiti iz njih stvarne vrednosti). ( Kao seljačko dete, on je odrastao u već pokorenoj i kolonizovanoj zemlji premijer Sing očigledno se razume u ekonomiju kao i Mlađan Dinkić ili Božidar Đelić i ostale Goje.

Zato i prodaje narod kao jeftinu radnu snagu Rotšildima, verovatno im pričajući o novim radnim mestima i stranim investicijama…) Mnogi indijski seljaci već imaju problem kako da se prehrane. Pored toga, Rotšildi u Indiji očekuju brz razvoj srednje klase i potrošačkog društva i razvoj unutrašnjeg tržišta. I ono je daleko veće od EU. Svake godine u Indiji 10 miliona ljudi postaju srednja klasa. Takvi ljudi biće idealna potrošačka mašina, pa je to dobar pokazatelj gde će gospođa Lin Forester de Rotšild kao član Upravnog odbora kozmetičke kuće “Estee Lauder ” u budućnosti možda napraviti još profita. Sama ledi de Rotšild kaže da je ona veliki radnik jer čitavog života radi na stvaranju novca. I pre nego što se udala za barona Rotšilda, Lin Forester je napravila u biznisu sa bežičnim telekomunikacijama 100 miliona dolara to ni iz čega (kupujući i prodajući pravo na korišćenje broudbenda). Kakav će biti efekat na EU ove ogromne investicije i težnje Rotšilda da neprestano prave profit, profit, profit…novac, novac, novac… ?

BANKROT ZA EVROPSKE FARMERE

Na žalost, može biti katastrofalan jer će evropske i japanske farmere dovesti do bankrotstva. Cene voća i povrća će i sa svim troškovima transporta a cenu nafte kontrolišu Rotšildi, biti manja od evropskih. U Evropi većina farmera je već teško zadužena (kod Rotšild banki) zbog strogih sanitarnih normi kao i zahteva supermarketa za skupim pakovanjem. To ih tera da kupuju skupe mašina i zadužuju se. Ova poodmakla politika se nameće zakonskim rešenjima i srpskim seljacima. “Svaki zajam dokazuje državnu nemoć i neshvatanje državnih prava. Zajmovi kao Demoklov mač vise nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem privremenih poreza, idu ispruženom rukom da prose milostinju od naših bankara. Spoljašnji zajmovi su pijavice koje se ne mogu otkinuti od državnog tela dokle god one same ne otpadnu ili ih država sama ne skine.

Ali gojske države ih i ne skidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one moraju neizbežno propasti od dobrovoljnog puštanja krvi. ” (Protokol 20) Kada indijsko voće i povrće stigne u EU, većina evropskih farmera će se naći u gubicima i sa hipotekarnim kreditima, imovina im može biti konfiskovana (a možda i nacionalizovana što će se nazvati pomoć). Sitni farmeri se već godinama uništavaju jer su u teškoj borbi sa tržišnom ekonomijom u kojoj opstaju samo poljoprivredni giganti koji mogu da stvaraju profit. Zato “neuhranjeni mozgovi” i u Srbiji stalno potenciraju razvoj malih i srednjih preduzeća, koja su apsolutno nekonkurentna u EU. Zbog nemogućnosti da opstanu na zemlji mnogi će morati da napuste sela i odu u gradove, u kamerama nadzirane kazamate. Sin Ivlina de Rotšilda, Dejvid de Rotšild u svojoj knjizi “Priručnik za preživljavanje globalnog otopljavanja” promoviše život u gradu zbog uštede energije. Naravno, kao razlog globalnog zagrevanja, navodi se ljudski faktor, što je notorna laž.

To što će Rotšildi sagoreti ogromne količine nafte da bi robu transportovali iz Indije u Evropu, nikome ne deluje nelogično. Stvar “uhrnjenosti mozga” zar ne? Sa druge strane, u samoj Indiji će se sa rastom srednje klase još više osiromašiti sirotinja. Masivan rast izvoza će smanjiti ponudu voća i povrća domaćem tržištu. Siromašni i jedu samo to jer para za meso nemaju. Nije verovatno da se proizvodnja može toliko povećati da može zadovoljiti potrebe i Indijaca i tržišta EU i Japana. Nedostatak ove hrane može izazvati pothranjenost i povećanu stopu smrtnosti. Da bi se što više podigao prinos biće primenjena intenzivna agro-tehnologija koja će nametnuti uporno i povećano korišćenje pesticida koji će vremenom sterilisati zemlju (a povećati biznis Diponovima koji proizvode hemikalije) zatrovaće se izvorišta vode. I ovakav razvoj događaja je očito je koristan za depopulaciju Trećeg sveta.

Ko stoji iza ove agende? Kao što je slučaj u Kini, brzo rastuća proizvodnja u Indiji predstavlja opasnost za zapadne korporacije. Tako će države zapadnih zemalja uz saglasnost svetske vlade krenuti u spasavanje nacionalizacijom odnosno kolonizacijom razvijenih zemalja. I to će biti logična završnica uspostavljanja totalne globalne diktature. “Mi ćemo zameniti berze grandioznim državnim kreditnim ustanovama čiji će zadatak biti u oporezovanju industrijskih vrednosti u skladu sa vladinim kombinacijama. Te ustanove će biti u stanju da izbace na berzu po pet stotina miliona industrijskih hartija za jedan dan, ili da ih isto toliko kupe. Na taj način će sva industrijska preduzeća postati zavisna od nas. Možete zamisliti kakvu ćemo moć pribaviti sebi pomoću toga. (Protokol 21)

Na žalost neuhranjeni mozgovi Srbije umesto da pokušaju da se približe istočnom bloku koji će očito sada biti u privrednoj ekspanziji, tesno se pripajaju zapadnoj recesivnoj ekonomiji. Tako su za Srbiju zapadni investitori već odredili da bude veliki otpad i centar za reciklažu EU. Da posluži za zatrpavanje Srbije đubretom doveden je Sorošev obučeni kandidat “neuhranjenog mozga”, Oliver Dulić. Nukleranim otpadom Srbija je već zatrpana 1999. i ljudi masovno umiru od raka. Ali to ovom mozgu sa diplomom lekara ne smeta. Kada neko studira pet godina medicinu i onda postane “stručnjak” za strane investicije i prostorno planiranje u okviru državne politike, onda to može biti samo težak slučaj urođene mentalne insuficijencije.

REŠAVANJE SVETSKE FINANIJSKE KRIZE

“Kako je jasna i očigledna stupidnost čisto životinjskih gojskih mozgova, koja se ispoljava u tome što nisu ni mislili, uzimajući od nas novac pod interes, da će sav taj novac, pa još sa interesom na njega, oni morati da crpe iz svojih državnih džepova radi obračuna sa nama. Šta je lakše i jednostavnije nego uzeti potreban novac od svojih građana! To dokazuje genijalnost našeg izabranog uma u tome što smo mi umeli tako da im predstavimo stvar zajmova da su oni videli u njima i svoju korist. Naši računi, koje ćemo mi predstaviti kada nastupi vrijeme, utvrđeni vekovnim eksperimentima koje smo vršili nad gojskim državama, odlikovaće se jasnošću i preciznošću i očigledno će pokazati svima koristi od naših novotarija. Oni će učiniti kraj onim zloupotrebama, blagodareći kojima smo mi upravljali Gojima ali koje neće biti dopuštene u našem carstvu. Mi ćemo tako podesiti računski sistem da ni vladar, ni najmanji činovnik, neće biti u stanju da izvuku ni najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute drugim pravcem sem onog koji je već jednom označen u određenom planu dejstva. ” (Protokol 20)

Po Vebsteru Tarpliju, namera MMF-a je da proturi odluke koje će voditi formiranju svetske vlade :

1. obavezati agencije za kreditni bonitet da se registruju i nadziru i da se potčine pravilima upravljanja.

2. obustaviti načela konvergencije (zbližavanja) računovodstvenih standarda i preispitati primenu pravila o pravičnoj tržišnoj vrednosti na finansijskom polju, kako bi se oni bolje usaglasili sa pravilima finansijske discipline i umerenosti.

3. odlučiti da ni jedan segment tržišta, teritorija ili finansijska isntitucija ne izbegne proporcionalne i adekvatne regulacije ili da bar bude pod nadzorom.

4. ustrojiti kodeks ponasanja kako bi se izbeglo preterano preuzimanje rizika u finansijskoj industriji, uključujuči i oblasti kompenzacija. Nadzornici (supervizori) će morati da se pridržavaju ovog kodeska u procennjivanju profila rizika finansijskih institucija.

5. poveriti primarne odgovornosti MMF u, zajedno sa FSF (Financial Stability Forum – Basel ) da preporučuje neophodne mere kako bi se obnovilo poverenje i stabilnost. MMF mora da raspolaže osnovnim sredstvima i adekvatnim instrumentima da podrži zemlje u teškoćama i da u potpunosti ostvari ulogu makroekonomskog nadzora.

Ivona Živković