Ko se ne plaši atomske bombe…

Detalj viđen na jednom od snimaka iz razorenog Japana jake su vrtložne struje u moru nakon cunamija. Ako se cunami podigao sudaranjem dve tektonske ploče kako su nastali vrtlozi koji liče na one koji nastaju kada se iz kade napunjene vodom izvadi čep?

Fenomen energetskog uvrtanja dugo je skrivana naučna tajna, jer su se u određenim moćnim krugovima (znanje je moć) želela sakriti fundamentalna saznanja o energetskim kretanjima. A poznato je da se čitava planeta Zemlja napaja energijom koja dolazi iz svemira. Ali, ti energetski putevi i način punjenja morali su ostati tajna i ovaj fenomen je godinama proučavan sa ciljem da se upravo takav način energetskog punjenja i pražnjenja iskoristi kao – moćno oružje.

Nova saznanja kažu da se sva energetska kretanja u svemiru manifestuju implodirajućim efektom svih energetskih talasa različitih talasnih dužina i frekvencija koji se u opadajućim skalarnim vrednostima uvrću u jednu (nultu) tačku.

Da bi ovo prikrili, jezuitski mozgovi su smislili i popularisali teoriju o svemiru koji se širi nakon famoznog velikog praska.

Ali, već decenijama nema dokaza da se svemir širi, a ima dokaza da se ne širi. Nova fizička teorija o implodirajućem svemiru vidi ovaj fenomen sveukupnog energetskog “prometa” kao univerzalni i samoodrživi raspored implodirajućih vorteksa (kovitlaca).

Jedan atom (najmanji deo onoga što se naziva postojanom materijom) samo je najmanji geometrijski raspored ovih vorteksa, a oni se međusobno privlače i grupišu stvarajući molekule i sve oblike vidljive materije.

Svaki vorteks je u korelaciji sa onim što fizika smatra da je jedna elektronska čestica. Kada su svi ovi implodirajući vorteksi raspoređeni kao postojana struktura, broj elektrona u atomskoj ljusci (2,6,10,14) pojavljuje se prirodno iz simetrija ovih trodimenzionalnih geometrijskih oblika.

Šta je radio Tesla

Dakle, ono što mi vidimo od svemira je suštinski osnovni matriks koji se sastoji od elektromagnetnih talasa koji se svi u opadajućim skalarnim vrednostima implodiraju u ono što mi vidimo kao materiju. Sam matriks se sastoji od geometrije protkanih trajnih struktura koji su zarotirani ovim talasima. Kada se svi ovi talasi poređaju u grupe i uklope jedan u drugi, od ekstremno dugih do ultrakratkih dužina, sve postane međusobno povezano – galaksije, planete, molekuli, atomi i subatomske čestice iz plazme. Plazma je zato “nulta tačka energije” i čitav svemir je tako ispunjen energijom.

Ovaj implodirajući kovitlac mi posredno, kao u ogledalu, vidimo u kadi sa vodom kada izvučemo čep. Tada se stvori vorteks koji privlači sve u sebe. On ne nastaje zato što s Zemlja okreće, nego zato što se energija uvrće. I to čini energija u čitavom svemiru. Ovaj vorteks usisava materiju i stvara fenomen koji se naziva gravitacija.

Ruski naučnici su ovo nazvali poljima implodirajuće elektromagnetne energije i ta polja uvrtanja se nazivaju torziona polja. Talas koji se uvija u nultu stojeću tačku energije je torzioni talas. A nulta tačka energije se nalazi u svemiru gde sićušne čestice pulsiraju na jedva primetnoj frekvenciji.

Zahvaljujući ovim trodimenzionalnim geometrijskim formama koje prave molekuli onoga što nazivamo materija, ti molekuli su u stanju da rezoniraju (odjekuju) u skladu sa energijom univerzuma (nulte tačke energije) jer ih ta energija na sićušnoj ultravisokoj frekvenciji stalno “zasipa”, pa ih tako naučnici u Rusiji nazivaju i pasivnim generatorima torzionog polja.

S obzirom na ovu energetsku povezanost, pobuđivanjem energetskih talasa u jonosferi mogu se ovi energetski vorteksi stvarati i ubrzavati, čime oni povlače ka sebi sve veću količinu energije, pri čemu se ona transferiše od energetskih talasa veoma visoke frekvencije do talasa veoma niske frekvencije. Ono što je važno jeste da se sve pokreće od energije koja postoji u plazmi od nulte tačke energije.

Tako je Nikola Tesla zaključio da radioaktivni elementi, kao što je to radijum, imaju specifičnu strukturu koja koncentriše ovu energiju nulte tačke i onda je emituju na drugačijoj talasnoj dužini. Ako bi se ovi radioaktivni elementi na neki način mogli zaštititi od dejstva talasa koji dolaze iz svemira, oni ne bi pokazivali znake radioaktivnosti, jednostavno bili bi isključeni sa energetskog napajanja. Da li neka specifična frekvencija doprinosi radioaktivnosti radijuma, za sada je za nas laike tajna. I to je verovatno neko već otkrio. Jer ako se ona eliminiše, nema radioaktivnosti.

Ali, kvantna fizika nas uči da su atomi ovakvih čestica nabijeni energijom koja se oslobađa raspadanjem njihovog atomskog jezgra i to raspadanje može da traje milionima godina. Nažalost, čitava nauka o energiji je vekovima u raljama jezuitskih mozgova. Zato se nemojte čuditi što na snimcima koje je mesec dana nakon havarije nuklearne elektrane u Fukušimi, koje su ljudi napustili, i dalje opstaju žive i zdrave domaće životinje – koje će umreti od gladi, a ne od radijacije. Jer mnogo je misterija oko radijacije, toliko da se skoro svaki čovek logično zapitao kako se monstrumi koji pune vojna skladišta širom sveta atomskim oružjem ne plaše za svoje živote. Ako se zemlja stotinu puta može uništiti nagomilanim atomskim oružjem, koju korist ovo bratstvo ima od toga?

Odgovor je: ne plaše se jer znaju neke stvari koje mi obični smrtnici ne znamo ili smo pogrešno naučeni. A oni mogu prodavati i maglu, kao što nam prodaju novac (običan papir), a uzimaju vrednu imovinu i rad kao zalog. I tretiraju nas kao svoje robove.

Ploveći radar

Kako je mogla biti izvršena ova energetska transferenca koja je indukovala zemljotres? Tako što je neko imao tačan proračun kako da energiju nulte tačke transferiše i koncentriše tamo gde treba.

Vorteksi u moru koje smo videli na snimcima tako su slika energetskog vorteksa koji se proteže od samog etera pa duboko ispod mora i ispod zemljine kore. I on je očito bio tu vidljiv i prisutan u vreme podizanja mora.

Da se ova energija može skupiti, a onda ciljano ispustiti – projekat je na kojem je radio Nikola Tesla u svom tornju Vorden Klif. Zemlja se tresla oko njegove laboratorije kilometrima unaokolo.

Zato se danas sve više nagađa da je upravo jedan takav eksperiment izveden 1908. kada je nastala famozna tunguska eksplozija. Na mestu ove eksplozije nikada nije otkriven krater. Polusferna kupola na tornju Vorden Klif veoma podseća na polusfernu kupolu onoga što je javnosti predstavljano kao američki ploveći radar SBX006. A ovaj radar se u trenutku potresa nalazio na vojnim manevrima u blizini Japana.

Da li je u ovom tehnološkom poduhvatu izazivanja zemljotresa i cunamija 11. marta 2001. neku ulogu imao ovaj ploveći radar. Ova neobična skalamerija je predstavljana kao radar X pojasa u sistemu odbrane od krstarećih raketa i navodno ima zadatak da njihovo prisustvo detektuje na širem prostoru što uključuje i svemir.

Ovakav sistem odbrane je ogromnim novcem građana SAD počeo da se finansira još u vreme Ronalda Regana, duhovitog glumca koji je glumio predsednika “najmoćnije sile sveta”.

Dakle, priča o radaru za kontrolu nadolazećih raketa može biti samo priča za američki Kongres koji je trebalo da izglasa skupu gradnju ove skalamerije koja je smeštena na plovećoj naftnoj platformi i kreće se u pratnji ratnih brodova američke mornarice.

Na vrhu ovog radarskog čuda je fazna vazdušna antena koja je ključna komponenta. To je, kažu, najmoderniji fazno ustrojen radar (što znači da može da menja frekvencije talasa ne samo u njihovom prijemu, već i odašiljanju). Pokreće se elektromehanički i ispod kupole polusfernog oblika se nalaze hiljade antena sa modulima sa prijem i odašinjanje. Radar su dizajnirali i izgradili Raytheon, koji radi i za Boeing i za vojnu agenciju United States Missile Defense Agency (MDA).

Ova fazno uređena antena može da hvata verovatno sve moguće frekvencije energetskih talasa koji dolaze i iz svemira. Ako znate da uhvatite adekvatnu energiju iz nulte tačke radijacije i da je traнsferišete u neke korisnije frekvencije, na primer u ultraniske talase koji izazivaju zemljotrese i koje ćete propustiti kroz zemlju da izbiju u Tunguskoj oblasti ili u priobalju Japana, imate najmoćnije oružje na svetu. Za transferencu energetskih talasa mogu se koristiti i neke hemikalije čiji se molekuli mogu raspršiti u vazduhu (kao chemtrails) i koji će promeniti frekvenciju dolazećih talasa iz jonosfere. A možete ovo moduliranje talasa izvršiti i zagrevanjem jonosfere recimo sa sistemom antena kao što je HAARP. I ova mreža antena je razapeta širom sveta. I nisu vam potrebne atomske bombe i krstareće rakete sa nuklearnim bojevim glavama, jer su one samo prevara koja je skupo prodata tehnologija naivnima. Jer, atomska bomba i ne može da eksplodira u pokretu kada se baci iz aviona ili kada je na krstarećoj raketi.

Pomalo neverovatno

Ovo je u svojoj knjizi Harmonic 33 objavljenoj na Novom Zelandu još 1968. napisao australijski pilot Brus L. Keti. Knjiga je godinama zataškavana kao marginalna, a u suštini se Keti u više svojih knjiga bavio analizom vojne tehnologije, uključujući i tajnu izradu letećih tanjira – antigravitacionih letilica, u koje je utkano fundamentalno znanje o energetskim vorteksima. Nema vanzemaljaca.

Da bi se atomska bomba aktivirala mora se izazvati efekat radijacije, a on je moguć samo u “određenim okolnostima kad s naprava nalazi u preciznoj geometrijskoj poziciji u odnosu na Sunce”, zapisao je Keti.

Da famozna atomska bomba u Hirošimi 1945. nije izbačena iz aviona već se eksplozivna skalamerija nalazila na zemlji u posebnom skloništu, odakle je aktivirana, napisao je u svojoj knjizi Vatikanske ubice Erik Džon Felps. Njega je zaintrigirao upravo fenomen da su se nedaleko od nulte tačke eksplozije u Hirošimi (gde takođe nije nastao krater od bombe) nalazila grupa jezuita, na čelu sa jezuitskim generalom Pedrom Arupeom. Otac Pedro Arupe je postavljen za nadzornika jezuita u Japanu 1942. Pre toga je bio na kratkoj službi (i obuci) u SAD.

I svi su ostali živi i zdravi. Arupe je umro 1991. i – nije imao kancer.

Šta su ovi jezuiti radili u Hirošimi osim što su širili katoličanstvo i vrbovali mlade Japance na zapadnjački stil života i posvećenost idejama Bratstva? Felps kaže da je Franklin Delano Ruzvelt, kao značajni pion Bratsтva koje već stotinama godina radi na uspostavljanјu novog svetskog poretka, još 1943. preko tajnih kanala najpre uneo u SAD planove za izradu atomske bombe koju su počeli da razvijaju nacisti u Nemačkoj, da bi onda ključne komponente bile krišom prenete, navodno, u Sovjetski Savez, gde je Bratstvo imalo drugog piona, Staljina.

Američki generali koji su radili na tajnom projektu Menhetn bili su zapanjeni kako su se Sovjeti brzo dočepali ove najveće američke vojne tajne.

Onda su ovi planovi završili u Japanu, koji je bio vojni saveznik nacističke Nemačke, ali je imao ugovor o nenapadanju sa Sovjetima. Tamo je, u Hirošimi i Nagasakiju, izvršeno sklapanje onoga što će eksplodirati kao atomska bomba, ali bez kratera. Zbog ovoga Hirošima, iako je bila baza za preko 90.000 japanskih vojnika, nije bombardovana američkim avionima, jer je Ruzvelt znao da se tamo nalazi nešto osetljivo što bi se moglo oštetiti. Istovremeno, u oba grada je bio na snazi ratni zakon. Felps napominje da se radilo o nekom pulsnom oružju koje su aktivirali jezuiti u trenutku kada je iz aviona Enola gej izbačena bomba napunjena magnezijumom, uranijumom i plutonijumom (prljava bomba), koja se raspršila u vazduhu i izazvala jak bljesak. I od tada se ispreda velika priča koja je otišla u sve udžbenike kako se atomska eksplozija može izazvati bacanjem bombe iz aviona i da njoj prethodi jak bljesak. Ali, energija u Hirošimi je izgleda ispuštena pulsnim oružjem, koje je izazvalo radijaciju u bačenom uranijumu i otrovnom plutonijumu. Praktično su ljudi stradali od trovanja, udara i opekotina.

Ljudi bez lika

Da šire strah i paniku od atomskog oružja i zračenja bili su zaduženi malteški vitezovi Frenk Kapra, holivudski reditelj, i Henri L. Luis, osnivač Time-Life magazina.

A izgladnele životinje kod Fukušime i dalje ne shvataju gde su i zašto nestali ljudi i zašto više ne dobijaju hranu.

Felps piše da je car Hirohito pristao da se ova igra odigra u nameri da se stvori inkvizicijski hladni rat prema kome bi se SAD na političkoj šahovskoj tabli suprotstavio istočnjačkim protestantima i jereticima. To je značilo da SAD pomognu svom “savezniku” Japanu (koji su držali već pod kontrolom jezuiti) da se naoruža i izgradi moćnu mornaricu, nuklearna energetska postrojenja i elektronsku industriju. Japan je tako podignut iz pepela kao moćna sila iza “leđa” pravoslavnim Rusima u budističkoj Kini, koje su za to vreme “davljene” komunizmom.

Baš kao što je SFRJ podignuta u pristojno razvijenu industrijsku zemlju sa respektabilnom vojnom industrijom koja je prodavala robu Trećem svetu, koji je sistematski “oslobađan” narodnim revolucijama i jugoslovenskim oružjem (braće Jugoslovena), da bi nakon Titove smrti bila razorena, pocepana i oslabljena. Za sada je ovaj prostor bez političkog zaduženja.

Japan je ovim cunamijem, kao i nizom naknadnih potresa, doživeo težak ekonomski udar i stanovništvo je perfidno dezinformisano i zastrašeno. Kao da ih je udario božiji bič. U to oni sada veruju. Oko Fukušime je stanovništvo iseljeno i ovde pristup imaju samo ljudi bez imena i lika. Šta oni rade oko nuklearne elektrane? Zašto se podiže tolika prašina kada su mnogi japanski analitičari već uočili da su mnoge informacije o radijaciji velikim delom fabrikovane i nelogične?

Da li će u Fukušimi uskoro nešto veliko eksplodirati, ako Sunčevi zraci pod određenim uglom “padnu” na nešto što oslobađa veliku količinu energije, na primer? Recimo da se kladimo…

Jezuiti u Japanu

Jezuiti su se u Japanu pojavili kao misonari još 1549. Bila je to vešta manipulatorska izvidnica koja je trebalo da se infiltrira u Japan i da u svoje redove zavrbuje Japance spremne da pređu u katoličanstvo. I to je prvi korak kojim jedna društvena homogena zajednica počne da se podriva.

Japanski vladari tada nisu znali šta se događalo u Evropi, pa su ovim “dobrim” misionarima koji su se predstavljali kao apostoli hrišćanstva i propovedali lepa i humana hrišćanska učenja dali deo zemlje u Kjotu. Ali, vrlo brzo su shvatili da iza njih ne stoje pravi hrišćani, već mađioničari i prevaranti koje je poslala kao izvidnicu moćna Španija u nameri da pokore Japan i opljačkaju ga.

Dobili su zemlju u Kjotu. Jezuiti su došli sa zapadnim trgovcima i predstavljali se kao hrišćani. Japanci nisu znali u 16. veku ko je zaista bio iza ove maske. Vrlo brzo su shvatili da je to samo izvidnica španske imperijalne sile koja je došla da ih pokori.

Tako jedan od japanskih vladara, Tokugava Ejasu, odlučio da ih skloni trajno iz Japana, tako što je veliki broj njih stavio na vešala, kao i Japance koji su se pokatoličili. U strahu od ove katoličke pošasti sa kojom su stizali vešti trgovci koji su znali kako se pljačka i vara narod, Japan je u dugom periodu istorije ostao potpuno zatvoren za sve trgovce i misionare iz Evrope.

Posebno je bila zabranjena i pod strogom kontrolom trgovina sa španskim i portugalskim trgovcima. Njihovim brodovima je zabranjen pristup japanskim lukama.

Kineskim trgovcima i holandskim iz istočno-indijske kompanije omogućeno je da robu razmenjuju samo preko enklave u Nagasakiju.

Ali, 1854. jedna vojna armada iz SAD, koju je predvodio pomorski komandant Metju Peri, uspela je da natera japanskog cara da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD.

Naravno, Japanci tada nisu znali da su SAD samo još jedna kolonija rimokatoličkog bratstva kojom se upravljalo iz Londona.

Japan je tako postao vazalna država i uveden je u rat sa Kinezima, pa sa Rusima, a 1941. su od Rokfelerove kompanije Standard oil snabdeveni naftom, a od Forda motorima, kamionima i ostalom tehnikom kako bi izvršili napad na Rusiju, što ipak nisu učinili. Na isti način su Rokfeleri snabdeli nacističku Nemačku.

US baze u Japanu

SAD danas imaju u Japanu nekoliko ogromnih vojnih baza sa 38.000 članova vojnog personala, 43.000 njihovih članova porodice, 5000 službenika Ministarstva odbrane.

Glavna baza je vazduhoplovna baza pored Tokija, pomorska baza u Jokosuki u Tokijskom zalivu i Sasebo u Nagasakiju. Tu su i mornaričke i vojne baze na ostrvima Okinave.

Ni jedna od ovih baza nije pretrpela nikakva oštećenja ni od zemljotresa ni od cunamija. Njihovi telekomunikacioni sistemi su odmah stavljeni u funkciju umesto japanskih koja su pretrpela oštećenja. Da li njima treba da budemo zahvalni što su snimci katastrofe odmah prosleđeni do udarnih globalnih medija i stavljeni na internet? Nesumnjivo – da.

Inače Japanci su poslednjih godina često protestovali protiv prisustva ovolikog broja vojnika, a poslednji protest je održan februara 2011.

Futenma vazdušna baza nalazi se usred urbane zone ostrva na severu Okinave. Namera Amerikanaca da dograde još jednu heliodromsku bazu izazvala je žestoke proteste februara ove godine. Protesti su bili masovna pojava poslednjih godina, pa je i po 100.000 demonstranata izlazilo da pravi živi lanac zbog ovih baza i traženo je da se Amerikanci povuku iz Japana.

Nakon zemljotresa i cunamija ovi protesti su prestali, a SAD, bog zna kako, sada pomaže Japanu šaljući tamo još jaču “pomoć”, što naravno obavlja vojska, jer civili valjda nisu za pružanje pomoći valjano obučeni.

Ivona Živković