Da li Republičko javno tužilaštvo štiti zakonitost…

Javno tužilaštvo je poseban i samostalan državni organ, koji u širem smislu ulazi u krug pravosudnih organa. Na osnovu Ustava Republike Srbije i Zakon o javnom tužilaštvu, između ostalog navodi : “javno tužilaštvo … ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zakonom ovlašćeno”. Uvažavam načelo o samostalnosti javnog tužilaštva, zalažemo se za njegovu primenu u praksi i svojim postupcima nastojimo da doprinesemo ostvarivanju tog načela. Zatražen je prijem na razgovor, pisanim putem, kod V.D. Republičkog javnog tužioca gospodina Slobodana Jankovića u vezi sa kompanijom MOBTEL (22. juli 2004). Nešto kasnije, na traženje gospodina Jankovića, podneta je pisana inicijativa sa prilozima (30. avgusta 2004), radi zasnivanja nadležnosti Republičkog javnog tužilaštva u dva pravca: a) pokretanje postupka (parnice) kod Trgovinskog suda u Beogradu radi utvrđivanja apsolutne ništavosti ugovora kojim je osnivan MOBTEL i b) pokretanje krivičnog postupka radi utvrđivanja individualne krivične odgovornosti lica iz Javnog preduzeća PTT saobraćaja “Srbija”, Sistema “Braća Karić -BK TRADE”, Kompanije MOBTEL i iz pojedinih državnih organa.

U ovom tekstu baviću se samo predmetnom inicijativom pokretanja parnice, odnosno podizanja tužbe za utvrđenje ništavosti ugovora o osnivanju MOBTEL-a. Time ne umanjujem značaj inicijative u delu pokretanja krivičnog postupka, koja zaslužuje najmanje istu pažnju i izaziva isti ili veći broj pitanja i nedoumica zbog dosadašnjeg postupanja Republičkog javnog tužilaštva. Mišljenja sam da je Ugovor o osnivanju Mešovitog preduzeća za uvođenje sistema javne mobilne telefonije u Republici Srbiji, koji je zaključen 15. aprila 1994. između Javnog preduzeća PTT saobraćaja “Srbija” Beograd i Sistema “Braća Karić – BK- TRADE”, Moskva (Rusija), apsolutno ništav. Taj ugovor bio je u momentu zaključenja protivan pozitivnim propisima, konkretno pojedinim odredbama Zakona o sistemu veza i drugim imperativnim odredbama. Predmetni ugovor nije ispoštovao imperativne norme u postupku njegovog zaključivanja i u postupku osnivanja i registracije mešovitog preduzeća MOBTEL.

Primera radi, ugovor o osnivanju MOBTEL-a je apsolutno ništav, jer je zaključen od nepostojećeg subjekta u pravu, tj. od subjekta koji nije imao pravnu i poslovnu sposobnost da stupa u pravni promet. Takođe, ovaj ugovor nije zaključen sa pozivom i saglasno odredbi člana 12. Zakona o sistemima veza, koja je imperativne prirode. Iz ustavnih u zakonskih odredaba o Tužilaštvu nedvosmisleno proizlazi da ono svoje nadležnosti ostvaruje, po pravilu i prvenstveno, po službenoj dužnosti (ex officio) i na sopstven predlog, pred nadležnim sudovima. Međutim, to nikako ne znači da Tužilaštvo ne može da ostvaruje svoje nadležnosti i na osnovu pokrenutih inicijativa građana i pravnih lica, kada se steknu uslovi za to. Koliko je meni poznato, duži niz godina unazad, Tužilaštvo nadležnost ostvaruje, po pravilu i prvenstveno, na osnovu inicijative, a samo izuzetno po službenoj dužnosti.

Zbog toga se nameću neka pitanja, na primer: 1. da li je Tužilaštvo sebi “dalo” tzv. diskreciono pravo, suprotno ustavu i zakonu, da odlučuje da li će pokrenuti neki postupak iz svoje nadležnosti, čak i kada su ispunjeni zakonski uslovi za to; 2. da li Tužilaštvo u napred navedenoj situaciji može takvu odluku da donese bez ikakvog obrazloženja, posebno kada inicijator na tome insistira; 3. da li Tužilaštvo uvodi u praksi načelo samovolje, odnosno arbitabilnosti; da li Tužilaštvo takvim svojim postupanjem u praksi onemogućava ostvarivanje načela ustavnosti i zakonitosti, odnosno načela pravne države i vladavine prava i svesno ili nesvesno oštećuje društvene interese; 4. da li je za građane Srbije korisnije da se takva praksa Tužilaštva spreči kroz izmenu i dopunu Zakona o javnom tužilaštvu i kroz izbor novih tužilaca koji će svoje funkcije obavljati u skladu sa važećim ustavom i zakonom?

Tužilaštvo je napred navedene principe primenilo i u predmetnom slučaju. Naime, iako su Republičko javno tužilaštvo i drugo nadležno Tužilaštvo bili zakonom ovlašćeni (ex lege) da podignu tužbu za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o osnivanju MOBTEL-a, ona do danas to nisu učinila. Predlog nije podneo ni Trgovinski sud u Beogradu, koji na apsolutnu ništavost pazi po službenoj dužnosti, gde je registrovano Mešovito preduzeće MOBTEL na osnovu predmetnog ugovora. Šta više, na pokrenutu i obrazloženu inicijativu za podnošenje predmetne tužbe, Republičko javno tužilaštvo u proteklih devet, odnosno osam meseci nije reagovalo – podnelo tužbu za utvrđenje. Moja je procena i bojazan, na osnovu dosadašnjeg postupanja Republičkog javnog tužilaštva, i u ovom predmetu, da ono i nadležno Tužilaštvo neće uskoro da ostvare svoju nadležnost u ovom predmetu. Po već oprobanom pristupu u praksi, Tužilaštvo “prepušta da protek vremena učini svoj efekat”, odnosno da se ovaj predmet “reši” na neki drugi način ili od nekog drugog organa, odnosno subjekta.

APELI BEZ ODJEKA

Razlozi za navedeni pristup i postupanja Republičkog javnog tužilaštva, za koja smatram da su neprihvatljiva i suprotna Ustavu i zakonu, poznati su samo Tužilaštvu. Zbog toga, gospodin Janković duguje detaljno obrazloženi odgovor ministru pravde Vlade Republike Srbije, poslanicima Narodne skupštine i građanima Srbije, u vezi s predmetnom inicijativom ali i u vezi sa brojnim drugim predmetima, između ostalog, zbog institucije koju predstavlja, pravničkog obrazovanja koje ima, ugleda i statusa koji uživa u Tužilaštvu i društvu, ovlašćenja koja proizlaze iz njegove funkcije, profesionalne časti i odgovornosti, kao i zbog toga što se Tužilaštvo finansira iz sredstava republičkog budžeta. Od zavođenja predmetne inicijative pod KTR-broj 938/04 do danas, ovaj predmet je šetao od odeljenja do odeljenja unutar Tužilaštva, kao i od tužilaštva do tužilaštva (republičko, okružno, četvrto, drugo), od jednog zamenika do drugog zamenika tužioca, ali bez vidljivijih rezultata – podizanja tužbe, odbijanja incijative, upućivanja inicijatora da podigne tužbu i dokaže da ima pravni interes za to. U pismu upućenom v.d. republičkog javnog tužioca, dana 27. oktobra 2004, istaknut je značaj pokrenute inicijative:

“Napred navedeni predmet u pogledu tužbe za utvrđenje apsolutne ništavosti Ugovora o osnivanju kompanije “Mobtel” i utvrđivanja individualne krivične odgovornosti većeg broja lica … “vrlo je obiman, težak, složen i ima i političku dimenziju, pa smo mišljenja da je predmet trebalo da zadrži u svojoj nadležnosti Republičko javno tužilaštvo. Ovakvo naše mišljenje podupiru i razlozi brzine i efikasnosti vođenja navedenih postupaka, jer će imati direktan uticaj na pokrenutu međunarodnu arbitražu u Cirihu”. Na kraju navedenog pisma je konstatovano: “Iz svih napred navedenih razloga tražimo da nas primite na razgovor, radi bržeg i efikasnijeg pokretanja navedenih postupaka i ostvarivanja državnih interesa”. I ovaj apel je ostao bez odjeka. Najširoj javnosti, prvenstveno poreskim obveznicima u Srbiji, skrećemo pažnju na nekoliko činjenica :

1) da je od pokretanja inicijative prema v.d. republičkog javnog tužioca do danas proteklo devet meseci, da je od formalne inicijative sa propratnim pisanim prilogom proteklo osam meseci, a da od navedenog organa nema nikakavog pisanog odgovora, a ponajmanje podignuta tužbu (napomena: na naš poziv telefonom, iz pisarnice Republičkog javnog tužilaštva nam je rečeno da je u vezi sa našim predmetom sačinjena službena beleška i da je predmet arhiviran);

2) napominjem da je ovde reč o sporu (parnici) čija se vrednost od ekonomskih stručnjaka procenjuje na 1 do 1,2 milijarde evra;

3) ističem da je ovaj predmet od gospodina Jankovića tretiran kao i svaka (krivična) prijava podneta od strane građana, nezavisno od predmeta spora, njegove vrednosti i njegovog značaja za državu;

4) o ovom predmetu već je pokrenut i u toku je arbitražni spor u Cirihu (Švajcarska) u kojem naša država, odnosno njeni poreski obveznici, preko tuženog JP PTT saobraćaja “Srbija”, moguće je, plaćaju nepotrebno visoke arbitražne troškove i naknade za rad advokata;

5) JP PTT saobraćaja “Srbija” nije zahtevalo a moglo je, kao tužena strana pred međunarodnom arbitražom u Cirihu, odbacivanje tužbenog zahteva tužioca – Sistem “Braća Karić – BK-TRADE” iz Moskve, zbog nepostojanja njegove stranačke sposobnosti.

Zabrinjavajuća je pojava, koja poziva na uzbunu, da u našem društvu u proteklih 10 godina nije pokrenuta bilo kakva inicijativa ili predlog za poništenje ugovora o osnivanju MOBTEL-a. Prvenstveno su to mogli i bili dužni da urade Trgovinski sud u Beogradu i Viši trgovinski sud u Beogradu. Štaviše, uz znanje i pristanak Trgovinskog suda u Beogradu, Viši trgovinski sud u Beogradu je upisao, 10. maja 1994. godine, mešovito preduzeće MOBTEL u registar Trgovinskog suda u Beogradu, suprotno zakonskim odredbama. Takođe, u proteklom periodu nisu reagovali drugi državni organi, konkretno: Tužilaštvo, Pravobranilaštvo, ministarstva unutrašnjih poslova i za ekonomske odnose sa inostranstvom ali ni organi JP PTT saobraćaja “Srbija”.

U vezi sa dosadašnjim postupanjem državnih organa, a posebno Republičkog javnog tužilaštva, nameće se pitanje: da li Republičko javno tužilaštvo uopšte zastupa i štiti društvene (državne) interese? Ako se pođe od pretpostavke da Republičko javno tužilaštvo ne zastupa i ne štiti društvene (državne) interese, onda se nameće pitanje da li onda indirektno ili direktno zastupa i štiti nečije privatne interese: interese svojih tužilaca, njihovih rođaka, suseda ili prijatelja; nekog ili nekih od državnih ili političkih funkcionera; pravosuđa; JP PTT saobraćaja “Srbija”; MOBTEL-a; Kompanije “Braća Karić” iz Beograda i dr. Međutim, za njegovo dosadašnje nepostupanje mogućni su i drugi razlozi :

1) neko preti gospodinu Jankoviću ili članovima njegove porodice;

2) pojedini državni ili politički funkcioneri zahtevaju od gospodina Jankovića da ne podiže tužbu za utvrđenje;

3) Republičko javno tužilaštvo je, u predmetnom slučaju, u “strateškom smislu” odlučilo da sačeka da odluku donese međunarodna arbitraža u Cirihu ili da dođe do vansudskog poravnanja između ugovornih strana;

4) gospodin Janković u koordinaciji s Trgovinskim sudom u Beogradu, u “strateškom smislu”, računa da se ovaj predmet najmanje šest-dvanaest meseci ili više zadrži kod nekog od sudija, pre nego što se zakaže rasprava;

5) nestručnost, nesposobnost, oportunizam, neprofesionalni odnos Republičkog javnog tužilaštva prema ovom predmetu, mito i korupcija i sl.

Napred postavljena pitanja izazivaju dileme :

1) da li je našem društvu, odnosno poreskim obveznicima Srbije potrebno takvo Tužilaštvo;

2) da li gospodin Janković treba da nastavi da obavlja svoju sadašnju funkciju;

3) da li Republičko javno tužilaštvo takvim postupanjem u praksi nanosi nenadoknadivu štetu državnim (opštim) interesima;

4) da li neko zbog takvog postupanja treba da ponese odgovornost i dr.

SUMNJIVA KUPOVINA VREMENA

Da pođemo od određenih pretpostavki :

1) da je predmetna inicijativa prema Republičkom javnom tužilaštvu bila opravdana;

2) da je već podignuta tužba od strane Republičkog javnog tužilaštva pred Trgovinskim sudom u Beogradu;

3) da je u kratkom roku, zbog značaja predmeta, Trgovinski sud u Beogradu sproveo postupak iz kojeg je proizašla pravosnažna presuda kojom je utvrđeno da je ugovor o osnivanju MOBTEL-a apsolutno ništav;

4) da je sproveden skraćeni postupak likvidacije nad MOBTEL-om;

5) da je likvidaciona masa MOBTEL-a pripala državi, odnosno Republici Srbiji, iz razloga što su obe ugovorne strane bile nesavesne;

6) da je Republika Srbija kao pravni sledbenik stečajne mase u prilici da proda MOBTEL putem javnog tendera za milion evra ili više;

7) da je Vlada Republike Srbije donela odluku da ostvarena sredstva od prodaje MOBTEL-a strogo namenski koristi, u narednih 10 godina, za kreditiranje (i finansiranje) razvoja malog biznisa, pod povoljnijim uslovima.

Inicijatoru je (bio) potreban “bilo kakav” odgovor Tužilaštva ali brz, u pisanoj formi, čak i onaj da ne postoje zakonski uslovi za pokretanje parnice, čime bi se stekli uslovi da inicijator u roku od nekoliko dana podnese tužbu za utvrđenje apsolutne ništavosti predmetnog ugovora i da pred nadležnim sudom dokazuje da ima pravni interes za to. I u odnosu na predmetni slučaj, Republičko javno tužilaštvo je svojim postupcima prema inicijatoru i podnetim inicijativama potvrdilo još jednom u njegovoj praksi da je potpuno zatvoren organ prema stručnoj javnosti, najširoj javnosti i sredstvima javnog informisanja. A zakonodavac je obavezao “Javno tužilaštvo da obaveštava javnost o stanju kriminala i drugim pojavama koje zapazi u radu”. Takođe, zakonom je utvrđena i sledeća obaveza za Javno tužilaštvo: “ako obaveštavanje javnosti ne šteti interesima postupka a ima društveni značaj, javno tužilaštvo može obaveštavati javnost o stvari u kojoj postupa”.

Šta više, pristupi i polazišta Republičkog javnog tužilaštva su u startu nepoverljivi, odbranaški i zatvoreni za bilo kakvu javnost a odredba člana 5. Zakona o javnom tužilaštvu upravo govori suprotno: “Javno tužilaštvo dužno je da prima podneske i izjave u stvarima iz svoje nadležnosti, a može da traži i dopune i objašnjenja u vezi s primljenim podnescima i izjavama”. U iščekivanju da V. D. Republičkog javnog tužilaštva objasni razloge za sopstveno postupanje i postupanje Tužilaštva u predmetnom slučaju, dopustite da potpisnik ovog teksta iznese sopstveno mišljenje: dosadašnja postupanja gospodina Jankovića i Tužilaštva u predmetnom slučaju su profesionalno nedopustiva, ona nanose nenadoknadivu štetu društvenom (državnom) interesu i da se pod hitno moraju pokrenuti odgovarajući postupci prema gospodinu Jankoviću od strane ministra pravde Vlade Republike Srbije i Visokog saveta pravosuđa.

U protivnom, ovaj trend u postupanju Tužilaštva će se nastaviti, koji po našim saznanjima traje duže od 15 godina. To ima za praktičnu posledicu da se Tužilaštvo, čija je osnovna uloga zaštita društvenog interesa i ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, u praksi pretvorilo u svoju suprotnost, jer štiti, svesno ili nesvesno, sve druge interese osim društvenog. Pozivam “sve” državne organe da u predmetnom slučaju zatraže ubrzanje postupka kod Republičkog javnog tužilaštva, ali i u budućem postupku pred Trgovinskim sudom u Beogradu. Takvi zahtevi su dopušteni zbog značaja predmeta za društvo, odnosno državu i njima se ne dira u načela nezavisnosti i samostalnosti pravosudnih organa. Potpisnik ovog teksta, ovom prilikom i na ovaj način, pomenute zahteve upućuje svim pravosudnim organima.

Autor je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu