MISTERIJA JANUARSKIH IZBORA 2007…

Mnogo građana Srbije ovih dana se pita kako su takozvane “snage demokratskog bloka” dobile toliko glasova? Taksisti, piljari, mesari, penzioneri, nezaposleni i mnogi drugi, odavno već siti arogantne i kriminalizovane “demokratske građanske elite” koja upropasti državu i opljkačka narod, ne mogu čudom da se načude KO JE ZA NJIH UOPŠTE GLASAO.

I moje oči su videle kako desetine autobusa novosadskog gradskog saobraćaja i lokalnih vojvođanskih auto-prevoznika 18. januara oko 16 sati ispred Beogradske arene dovoze svaki po jedva 10 do 15 “aktivista” na završnu konvenciju DS-a. Iz autobusa su uglavnom izlazili lokalni provincijski mangupi i šverc-komerc Cigani (pardon Romi) od kojih mnogi nakon izlaska iz besplatnog prevoza do Beograda odoše u suprotnom pravcu od Arene. Ni druge stranke nisu imale bolju skupinu “aktivista” i svaka ih je na konvencije dovozila autobusima. Koja je onda svrha stranačkih konvencija po gradovima kada je uvek bio uključen isti korpus aktivista upakovanih kao putujući predizborni cirkus?

Odgovor može biti samo jedan: demokratija je samo režirana predstava. Dakle, ista priča kao i sa izborima u “Miloševićevo vreme”. SPS je tada ubedljivo pobeđivao a demos se zaklinjao da za njih niko nije glasao. Fenomen demokratije je tako evidentan: narodna volja i biračka volja su dve različite mere. Glasove nekako uvek dobija onaj ko je na vlasti. Pošto su u Srbiji pravo političkog angažovanja za sebe rezervisale isključivo stranke koje već participiraju u parlamentu, plus ONA “ČČ-stranka” (čankoliko-čedolika) za koju kaobajagi niko ne zna odakle joj novci, ostali mogu samo da se pomire sa činjenicom da partokratija i demokratija nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Zašto smo uopšte izlazili na ove prevremene izbore? Kažu zato što je donet Novi ustav koji je Srbiju načinio Novom državom (potpuno samostalnom) i vlast se onda po Ustavu morala demokratski ponovo izabrati kao Nova vlast. Ali u tu Novu vlast očito ne spadoše predsednik države i lokalna samuprava.

Inicijator za ekskomunikaciju ovih institucija bio je u javnosti upravo radikal, Tomislav Nikolić, koji nam objasni da nije dobro da nam država u trenutku nakon parlamentarnih izbora dok se ne formira nova vlada, ostane bez predsednika, ukoliko bi takozvana “međunarodna zajednica” baš tada našla da saopšti svoju odluku o statusu Kosova (!) Kao da Vlada ne obavlja svoju funkciju sve do izbora nove. E sad, što isti Predsednik, Boris Tadić (poznat kao čovek koji radi šta hoće i slovo Ustava ga uopšte ne zanima) može po svom ćefu da mandat za sastav nove vlade da kome god hoće a radikale bez obzira na rezultat izbora tretira kao poslednju rupu na svirali, izgleda da je promišljenom i strpljivom legalisti, Tomislavu Nikoliću i njegovim radikalima, promaklo. Ili nije? Jer ako već petnaest godina čekaju da formiraju vladu, mogu još toliko. Daće srpski narod (koji se i ovako ne pita).

Mesto poslanika im ne gine iako to uopšte nije lako biti u Srbiji danas. Ko ne veruje neka proba da se dočepa te stolice. Konkurencija je sve žešća što je veći broj onih koji ništa ne znaju ili nemaju gda da rade. Tako sada Srbija ima Predsednika koji nije izabran po Novom ustavu i Parlament za koji se NIKADA neće utvrditi kojim i čijim glasovima je sastavljen (obični građani nemaju mogućnost da proveravaju milione listića i upoređuju ih sa zvaničnim izveštajima partokratije). Nova Srbija ima i staru lokalnu vlast koja sigurno drži pod kontrolom sve korisnike poslovnog prostora u Srbiji i lokalne budžete, pa samo probajte da finansirate nekog ko nije deo patrokratskog aparata. Videćete šta će da vam se desi. Pored partokrata Srbija ima i “nevladine” nadzorne organe tj. briselske žandarme demokratije u formi izvesnog CESID-a, koji paze da je sve u skladu sa “evropskim demokratskim principima” i domicilnim izbornim zakonima. Svoju “nepristrasnost” i “objektivnost” oni manifestovaše predizbornim akcijama u kojima su pozivali građane da OBAVEZNO IZAĐU NA IZBORE I GLASAJU u skladu sa onim načelima koji se SLUČAJNO poklopiše sa izbornim sloganima takozvanog “demokratskog bloka”.

KAO DA NEIZLAZAK NA IZBORE NIJE DEMOKRATSKO PRAVO GRAĐANA

Za sve to Cesidovci nesebično dadoše svoj “neprofitni” novac za koji se republička finansijska inspekcija NIKADA ne zainteresuje. Sa druge strane, stvarno kršenje Ustava i izbornih zakona ovi žandarmi Brisela ne primetiše. Tako im odavno promače da u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika ne postoji Nadzorni odbor koji je morala odavno da imenuje Skupština Srbije; što je Predsednik države suprotno Ustavu aktivno učestvovao u izbornoj kampanji; što je Zakonom tačno definisan cenzus stranaka za ulazak u parlament i republička izborna komisija to nije mogla da smanjuje strankama etničkih manjina. CESIDU je sve to “promaklo”.

Dakle i ovi izbori u Srbiji su nelegalni. Za narod su oni bili i besmisleni, jer narodna volja sa ovim izbornim rezultatima očitio nema veze. Najzad, svetom i ovako vlada moćna plutokratija pa će demos u Srbiji dobiti vlast po svojoj volji tek onda kada to bude u interesu globalne vlastele. Nadajmo se samo da građani Srbije neće do tada totalno osiromašiti i tako besni i prevareni akumulirati u sebi previše prevratničke strasti i ubitačne i rušilačke energije koja bi se oslobodila širom Srbije i možda Balkana. Jer, lokalni građanski ratovi oduvek su bili zlatna koka svetske oligarhije koju uvek pažljivo kljukaju.

Ivona Živković