KRALJEVI NOSE KRUNE, A SLUGE KECELJE…

Na ideju da prodaju novac (kao robu) došli su i neki ljudi poreklom iz drevne Persije i Egipta koji nisu imali ni vladarske gene
ni zemljišni posed. Ali imali su bujnu maštu i neka drevna znanja koja Evropljanima nisu bila poznata. Bili su to mađioničari
(magusi) koji su lakovernom narodu prodavali trikove. Kako stvarna magija ne postoji, ovi samozvani magovi su zapravo
prodavali iluzije. Kako se voda se ne može pretvoriti u vino, niti kamen u zlato, baš kao što slepi i gubavi ne mogu preko noći
ozdraviti i progledati, ovi iluzionisti su narodu prodavali predstavu. Baš kao što to danas rade ulični šibicari.
Tako bi jedan od družine igrao slepca, koji će od lekovite magije progledati pred svima, drugom će se u ruci umesto kamena
naći grumen zlata, a treći koji, kaobajagi nije mogao da hoda, podići će se na noge pred gomilom lakoverne mase. I lakovreni
narod bi ovim prodavcima magle i zdravlja – poverovao. Mnogi nisu žalili da daju zlatnike samo da kupe ovu magiju – samo da
se izleče , da se usreće, da se obogate.
Trikovi i veštine sa brojkama i kartama posebno su bili neukom narodu nedokučiva čarolija- jer samo „božijom silom“ obdaren
pojedinac može pogoditi koju ste kartu iz špila izvukli ili ste samo pomisli da je izvučete. A madjiničari su sebe zbog svojih
veština tako počeli da prikazuju kao božje izaslanike. I veštinu su prenosili na svoja pokoljenja. Gledanje u zvezde i nebeska
predskazanja bilo je rezervisano za posebno obdarene – sveštenike. Da nije bilo ovih magusa koji su sledili vitlajemsku zvezdu
padalicu, Isus Hrist nikada ne bi bio rodjen.
Vremenom su magusi shvatili da se od prodaje „magle“ može lagodnije živeti nego od zemljoradnje ili zanatstva. Tako su se
iluzionisti postepeno vešto uobličili u svešteničke družine (veroučitelje), koje su putovale kao prosvetitelji i lekari i proroci i
nudili narodu lek za telo i dušu tj. utehu za teško beznađe pred tiranijom vladara.
Trikove i veštinu da se igraju sa brojevima i kartama ovi iluzionisti doneli su u Evropu (narućito nakon pada Aleksandrije) gde
su vekovima postojala razna prosvetiteljska društva (koja su delovala u formi raznih bratstava).
Pozntao je bilo društvo Ormus (Mudraci Života) koje je osnovao izvesni Ormesius , koji se 96. godine n.e. preobratio u Svetog
Marka. Znak ovog društva je bio crveni krst oko koga se uvija zmija. Znak zmije koja sama sebi grize rep je bio drevni simbol
večnosti bolje reći večnog zla (uroboros). Tu je bilo i poznato društvo Terapeuti čiji je član, veruje se, bio i veroučitelj Isus iz
Nazareta sa svojim apostolima, a koji se, navodno, borio protiv lihvara u veroučiteljskim redovima. Terapeuti su bili poznati kao
lekari koji su se bavili isceljivanjem raznih bolesti.
Neki prefriganiji mađioničari (bratstvo zavetovanih) su tako pokrali deo hrišćanskog učenja Terapeuta povezali ga se drevnim
znanjem iz Egipta i svojim trikovima i doneli u Rim. Takođe su tu prodavali neka znanja iz matematike, astronomije,
geometrije, alhemije i naplaćivali ih zlatom. Svoja znanja su proglasili „velikom tajnom“ u koju je bilo upućeno samo Bratstvo i
ono se prenosilo vekovima na nove sledbenike bratsva kao kabala – drevno učenje iz Vavilona i Egipta. I tu kabalu su iluzionisti
vremenom prenosili širom Evrope prodajući ga lakomim i neukim evropskim vladarima –kao vredna astrološka proročanstva i
mudrosti. Samo su zakleti članovi bratstva znali da je to sve laž.
Preoobučeni u veroučitelje hrišćanske vere, kao potomci nebeskih anđela palih na Zemlju, širili su svoje lepe priče (evanđelja) o
večnom životu i magiji Isusa Hrista. I ljudi su verovali u mogućnost hodanja po vodi i pretvaranja vode u vino, i u vaskrsnuće i
večni život na nebu. Kad bi ih spazili u nekoj naseobini zvali su ostale verovatno vikanjem – “Evo andjela”. Reč ave ili eve
postala je pozdrav.
Članovi bratstva magusa radili su i kao špijuni i doušnici, pa su tako znali šta narod misli o pojedinim vladarima i šta vladari
spremaju narodu, i prikazivali sebe i jednima i drugima kao “vidovite ljude”. I kada bi se nešto od predviđanja obistinilo, ugled
im je bio zagarantovan.
Jedan takav „prorok“ je Juliju Cezaru, navodno, uputio čuveno proročko upozorenje: „Čuvaj se matrovskih ida“. I baš tog dana,
15. marta 44. p.n.e. Cezar je ubijen. Kako su „proroci“ to znali osim ako nisu sami organizovali njegovo ubistvo?
Iluzije i proročanstva su tako postale sastavni deo života mnogih Evropljana. I danas, nakon hiljadu godina, živimo u takvom
svetu punom laži- lažnih vesti, lažne istorije, lažne nauke, lažne medicine, lažnog novca i poremećenih vrednosti. Jednostavno
živimo u svetu iluzija i prevara, dok pravu fundamentalnu istinu i znanja Bratstvo magusa (njihovih sledbenika) čuva za sebe. I
oni se danas nazivaju Iluminati.
U drevnom Rimu su ovi proroci u jedanaestom veku osnovali i svoju centralu za proricanje sudbine sa znakom krsta i aždaje i
nazvali je „proročanska zmija“ – „vati canus“. Cita del Vaticano znači grad proročanstva. Reč “papa” (pop) je skraćenica od
“Pontifex Maximus” što znači “veliki graditelj mostova”.
I čuveni apostol, Sveti Petar, kome je posvećana rimska bazilika kako bi se ispunio Hristov zavet da će na Petru (petar znači
kamen) počivati temelj hrišćanske ckve zapravo je bio Simon Petar Magus, koji je prodavao Rimljanima svoje trikove i
proročanstva , i koji je uzeo sebi apostolsko ime Sveti Petar i proglasio se svecem. I verovatno je on sahranjen upravo tu, u
zmijskom proročkom gradu, dok je pravi apostol hrišćanstva, Petar, koji nije prodavao svoje hrišćansko učenje, već ga darivao,
umro negde u Egiptu. Magusi su jednostavno pruzeli hrišćansko učenje, koje je postajalo sve popularnije i uticajnije u Evropi, i
kao temelj svoje lažne hrišćanske crkve osnovali svoju crkvu – katoličku crkvu, sa samo jednim ciljem- da porobe i opljačkaju
čitav svet. I to im očito ide veoma dobro jer su praktično na pragu ostvarenje svoje zamisli – prekrojenog sveta, napravljenog
tako da služi isključivo interesima Vrhovnog Bratstva, sveta koji sve više fukcioniše suprotno zakonima prirode. U njemu je sve
izveštačeno i lažno.
Uzimanje tuđeg identitata i tuđeg učenja, tako je postalo sastavni deo ove kabale u koju su upućeni samo odabrani članovi
Bratstva- Iluminati.
Zašto je izabrana forma bratstva, a ne dinastije?
Bratstvo je forma života koja prektično može da živi večno. Setite se – organizovana ljudska zajednica je najveća sila. Ovo
organizovano duhovno bratstvo danas vlada čitavim svetom kao Veliki Mozak (koji na žalost poslednjih 1000 godina ljudima i
planeti čini samo zlo). Dok je čitava katolička crkva sebe predstavljala kao hrišćansku crkvu šireći modifikovano Hristovo
učenje u kome se centralno mesto daje crkvi kao instituciji i misi kao kolektivnnoj mentalnoj manipulaciji, samo tajna društva
unutar crkve znaju istinu – da na njenom tronu sedi lukavi zmijonoša. Njegova zmija obavija čitav svet.
Na žalost hrišćanska iluzija koju je ova crkva stvorila u glavama ljudi je toliko jaka, da većina uopšte ne vidi ni očitu sumboliku
prevare. Ljudi su slepi kod očiju i ovi iluzionisti, kao vrhunski psiholozi su to odmah uočili.
Tako ovi magovi vekovima pred Hristove vernike kao simbol ljubavi prema Hristu stavljaju
krst sa njegovim razapetim mrtvim telom. Mrtvo telo ne može biti simbol života i vere, već samo prevare i smrti. Ovakav čin
igre sa razapetim telom može biti samo ruganje i sprdnja. Mi očito živimo u vremenu totalne zaslepljenosti u koje su nas ubedile
ove surove zveri preobučene u jagnjeće runo baš kao što su to i njihovi obučeni agenti.
Ako se Isus Hrist borio protiv lihvara, njegovo raspeće na krstu
predstavlja simbol okončanja te borbe. Današnja takozvana hrišćanska crkva nema ništa protiv prodaje novca. U stvari ona od
toga najviše profitira, pa je logično što je razapeti Hrist simbol slobodnog lihvarstva. Bogati masoni moraju biti veliki donatori
crkve jer je to njihova važna poluga za manipulaciju.
Krst nikada nije ni bio simbol hrišćanskog učenja, već simbol ratnih osvajača krstaša i simbol trijumfa lihvara. Prvi papa je bio
imperator Konstantin po zanimanju -vojskovođa, koji se preobukao u “jagnjeću” mirotvoračku odoru. Današnji “mirotvorci” u
punoj ratnoj opremi, koji se iskrcavaju gde god ima nafte, zlata i drugih mineralnih nalazišta su pokazatelj da ova čarololija
drevnih magova i dalje funkcioniše. Njihov znak više nije krst već plavi šlem na kome piše – mirovna misija UN. Oni su
uglavnom javna i vidljiva logistika za razne specijalne snage i privatne plaćenike koji operišu prikriveno i ubitačno.
Rimokatolička i pravoslavna crkva su tako odvno sestrinske crkve – u laži. Dvoglava zmija može biti samo simbol dvoličnosti i
ljigavosti, a ne Hristovog učenja.

Ubacivanjem svojih trikova u hrišćansku apostolsku veru, ovi drevni iluzionisti i lihvari stvorili su guju nad gujama, tajnu
kabalističku mrežu koju danas čine jezuiti, frimasoni (slobodni zidari), obični masoni (nižeg ranga) i razna druga tajna društva i
bratstva koja svoje članove teraju na zakletvu sa nožem pod grlom. I svi su povezani međusobnom ljubavlju koja se popularno
naziva homoseksualnost, što nije ništa drogo do izopačenost od prirodne seksualnosti. Samo oni koji su spremni da prihvate ovu
ljubavnu izopačenost mogu biti “braća”.
Lakoverni i neuki ljudi vole „tajne“ pa ih tajna društva kao opijat mame i privlače. Posebno ako time dobiju neku društvenu
poziciju ili novac. I tu oni služe kao “korisni idioti” jer velika prosvećena guja na njih glada kao na budale. Njima su napravili
mnogo malih “bratsava”, posebno „tajno“ učenje u tajne rituale u kojima testiraju njihovu spremnost na poslušnost i
pokoravanje autoritetu. Svi za jenog, jedan za sve.
Obucite se u belo, stavite povez preko očiju, zavrnite nogavicu, uhvatite se za ruke, stavite prst u… i ući ćete u klub “odbranih”
koji će saznati “veliku trajnu”. U stvari, velika tajna je da je sve – Prevara. Odanost Iluminatima se postiže čistom korupcijom,
mentalnim manipulacijama i zastrašivanjem, ali iznad svega lakoverjem. Ova društvo prihvataju samo one pojedince koji su
spremni da beskrajno veruju i potčinjavaju se Velikom Majstoru.
Finansijske i druge poslove za Vrhovno Bratsvo obavljaju moćne bankarske porodice (na čelu sa Rotšildima) i prekomponovane
vladarske dinastije iz Evrope, Srednjeg i Dalekog Istoka, (na čelu sa dinastijom Sakse-Koburg-Gota, (tj. Vindzora) kojima je
kruna stavljena na glavu onim članovima koji su bili spremni da se povinuju autoritetu pape. Oni koji to nisu hteli ostali su i bez
krune, a mnogi i bez glave. Škotska loza Stjuarta je zato morala biti privremeno udaljena od britanskog trona, jer je bila
neposušna. Ukoliko postane kralj, današnji britanski prestolonaslednik, princ Vilijam, će ponovo vratiti ovu lozu na tron Velike
Britanije, jer je on po majci od Stjuarta.
Formalno, Pontifex Maximus ne mora da se povinuje zvaničnoj
britanskoj kruni ako to nije u interesu crkve. Britanska kraljica Elizabeta to vrlo dobro zna i ne buni se i zato se dugo održava
na tronu.
Ali, stvarnu moć i znanje ima samo mala prosvetljena družina na vrhu piramide. Njihov cilj je prekrajanje sveta (koji bi trebalo
da funkcioniše potpuno suproptno od onoga kako ga je priroda stvorila). I ta filozofija koju ova družina sledi se naziva –
satanizam. Da li su ovi ljudi vremenom postali samo slepi sledbenici nekog drevnog zaveta koji je dat nekada, nekome… a danas
možda niko ne može iz tog zavetničkog posla da istupi, teško da iko od običnih ljudi zna. Ali, svet u kome živimo danas je
evidentno teško nakazan i bolestan. I to u svakom pogledu. I to se vidi. Naopak je tehnološki razvoj, zatrovana životna sredina,
falsifikovana nauka i istorija, devijantne društvene zajednice dominiraju, poremećen je sistem ekonomskih vrednosti itd.
Jednostavno vrednuju se loši, a obezvredjuju dobri. Razmnožava se zlo, a zatire dobro.
Sve u ovoj zmijskoj veri prekopirana je tehnika i simbolika vladanja iz drevnog Vavilona, Persije i Egipta. Njihovi paganski
kultovi i vladarski simboli za zaglupljivanje naroda su preimenovani, a statue bogova prenete u Rim. Tako je egipatska boginja
Hator postala rimska boginja Venera, pa je preimenovana u Devicu Mariju, a egipatska statua boga Jupitera postala je statua
Svetog Petra, hrišćanskog učitelja, čiju nogu vekovima celivaju milioni hrišćanskih vernika iz čitavog sveta. Iako pravi apostol
Petar verovatno nikada nije ni kročio u Rim.
Prorok Zaratustra (Zoroaster) i njegovo vidovnjačko (svevideće) oko i zmija (koja se svuda zavlači) drevni su egipatski simboli
presikani za potrebe katoličke crkve. Vati canus- proročanska zmija je postala aždaja koja guta sve oko sebe. Crveni plašt koji
nosi Pontifex Maximus kao da simbolizuje njena krila.
Današnji Zaratustra ima oko na svakoj raskrsnici na ulazu u svaku instituciju, a plan mu je da ono bude i u svakoj kući.
Grešnicima zato neće biti lako.

PLJAČKA POMOĆU JUDEOSA

Krajem petnaestog veka katolička crkva je odobrila da se bankarskim poslovima (kao grešnim i nemoralnim) mogu baviti samo
“Judeosi” ( kasnije nazvani Jevreji), jer oni nisu bili hrišćani (navodno su oni dovedeni u Evropu kao roblje koje je kasnije
dobilo građanska prava). Za sve druge narode, trgovina novcem je bila težak greh, učila je proročka crkva. Tako su vešti lihvari
judeosa iz Lombardije godinama skupljali od građana dragocenosti, zlato i srebro i čuvali ga kao zalog, a za uzvrat su im davali
papirni novac i plaćali za čuvanje zaloga. Ljudi su masovno zalagali svoju imovinu da bi došli do novca sa kamatom. “Trange
frange” poslovanje je obavljano na improvizovanim tezgama – bankama. Da su svi oni bili tajna mreža kojom se rukovodilo iz
tajnog jezgra zmijske proročke crkve, malo ko je znao.
Srednjevekovna menica.
Ali kako su se tu našli baš Jevreji koji su tada nazivani Judeos, što zvuči helenistički ? Da pretpostavimo da je to bilo ovako:
Stare arapske reči “usur” i “kusur” (davanje i vraćanje para) verovatno su ušle u ovaj srednjevekovni finansijski rečnik kao i
danas prihvaćeni termin- usurija (na engleskom se izgovara juzurij). Da li je narod ove vešte manipulante (judeose) na tezgama
(bankama) vremenom prozvao skraćeno “us”, (engleski bi se čitalo “jus”) ili je vremenom to neko počeo da čita “džuz”? (Setite
se naših uličnih menjača u vreme krize u Jugoslaviji devedesetih godina koji su tajno prodavali devize i tiho na ulicama dozivali
mušterije : „devize, d’vize… ‚’vizizze…’ ze’ze’ze…“).
U svom istraživanju o nastanku Jevreja, Benjamin Fridman, američki biznismen jevrejskog porekla otkrio je da je, u svom delu
Mletački trgovac, Vilijam Šekspir, prvi za ove trgovce (Šajloka) upotrebio reč – jew (džu) što je verovatno bila engleska
transkripcija reči “juz” , odnosno skraćenica od (j)usurija. Pre toga, ova reč “džu” nikada nije pronađena niti u jednom
originalnom istorijskom spisu. Svi spisi koji su kasnije prevedeni sa takozvanog “hebrejskog” na engleski koriste ovu reč “džu”,
kao naziv za pripadnika jevrejskog naroda.

Iz srpske transkripcije od engleske reči “jew” (džu) tako je na srpskom nastalo ime za “narod” Jevreja. Ali kakav je to narod
nazvan „džu(z)“? Kako se uošte engleski jezik upleo u ime ovog, navodno hiljadama godina starog naroda (hebrejskog ili
judejskog) za čije postojanja na tlu drevne Judeje (koja se navodno nalazila na mestu današnjeg Izraela) nema drevnih
arheoloških otkrića? Dakle, da li je reč “džu” u stvari samo skraćenica za trgovce novcem, od kojih je Bratstvo veštim
istorijskim falsifikatima napravilo svoj “narod” za “trange- frange” na globalnom nivou? Videćemo kasnije.
Iako je osnovna karakteristika naroda isti jezik, “džuz”(jews) ga nemaju, već su postali jedinstven “narod” koji govori različite
jezike i javlja se u više rasa. Dakle, neko je očito štošta falsifikovao kada je u pitanju ovaj “drevni narod”.
Neka navodna arheološka otkrića se zato događaju u Izraelu, ali tek nakon Drugog svetskog rata sa stvaranjem ove države, a
stvorili su je upravo medjunarodni bankari na čelu sa porodicom Rotšild. Istovremeno treba napomenuti da su mnoga arheološka
blaga iz drevne Persije iz drevnog Egipta odavno završila u depoima Vatikana. Da li je bilo teško današnjim magusima da na
lokaciji koja im odgovara postave neku drevno relikviju kao “epohalno arheološko otkriće”? Naravno, da nije.
Samo čitajte novine i videćete kako se u poslednnjih godina stalno nešto zanimljivo nalazi upravo u Izraelu ili Palestini.
Ali, istorija više nije ni bitna, jer je odavno – falsifikovana. Gotovo da nema naroda na svetu danas kome vešti jezuitski pisci i
njihova masonerija nisu napisali istoriju i jezik. I srpsko-hrvatski jezik su oni napisali. Čitava istorija koja se uči u školama je –
iluzija. Globalizam kao mešanje rasa, jezika, vera je tako jedna prava vavilonska „alhemijska“ tvorevina koju već nekoliko
vekova zidaju ovi vatikanski tajni zidari uobličavenjem sveta u ono što se naziva Novi Svetski Poredak.
Da bi ovu iluzionističku Vavilonsku kulu mogli da „sagrade“, morali su da stvore kompleksan sistem laži i prevara na kojima
danas funkcioniše čitav svet. Ako vam je u temelju građevine laž i iluzija, a to je spekulativni novac, onda i sve drugo
predstavlja laž i iluziju. Ali, ne možete sedeti na snopu svetla. Možete samo verovati da na svetlu možete sedeti kao na tronu.

ISTORIJA JE PUNA TIRANIJE I PREVARA

Prodaja indulgencija (oproštajnica) , španska inkvizicija nevernika i njihovo fizičko likvidiranje, krstaški ratovi … deo su
brutalne i otvorene tiranije koju su u početku sprovodile ove zmijonoše iz svog Vatikanusa. Mnogo lukaviji je bio njihov
obračun sa evropskom aristokratijom, koja je perfidno uvođena u međusobne ratove zbog kojih se stalno zaduživala kod ovih
lihvara preobučenih u „dobre“ političke savetnike i vidovnjake.
Nema evropskog vlastelina koga nisu omađijali i uveli u dugove. Oni koji su iz ovih dugova želeli da se išćupaju silom i nisu
hteli da priznaju vrhovnu vlast pape, magusi su pomoću svoje jezuitske vojske sklanjali sa trona perfidnim smicalicama,
korupcijom dvorana, spletkama, otrovima (čuven je Bordžijin napitak) ili atentatima i orkestriranim „narodnim„ pobunama.
U suštini, svaki narod koji je dugo tlačen i pljačkan najopasanije je i najmoćnije „oružije“ koje samo treba organizovati,
podbuniti i usmeriti ka svom tiraninu. A to su bili srednjevekovni feudalci i vlastelini. A magusi su kao stručnjaci za duhovno
oblikovanje tu tehniku savršeno razradili. Današnje takozane „nevladine organizacije“ su takođe njihova izmišljotina, i one su
tiho i često “uspavano” oružije kojim se današnjim demokratskim „vlastelinima“ otvoreno pripreti ako naprave pogrešan
politički korak i usmere se na stvarnu zaštitu nacionalnih i državnih interesa. O tom slučaju oni iskaču iz svojih kutija kao
navijeni pajaci i oglašavaju se, osuđuju, prete… Nema veće opasnosti za ove maguse od postojanja nacionalne svesti nekog
naroda. Država takvog naroda se teško podriva.
Danas su već sve evropske dinastije odavno vešto internacionalistički preoblikovane i na tron su dovedeni kooperativni i
podobni članovi vladarskih porodica koji su spremni da kao vrhovnog poglavara prihvate Svetog Rimskog Cara.
Nekada su podanici svojim veštinama zabavljali kraljeve, a današnja britanska aristokratija zabavlja “svoje” podanike.
Današnja kraljevska porodica neverovatno nalikuje crtanim junacima koje je osmislio Holivud (paklena mašinerija za globalno
mentalno oblikovanje generacija). Šta mislite ko piše scenarija za opštu globalnu zabavu? Naravno, oni koji drže medije. Koji
bi pravi vlastelin sebi dozvolio da bude predmet konstantnog medijskog nadzora i spletki? Samo onaj koji predstavlja puku
marionetu. Pravu moć danas može imati samo onaj vlastelin koji ima fundamentalno naučno i tehnološko znanje, a pilot
helikoptera i uniformisani vojnik može biti samo poslušni izvršilac naredbi ili samo maneken u službi pravih vladara. Inače,
majka novopečene Vojvotkinje od Kembridža potiče iz bankarske (jevrejske) porodice Goldsmit.

NE MOŽE SVAKO DA POSEDUJE ZLATO

Ko god je želeo da kuje svoj novac, za lihvare je bio opasan. Vizantija je imala 800 godina najstabilniju monetu i zato je
proglašena za najvećeg neprijatelja crkve “proročke zmije”. Kada su zmijonoše nakon duge i perfidne borbe uspele da osnuju
krajam 17. veka Bank of England, u Londonu i dobili legalno pravo da emituju britanski novac, preneli su tamo svoj centar za
biznis, državnu politiku i ratove po čitavom svetu.
Na tron Velike Britanije je dovedena (nakon što su otrovani i poslednji mogući naslednici škotske dinastije Stjuart) podobna
dinastija iz Hanovera koja je dala prvog kralja Georga (katoličkog Nemca). Englezi su mu ime izgovarali Džordž i smejali se
“engleskom” kralju koji nije znao engleski. Nakon prvog Georga došao je Drugi i Georg Treći, koji je i bio najpokorniji sluga
zmijonošama. Englezi su postali narod koji je (nakon Španaca) potpuno uništen, prekomponovan i stavljen u službu
imperatorskih ciljeva zmijonoša. Današnji ugled i moć Engleza u svetskoj politici je samo – Iluzija. Postoji samo moć Londona.
I danas tron u Velikoj Britaniji drže potomci nemačke dinastije iz Hanovera koji su za vreme Prvog svetskog rata, kada su siroti
Englezi ratovali protiv Nemačke i umalo bili totalno uništeni, brže bolje promenili svoje dinastičko prezime i nazvali se
dinastijom iz Vindzora. (Naravno bilo bi suviše glupo da nemačka dinastija Sakse -Koburg ratuje protiv sopstvenog nemačkog
naroda). U suštini, , za pripadnike plemstva narod je isto što i stoka- služi samo za “mužu” i “šišanje”. Ali, mnogo je ovaca koje
to još ne vide i nariču da “bez kralja ne valja”!
Za Bratstvo Iluminata, plemstvo je gramziva skupina kaćipernih troškadžija, nesposobna da dobro upravlja svojim posedima i
narodima zbog sopstvene arogancije i opsedutosti raskalašnim životom, kao i zbog neposedovanja fundamentalnog znanja. Zato
taj posao umesto njih rade diskretno jezuiti i ogromna jevrejska mreža koju oni nadziru i instruiraju. Glavne uloge u ovoj mreži
imaju Nemci katolici i nemački Jevreji. Ostali su sluge pokorne koje veruju da su od boga “izabrani”.
Svi ratovi koji su poslednjih 300 stotine vodjeni u svetu, uključujući i građanske, orkestrirani su i fianansirani iz ove bankarske
centrale koja se nalazi u delu nazvanom City of London. To je najmoćniji politički centar sveta danas i naziva se neformalno –
Kruna. Glavni bankar ove centrale je porodica Rotšild (Rotčajld). Njihova izvršna vlada za globalnu politiku su Ujedinjene
Nacije (UN).
Cilj organizacije UN je usmeravanje bogatstava iz čitavog sveta pod kontrolu KRUNE. Najefektniji mehanizam za isisavanje ovih bogatstava su takozvane “direktne strane investicije”.
Kralj Džordž (Georg) je od zmijonoša dobio zvanje Glavnog Blagajnika Svetog Rimskog Cara i titulu princa elektora (koji je
imao pravo glasa u izboru pape tj. Velikog mostograditelja) i to kao Kralj Velike Britanije, Francuske i Irske, a kao princ elektor
bio je zadužen i za veliki posed nazvan Sjedinjene Američke Države. Sve ove njegove titule jasno stoje tekstu Mirovnog
sporazuma iz 1738.
Dakle, to što su Francuzi i Englezi ratovali iako su imali istog kralja, očito pokazuje da ono što je u interesu naroda, ne mora da
se poklapa sa interesima vlastele. Cilj je bio da se oba naroda zaduže. Tako je Kralj Džordž Drugi od lihvara dobio zadatak i da
Amerikance, obične građane, stavi na kolena i što više ih zaduži. SAD su osnovane kao korporacija britanske kompanije
Virdžinija i bile su (i ostale) kolonija Londona.

PROHIBICIJA ALKOHOLA I KANALISANJE NOVCA U PODZEMLJE POD KONTROLOM VATIKANA

Kada je 1783. potpisan Pariski ugovor, Amerikanci su mislili da su postali nezavisni od Londona. Ali, samo nekoliko meseci
nakon što su britanske trupe napustile američko tle, počela je sa radom Bank of New York, 9. juna 1784.
Ova banka je otvorena samo sa 500 000 dolara osnivačkog uloga, ali već 1792. to je bila moćna banka koja je mogla da trguje
na njujorškoj berzi. Banka je tako prodavala novac (papir), a uzimala od građana zlatne zaloge.
Veoma brzo ova banka je emitovala 25 000 akcija, od kojih su 18 000 držali investitori iz Engleske.
Amerikanci su tako sve više potpadali pod dugove. Praktično jedna okupacija je zamenjena drugom, tako da Amerikanci
suštinski nikada nisu ni postali nezavisni od Londona. To je samo iluzija. Da bi isplaćivali dugove engleskim kreditorima,
Abraham Linkoln je 1862. uveo veoma nepopularnu taksu proizvođačima alkohola. Ovakva taksa je već ranije bila korišćena
od 1814. do 1817. kako bi se isplatili dugovi rata iz 1812.
Proizvodnja alkohola je u SAD bila tada veoma razgranat posao. Čak 1138 velikih alkoholnih destilerija je radilo i proizvodilo
88 miliona galona raznih pića godišnje. Proizvođači viskija su se posebno bunili pa im je taksa naplaćivana uz pomoć policije.
Kada je 1925. Henri Ford u Njujork Tajmsu izjavio da je etil alkohol gorivo budućnosti, bankari, koji su već investirali ogroman
novac u naftne izvore na Srednjem istoku i bili orkeastrirali prvi Svetski rat kako bi sa naftonosnih poseda oterali turske
efendije, podelili Persiju i stvorili vojnu bazu u današnjem Izraelu, odmah su krenuli preko svojih medija i kongresmena u
akciju lobiranja kako bi američkom narodu pokazali da je alkohol veoma opasan za fizičko i mentalno zdravlje. Alkoholičari su
bili glavni nasilnici i kriminalci pa je održavanje visoko teke na alkohol bilo neophodno.
Iako je etanol već bio uspešno koriščen kao gorivo, koje mnogo manje zgađuje okolinu i ima veću oktansku moć nego benzin,
svi koji su predlagali alkohol kao gorivo, uključujući i Henrija Forda bili su teško napadani i oklevetani. Ford je čak nazvan
antisemitom.

Tako su zbog svog profita, bankari potpuno iskrenuli kvalitetan tehnološki razvoj auto industrije.
Prohibicija alkohola iz 1920. je ovaj unosan biznis prevela u podzemlje koje su kontrolisali – vatikanski bankari. Tako se
ogroman novac kanalisao preko mafije i mafijaških poslova koji su uključivali kockarnice, prostituciju, prodaju droge i sve ono
što je bilo proglašeno nelegalnim. Što građani nisu smeli, smela je mafija.
Da li mislite da mafija u nekoj državi nastaje sama od sebe ili je neko stvara kako bi kanalisao viškove novca sa legalnog tržišta?
Možete li sada da zaključite za koga rade popularna sicilijanska mafija, i najokrutnija – jevrejska mafija (poznata danas i kao
rusko-izraelska mafija), ili famozne japanske jakuze (ova zemlja je odavno okupirana od strane jezuita). Naravno, radi za
“proročku zmiju”. O vezama famozne sicilijanske mafije i Vatikana i radu lože P3 obelodano je dosta i izvesni Leo Zagami bivši
član Izvršnog Masonskog Saveta sa sedištem u Monte Karlu, slobodni zidar 33 stepena.

AMERIČKI NACIONALNI DUG JE KORPORATIVNI DUG

Iluzionisti su kroz čitavu istoriju spremali raznim narodima razne trikove. Najbolji trik je izveden u SAD. Da bi ogromne
dugove otplaćivao američki narod, a ne plemstvo koje je tamo poslato po zadatku da eksploatiše “novootkrivenu” zemlju, data
im je čitava zemlja SAD na formalnu upravu. Smišljena je “demokratija” i američkim robovima je dato pravo glasa ( u
iluzornom sistemu biranja preko elektora to pravo glasa se podesi da je na vlasti uvek onaj predsednik koji je u službi –
zmijonoša). Svoju zakletvu zmijonošama on polaže sa sabljem ili nožem pod grlom na tajnoj sesiji tajnog društva (čiji član mora
biti). Ona zakletva nad Biblijom i Ustavom ispred Bele kuće je predstava za „ovce“.
SAD su kao „demokratsku“ i „suverenu“ državu zato „osnovali“ delegirani slobodni zidari kojima je povereno da budu
konstitutori. I svi su bili slobodni zidari i robovlasnici.
Obični ljudi su zato slobodni samo onoliko koliko im to dozvoljava Ustav države u kojoj žive. To je okvir u kome obični građani
mogu da ostvaruju svoja prava. Sve iznad toga je pravo vlastelina, koji je po crkvenim zakonima koji su najstariji, vlasnik čitave
države ili više njih. I to je stvar vlastelinske podele. Mi, obični ljudi za nju ne znamo. Mi znamo samo za državne granice. I njih
određuje Ustav.
Svako rušenje ustavnog poretka je zato nedopustivo.
Posedovanje rudnika zlata, dijamanata, korisnih minerala i energenata, ogromnih zemljišnih poseda i šuma, izvorišta reka, jezera
– nije dozvoljeno običnim ljudima osim ako im takav posed ili deo na upravu ne dodeli vlastelin.
Da upravljaju posedima od strateške važnosti dobijaju samo odabarne sluge koje se regrutuju od zakletih članova tajnih
organizacija – kao što su slobodni zidari. Jer, ako je kruna simbol vladara, onda kecelja mora biti simbol sluge, zar ne? Slobodni
zidar tako može biti postavljen kao veliki domaćin (koji će organizovati privredu) na nečijem posedu.
Kecelja i košnica, šestar i lejnjir su ti masonski simboli.
Džordž Vašington je bio jedan takav sluga, koji je dobio posao da upravlja delom poseda, nazvanim SAD, u interesu Kralja
Džordža III, najodanijeg sluge bratstva magusa (Iluminata) koji su se krili u oblandi Rimokatoličke crkve. A obe Amerike su
papskom bulom u 14 . veku proglašene vlasništvom ove crkve (odnosno njenih španskih inkvizitora).
Tako je konstutuisanje plantaže kompanije Virdžinija, nazvane SAD, i donošenje Ustava i proglašenje “nezavisnosti” 1776.
povereno Džordžu Vašingtonu i podobnoj masonskoj viteškoj eliti. Oni nisu bili obični građani. Vašington je posedovao
ogromno imanje na reci Potomak, ali i ogroman novčani kapital koji je promišljano investirao u zemljišta na zapadu, gde je
mogao da očekuje da će se sa uspostavljanjem konfederacije i stabilne vlade proširivanjem granica povećati i njegov posed.
E, to su slobodni zidari, oni koji su sposobni da posed razvijaju i stvaraju još veću dobit. (Postoji i masonska “boranija” koja
mora samo da bezpogovorno izvršava ono što im se kaže i oni deluju uglavnom u funkciji razaranja ekonomije i određenih
institucija kada se to uklapa u političku igru čiju čitavu sliku zna samo vrhovna vlastela.)
Vašington se bavio i davanjem veoma velikih novčanih pozajmica. Ako je neko trebalo da se užasava konfederacija, bio je to
Vašington jer je baš on najviše energije do tada posvetio američkoj revoluciji (borbi protiv Engleza). Englezi su prethodno
pomogli Amerikancima da se odupru Francuskim kolonistima, ali su onda tražili da im se za to plati. Narod je trebalo debelo
oporezovati.
Zapravo, Džordž Vašington, poreklom iz Virdžinije, tada je bio verovatno najbogatiji čovek u SAD.
Tako su konstitutori SAD (Founding fathers) dobili zadatak da preuzmu obavezu plaćanja dugova kralju Džordžu “u ime
naroda”. I taj posao je njima samima i te kako koristio. Tako se većina članova (konstitutora) sticajem okolnosti bavila
profesionalno advokaturom. Takođe je većina bila iz gradova, uglavnom iz priobalja, kako u svojoj knjizi “A People’s History of
the United States”, piše Howard Zinn.
Interese poslova investiranja u zemljište za spekulativne potrebe zastupalo je najmanje 14 članova. Poslove davanja novca u
najam sa kamatom predstavljalo je najmanje 24 delegata, poslove trgovine, proizvodnje i tarnsporta najmanje 11 članova.
Niti jedan član nije predstavljao interese farmera ili zanatlija, dok je interese robovlasnika predstavljalo najmanje 15
delegata. Bilo je prisutno ukupno 38 delegata (od 55 pozvanih).
Većina konstitutora je bila direktno i lično zainteresovana za ishod njihovih poslova u Filadelfiji, i bili bi u ekonomskoj dobiti
usvajanjem Ustava SAD.
Oni su tako nastojali da održe svoje privilegije, dok su radnicima i običnima građanima raznim širokim formulacijama dali
prava tačno onoliko koliko je bilo potrebno da bi sebe predstavili kao dobročinitelje i dobili za to dobro činjenje podršku
narodnih masa. Tako je Ustav donet u “ime naroda” i američki narod od tada do danas plaća porez britanskoj vladajućoj eliti,
koja je danas formalno oličena u Kraljici Elizabeti Drugoj. Ona je formalno i najveći zemljoposednik na planeti sa najmanje
6,600 akri zemljišta. Njena imovina ukupna se procenuje na oko 33 triliona dolara, od kojih je oko 11 triliona obrtni kapital. Svi
prirodni resursi na planeti procenjeni su na oko 25 triliona. Kraljica je i najvećim delom vlasnik British petroleuma. A ko je iza
Kraljice iz hanoverske dinastije? Možete da pogađate.
Konstitutori SAD su bili robovlasnici i bankari.
Konstitutor u američkom civilnom pravnom rečniku znači „onaj koji preuzima odgovornost za plaćanje nečijih dugova“. Čitava
teritorija na kojoj se danas nalazi „najmoćnija sila sveta“ podeljena je onda na distrikte i svakom je propisano koliki dug treba
da vrati poveriocima iz Londona. Tako se umesto gradjana kao strana u sporazumu po kome se preuzimaju dugovi javljaju
konstitutori. I samo oni su potpisnici. Formalno pravno građani nikada nisu ništa ni potpisali ni prihvatili, pa SAD nikada nisu ni
stvorene kao suverena država, već kao korporacija. Njeni distrikti su samo delovi velike korporacije. Korporacija je pravno lice.
Sjedinjenim Američkim Državama kao privatnim posedom tako vlada City of London. Australija i Kanada su takodje privatan
posed biitanske kraljevske porodice.
Građani SAD se tako u nekim svojim pravima i ne mogu pozivati na Ustav.

Ali, ako SAD nisu suverena država, mogu li imati suveren dug? Očito ne. Kao pravno lice SAD ima korporativni dug. I on sada
iznosi preko 13 triliona dolara. I dužni su privatnim poveriocima iz banke nazvane Federalne Rezerve. Da je ova banka
američka državna banka koja emituje dolare, samo je sto godina stara iluzija u koju su američki robovi verovali. I sam dug je
zato iluzija koja se građanima namerno nameće kako bi se opravdala određena politika u interesu vlastele a građani i dalje
eksploatisali i globili. Danas svi Amerikanci moraju da “rade kao crnci” .
Da se iskupe iz ovih dugova Amerikanci, obični građani, očito neće moći, čak ni krajem 2012. kada ističe rok važenja osnivačke
povelje banke Federalne rezerve. Za to će zmijonoše smisliti nove smicalice. U svakom slučaju američki građani, etnički i rasno
“konstituisani” kao jedan nov veliki “američki narod”, danas su u velikom broju mešanci (kao rasno modelirani psi) koji su
odgojeni tako da budu korisne i servilne jedinke bez osećanja za svoju stvarnu plemensku i krvu pripanost, već su oni Neo
Amerikanci. I mogu da ubijaju svuda po svetu i da pljačkaju svoju dedovinu. Baš kao i turske i ove janjičare je idejno osmislio
vatikanski “veliki mozak”.

NEO AMERICANOS

Rasni mešanci kao novi oblik globalnih janjičara: 1) Sve američke globlne TV mreže odavno potenciraju rasne mešance kao
voditelje. 2) Prijuš Bobi Džindal (poreklom iz Pendžaba u Indiji, stigao je u SAD samo šest meseci pre svog rođenja kako bi bio
stipendista i politička multikulturalna marioneta Iluminata, guverner je Luizijane , dva puta od Iluminata iskušan i to uraganom
Katrina i naftnom katastrofom u Meksičkom zalivu i bio je apsolutno kooperativan. Sada je veoma ozbiljan kandidat za budućeg
predsednika SAD. 3).Mona Saton, je na sada političkoj praksi u Beloj kući, gradi svoju političku biografiju i ako se pokaže
mogla bi biti budući državni sekreter za inostrane poslove, a možda čak i prva žena predsednik SAD. 4) Regina Benjamin je
trenutno Obamin ministar zdravlja (i objašnjava narodu da je za njegovo zdravlje najbolje baš ono ono što je i farmakobiznisu u
interesu). Regina je pohadjala jezuitsku školu Havijer Univerziteta u Liuizijani za edukaciju crnaca katolika. 5) Predsednik
Obama ne može da dokaže ni gde je rodjen, ni ko ga je rodio, ni gde je odrastao, ali zato može jednom rukom da drži Nobelovu
nagradu za mir, a drugom da šalje američke bombardere da ubijaju civile po kontinentu njegovih predaka. 6) Opra Vinfri,
medijska alatka Iluminata za zamajavanje milionskog auditorijuma, takođe nikako da nadje ko joj je otac. U njenu “tragičnu”
životnu priču mogu da poveruju samo “ovce” ljubitelji petparačkih romana. Da ta priča kaže da je ona vanbračna ćerka nekog
vlastelina (možda nekog člana porodice Rokfeler) iz njegove kratke zabave sa nekom maloletnom crnkinjom, sobaricom ili
čistačicom, imala bi mnogo više smisla od one koj se plasira u medijima po kojoj je ona vanbračno dete jedne sirote crnkinje sa
društvenog dna. Jer, Opra Vinfri je moćna institucija kroz koju prolaze stotine miliona dolara i služi kao izizuetno jak agent
uticaja. Da li je Opra iz klana Rokfelera ili Rotčajlda s obzirom da i ona i oni sebe nazivaju po biblijskom predanju o Ruti?
“Rutino dete” ( na engleskom Rotšild se izgovara Rotčajld). I ta “Rutina deca” su u stvari daleke grane familijarnog stabla i zato
se i zalažu za ono što je u poslovnom interesu iluminata – za transplantaciju organa, korišćenje matičnih ćelija, homoseksualnost,
obavezno učestvuju u raznim donatorskim skupovima, zapravo agituju itd. Ali, da li bi ste verovali Opri Vinfri i jednu reč kada
bi ste znali da je vanbračni potomak Rotšilda ili Rokfelera i njihov agent?
U svakom slučaju, da nisu izvučeni iz “kartaškog špila” nekog Iluminata (zaduženog za ovakve političke kadrove i njihovo
premeštanje iz Afrike u Novi Svet) i da nisu u rodbinskim odnosima sa nekim vlastelinima, s obzirom na svoje robovsko
poreklo možda bi danas bili samo berači pamuka. Ali, za maguse je važno da robovski narod u SAD živi u iluziji da su i
najneverovatnije bajke o uspehu – moguće.

Ivona Živković