Najpoznatiji primer je onaj je iz 2012. godine kada je Katar za potrebe britanske kraljevske porodice stvorio oblake tokom njihove posete. Od tada ova tehnologija sve suptilnije postaje strateška komponenta razvijenih zemalja.

Projekat je najozbiljnije shvatila Kina koja već treću godinu zaredom ulaže u projekat ispaljivanja metaka punjenih solju i mineralima u nebo.

Veliku medijsku pompu izazvala je slična prezentacija tokom Olimpijskih igara u Pekingu, a ovo je sofisticiraniji način, koji iz godine u godinu dobija sve ozbiljnije konture.

Sve je veći i broj država koje ovakav program implementiraju u nacionalnu strategiju. Zanimljivo, jedino je SAD na papiru nekada imao program (čak i sektor u ministarstvu, 60-tih i 70-tih godina prošlog veka), a danas sve ovo shvata kao “teoriju zavere”.

Patent na ideju ima američka firma “Dženeral Elektrik Ko.” koja je još četrdesetih godina prošlog veka na planini Vašington simulirala rast ledenih kristala u oblacima. Stvorili su i kišu i druge padavine, pa je patent otkupio vojni sektor.

Tehnologija je navodno korišćena tokom Vijetnamskog rata. “Operacija Popaj” otišla je iza zavese u trenutku kada je bilo nemoguće dokazati da li su padavine koje su nastale veštački produkt ili samo stimulisane stvarne padavine.

Tada je na scenu stupio kontroverzni HAARP koji je koristio sasvim drugačiju tehniku, uticaj na jonosferu, a posledično i na tektonske ploče. Ali, budući da je sve obavijeno velom teorije zavere, čekalo se na Katar koji je prvi javno priznao korišženje sličnih tehnologija.

Kinesko Ministarstvo finansija objavilo je strateški plan po kojem će do 2020. stvoriti više od 60 milijardi kubnih metara kiše, a svoja iskustva odlučili su da podele sa Indijom koju često pogađaju velike suše.

Ruska Vlada je takođe uključila resurse u slična istraživanja, a jedan od izvođača radova je privatna kompanija “Vedr Modifikejsn Inkorporejted”.

Stigma o “teoriji zavere” uspešno je sklonjena sa tehnologije, pa su i univerziteti ušli u priču, bez previše ustezanja. Njihova teza je da čitav vazduh sadrži vlagu i da čak i u najtoplijim i najsušnijim predelima voda ostaje u vazduhu (pre kiše kapi se kondenzuju i hlade na sićušnim česticama poput prašine, pa formiraju oblake).

Ubrizgavanje zrna s hemijskim supstancama u oblake radi hlađenja i dodavanja materijala za lakšu kondenzaciju ubrzava proces. Tehnologija je dakle prilično jednostavna.

Famozna HAARP tehnologija pak funkcioniše nešto drugačije. Njome se bavi švajcarska firma “Metro Sistems Internešnal” i u sklopu projekta “Vedrtek” pomoću jonizatora kreira polje negativno nabijenih čestica u jonosferi, zbog čega se kao nuspojava stvaraju oblaci.

Negativno nabijeni joni nošeni toplim vazduhom prijanjaju čestice prašine i uzdižu ih, a nabijena prašina kondenzuje vlagu i iz grupe takvih čestica nastaju oblaci.

Problem je što oblaci nisu blage prirode već najčešće oluje, ali profesor Hartmut Grasl (bivši direktor instituta za tehnologiju “Maks Plank’) tvrdi da su značajno delotvornije i da narudžbi ne nedostaje, pa su samo u 2011. godini isporučili 74. obilne kiše.

Kina razmišlja i o implementaciji takvih tehnika, ali zasad se drže gore navedenih stavki. SAD mudro ćuti i ne komentariše nove trendove u modifikaciji vremena.

Kurir.rs