Da li je poslednji japanski cunami mogao biti veštački izazvan…

Spekulacije o mogućem namernom izazivanju zemljotresa kao i cunamija od 11. marta 2011. godine, koji je dostigao visinu od preko 10 metara, počele su samo nekoliko dana nakon ove kataklizme. Kako vreme prolazi i što je više dostupnih podataka o dešavanjima u Japanu, više je i sumnjičavaca.

Pakistanski novinar Nusrat Mirza odmah je naslovio svoj članak: “Japanski zemljotres i cunami – prirodni ili veštački?” U tom članku on veruje da je kataklizmu izazvao američki svemirski avion X-37B (za koji se još ne zna čemu zaista služi, ali se zna da funkcioniše bez posade i može da leti kao avion iznad jonosfere), jer je tih dana leteo na nekom tajnom zadatku.

“Kad god je taj američki avion-raketa bio poslat u svemir, neka prirodna nesreća se dogodila negde u svetu”, tvrdi ovaj Pakistanac. On još tvrdi da je Vašington kriv i za pakistanski zemljotres 2005. i poplave 2010, kao i cunami iz 2004. koji je udario u priobalje 11 azijskih država Indijskog okeana. Tada je srećom izbegnuto ozbiljnije oštećenje indijske nuklearne elektrane u državi Tamil Nadu, kada su oštećeni samo sistemi za hlađenje. Da je zemljotres bio samo 0,2 stepena jači došlo bi do katastrofe. Taj potres je tada iznosio osam stepeni Rihtera u prvim seizmičkim izveštajima, a onda je više puta korigovan da bi na kraju bio 9,2 stepena Rihtera. Kakva koincidencija: cunami talasi udaraju baš tamo gde su nuklearne elektrane.

“Ciljevi Amerike su da nastavi da dominira svetom i ne dozvoli drugim snagama da ugroze njen primat. Japan može biti optužen zbog saradnje sa drugim zemljama kako bi se zamenio američki dolar drugim novcem u međunarodnoj trgovini”, uveren je Mirza.

Mirza očito veruje da je Amerika suverena država i da se njeni građani regrutuju širom sveta u mirovne misije zbog nekog američkog imperijalističkog interesa. Ali, ako bi se bolje pogledao život u SAD, nezaposlenost, zaduženost, ta priča o želji Amerike za dominacijom – pada u vodu.

Ali, nekome je stalo da Amerika bude krivac za sve i zato se ovakve informacije i puštaju kao velika politička otkrića i stavovi. SAD nisu najveće zlo današnjice, kako ih mnogi namerno predstavljaju, već jedna od žrtava politike moćne vlastele koja ima glavno sedište u Londonu. I već smo pisali kako su SAD bile i ostale kolonija Londona. Plemstvo ima svoj biznis i u eksploataciji nafte, a on je, kažu upućeni u berzanska kretanja, ostvario odličan profit povećanjem izvoza gasa iz Rusije u Japan, nakon potresa.

Sada dok svet “drhti” od straha od opasne radijacije iz Fukušime i dok se o tome i dalje izveštava preko udarnih medija, plemstvo je već ušlo u nove krstaške pohode u Libiji i u Obali Slonovače. Opasna radijacija za njih nije prepreka.

Da li je zaista moguće ovakvu kataklizmu veštački izazvati? Na to niko ne može dati precizan odgovor, jer niko od običnih ljudi nema preciznih saznanja o postojanju takve tehnologije, ali možemo pogledati neke činjenice i neka saznanja i pokušati da zaključimo kako bi ona mogla da funkcioniše.

Čudni detalji

Jedan detalj svakako je mnogima skrenuo pažnju – a to su brojne, navodno amaterske, kamere i snimatelji koji su ovaj kataklizmični događaj zabeležili kao fantastičan dokument. Što je još zanimljivije, već smo imali prilike da u naučno-fantastičnim filmovima žanra katastrofe (kome li je ovaj žanr uopšte bio potreban) vidimo gotovo identične scene. Kakvo čudno predviđanje.

Veliki talasi jesu prirodan fenomen, ali ljudi su vekovima znali za njih, pa da je takvo naglo podizanje mora moguće u priobalnim područjima, logično je da sa tim saznanjem priobalnih naselja ne bi uopšte ni bilo.

A mnogo je gradova na obalama mora. Možete li da zamislite da veliki plimni talas od sedam metara preko noći potopi i uništi Nicu, Monte Karlo, Valensiju, Barselonu, Brajton, Plimut, ili se prevali preko holandskih nasipa. Ali, filmovi o tome nisu snimani, jer bi kod Evropljana to unelo strah od mora. A Japanci su naučeni da moraju da žive pored takvog mora.

I baš zato što su takve kataklizmične scene već “doživeli” na veoma verno dočaranim filmskim maketama, mnogo lakše smo doživeli i japansku realnost. Izgledalo je sve… kao na filmu. I za čitav svet prikaz dešavanja iz Japana je samo bio video. Ništa više.

Nema masovnog iseljavanja iz priobalnih gradova širom sveta, jer cunami talasi su odavno “rezervisani” za Daleki istok. Da li?

Ko su ti ljudi koji su se “slučajno” našli baš na idealnim pozicijama preglednim i bezbednim za snimanje kataklizme? Odakle im takva prisebnost u tako dramatičnom trenutku i zar se nisu plašili da će se talas podići i do njih? Jer, ko je tada, ko se nalazio na visini od 15 metara, znao da neće naići talas i višli od 15 metara. Petnaest metara je previše, kažete, a da li je i deset previše? Kada su u obale Japana udarali talasi od deset metara? Nije li nuklearna elektrana u Fukušimi i bila projektovana tako da je reaktor bio na visini više od pet metara upravo zbog mogućeg cunamija.

Ako je nešto previše i ako nastupa iznenadno ljudi niti su stanju da znaju šta ih sledećeg trenutka čeka, niti su u stanju da racionalno razmišljaju. Čak i da ste profesionalni snimatelj kome se kamera u trenutku udara našla pri ruci, teško da bi prva stvar koja vam u trenutku takve kataklizme padne na pamet bila da je snimate. Ali, očito je na mestu događaja bio prisutan veoma veliki broj “prisebnih” i veštih snimatelja, našli su se se čak i u helikopteru da snime talas koji ruši sve pred sobom. I svi snimci su ekspresno našli put do zapadnih udarnih medija i do interneta.

Sreća da internet veze nisu oštećene, iako su mobilne komunikacije, tvrdi se – bile u prekidu.

Zataškana fundamentalna saznanja i projekti Nikole Tesle

Drugi zanimljiv detalj tiče se brojnih naučnih objašnjenja o uzroku pojave visokih talasa, koja se plasiraju preko globalnih svetskih medija i uvek se baziraju na jednoj teoriji, a to je teorija o pomeranju tektonskih ploča. Ta teorija kaže da se te ploče na kojima se nalaze kontinenti, i koje plivaju na tečnoj magmi, sudaraju i tako izazivaju zemljotrese na površini. Kako, međutim, takvi sudari izazivaju vibracije koje mi osećamo kao zemljotres, a da se samo kretanje čitave planete ne oseća kao konstantni zemljotres, laiku je enigma. Ali, stručni teoretičari uvek nađu neko “naučno” objašnjenje. Tako, po njima, najrazorniji zemljotresi koji se manifestuju vertikalnim vibracijama (i to smo videli na snimcima, da je slučaj i kod potresa od 11. marta 2011) nastaju kada dođe do subdukcije tektonskih spojeva, kada se jedna ploča podvuče pod drugu. I tada nastaje izdizanje nivoa vode u tom područiju. A čitav Japan se, tako, nalazi u blizini iznad spoja tri tektonske ploče: filipinske, pacifičke i evroazijske.

Ali, postojanje ovih ploča je samo teorija i opipljivih dokaza za to nema. Ako biste u kadi ili bazenu punom vode, na čijem dnu su dve pokretne ploče, probali da jednu podvučete pod drugu (delovanjem nekom silom odozdo, a ne sa povšine vode i ne ubacujući u vodu neku dodatnu masu), videli biste da se nivo vode ne bi podigao.

Jer, stari Arhimedov zakon kaže da se se tečnost iz posude istisne onoliko koliko se mase unese u nju. Da li je ovaj fizički zakon naučno danas odbačen i poništen? Nije. Čak i da obe ploče pomerate nivo vode u kadi se ne bi podigao.

A postoji i teorija kako se zemlja stalno uvećava i puni vodom, ali i kako se vrtložnim strujama nivo vode može podići. Ali, najuticajniji mediji su se uporno držali sudaranja imaginarnih tektonskih ploča.

Međutim, jedna teorija o kretanjima unutar Zemljine kore koja mogu izazvati i zemljotrese i vulkane i vrtloge i klimatske promene i poplave i suše, decenijama je vešto prikrivana, da bi tek danas kada je tehnologija za merenje ovih kretanja tajno razvijena i u raznim napravama koje služe vojnim potrebama već primenjena (ne zna se još za šta), počela je da se otkriva i u javnosti.

To je teorija koju je još pre stotinu godina postavio Nikola Tesla i čak mnoge teorijske postavke uspešno primenio u svojim mnogobrojnim patentima. Kada je većinu najvažnijih patenata počeo da spaja u jedan veliki projekat u nekoliko tajnih laboratorija (a što je verovatno finansirala američka vojska) sve je iznenada postalo velika tajna. I nakon Tesline smrti je taj projekat sa dokumentacijom veoma obimnom – proglašen vojnom tajnom. Mnogo toga je i danas tajna i nalazi se u američkoj vojnoj bazi Los Alamos u Novom Meksiku. To je ona baza za koju profesionalni dezinformatori uporno pričaju kako je u posedu neke vanzemaljske tehnologije koju sada stručnjaci u tajnim laboratorijama nastoje da iskopiraju i rastumače.

Biće da je ta “vanzemaljska tehnologija” ipak ono što je Tesla pokušao da sklopi. Poenta je u tehnologiji koja može da prenosi ogromnu količinu energije bežičnim putem, preko specifično moduliranih frekvencija i antena i to na veoma velike daljine. I to je tajna, jer se radi o fundamentalnom principu na kome se energija prenosi iz svemira na zemlju i dalje u stvaranje svega na njoj uključujući i sva živa bića.

Tako se u nastojanju da se tačno razotkriju ovi principi stvaranja došlo i do otkrića kako nastaju zemljotresi i to energetskom koncentracijom i harmoničnom rezonancom u opsegu vibracija ultra niske frekvencije i veoma duge talasne dužine. Ovaj rezonantni fenomen se još naziva i stojeći talas. Rezonantni talasi koji dovode do zemljotresa se navodno indukuju na ekstremno niskoj frekvenciji od čak 2,5 Hz u prirodi.

Da još malo uđemo u svet energetskih oscilacija koje stvaraju sve na Zemlji i pod zemljom i u svemiru kako bismo shvatili može li se zemljoters veštački izazvati.

Dakle, svet nije nastao u jednom istorijskom periodu u vreme takozvanog velikog praska, već se stalno stvara i ti procesi stvaranja su procesi koji se odvijaju pred našim očima u toku našeg života, ukoliko smo u stanju da to vidimo. Stvaraju se rude, minerali, voda, nafta, radioaktivni elementi, stene, magma i, naravno, sva živa bića.

Tako čitava Zemlja po prirodi dobija energiju i zato pulsira, svaki molekul i svaki atom ima frekvenciju (učestalost) na kojoj osciluje i ta harmonična oscilacija je ono što se računa kao Šumanova frekvencija Zemlje. Ona, navodno, iznosi 7,83 Hz. Na skali frekvencija to je ekstremno niska frekvencija sa talasnom dužinom oscilacija od 10.000 do 100.000 kilometara.

U stvari čitava Zemlja je živo biće koje u svojoj dubini ima “srce”. Šumanova frekvencija je puls na kome kuca Zemljino srce. I ljudsko srce je pulsiranje koje se odvija u molekulima vode koji ga sačinjavaju i koji su dobili impuls od iste energije.

Ali sva ta energija koja se ovim dugim talasima kreće kroz Zemlju ne dolazi iz Zemlje nego iz svemira. I to je teorija koju je odavno u naučnim krugovima plasirao Nikola Tesla i po njoj napravio nekoliko zaista fantastičnih revolucionarnih tehnoloških projekata.

Tako je on utvrdio da svemir nije prazan prostor po kome svetlosne čestice putuju 299.792.458 metara u sekundi, kako je to “video” Ajnštajn, već je to prostor ispunjen česticama kroz koji u stvari putuje “zvezdana svetlost” na izrazito sićušnoj talasnoj dužini i ultra visokoj frekvenciji. Ta talasna dužina je sitnija od one koju imaju UV zraci, X-zraci i gama zraci (a koji se svi, takođe, emituju sa Sunca i drugih zvezda). Ta zvezdana svetlost je “nulta tačka radijacije”, jer se njena energija prostire u svim pravcima. Kad se na tom putu ti majušni talasi “sudare” sa kosmičkom prašinom, nastaje njihova prva transferenca i nastaju “kosmički zraci”. I to je “sekundarna tačka radijacije”. I oni takođe “putuju” kroz svemir u svim pravcima, ali sa neznatno drugačijom talasnom dužinom.

Talasna dužina ove “nulte tačke radijacije” je tako mala da ona prolazi kroz sve na Zemlji i kroz sva živa biće i ona ne reaguje i ne rezonira (ne odjekuje) sa atomima najvećeg dela onoga što kvantna fizika naziva čvrstom materijom. Deo svemira koji se graniči sa Zemljinom atmosferom i koji se smatra njenim delom, Tesla i drugi naučnici iz njegovog vremena su nazivali eter, a danas je to jonosfera. I tu se nalaze naelektrisane čestice.

Sve je predvidljivo

Prema Tesli, sam eter nije “energetski izvor”, s obzirom da je sastavljen od sićušnih i nezavisnih “prenosnika” energije koji su potopljeni u jedan izolujući “fluid”, već je samo medijum kroz koji se sve energetske transference i transmutacije mogu odigravati i električne i magnetne kosmičke “cevi” sile mogu tako biti stvorene. I one se dalje prenose u Zemlju i gde atomima daju početni impuls da se pokrenu.

Sve dalje transference i transmutacije ove energije pri prolasku kroz Zemlju rezultat su njene silazne frekventne oscilacije (od viših ka nižim skalarnim vrednostima) i transferenci gde izvesna svojstva materije reaguju rezonantno i stvaraju se nove frekvencije na kojima se pojavljuju gama zraci, X-zraci, UV, vidljivo i infracrveno zračenje, kao i električna struja i magnetizam.

Za kretanje morskih talasa i reka zadužena su tako unutarzemljina strujanja koja potiču od takozvanih telurskih struja i koje su stvorile i održavaju magnetno polje Zemlje.

U stvari, i bez gledanja u akademske knjige svaki laik se može zapitati gde završava energija iz električne munje koja pada na zemlju, i kako se voda u rečnim koritima kreće u određenom pravcu i da joj nešto daje brzinu, i da je to kretanje kod nekih reka brže a kod nekih sporije. Ako telurske struje iznenada promene svoj tok i reke promene svoje korito. Jaka podzemna struja može da podigne podzemne vode i izazove poplave.

Zemlja je puna vode, ona se stalno stvara, jer energija stalno stvara i priče da našoj planeti preti nestašica vode i da će se ratovi zbog toga voditi u budućnosti samo su priče kojima će se opravdati ratovi za pokoravanje neposlušnih. Najveći deo ovih priča se plasira generalima najvećih vojnih sila kako bi imali moralno opravdavnje zašto idu po svetu da ratuju daleko od svojih kuća.

U Japanu smo videli ogromnu količinu vode koja se podiže i nošena nekom fantastičnom silom ruši sve pred sobom. Prilikom udara cunamija 2004. videli smo istu rušilačku snagu i mnogo snimaka. I još nekoliko fenomena koje stvaraju strujna kretanja videli smo tih dana u Japanu – pao je sneg i aktivirano je nekoliko vulkana. A usledili su i naknadni potresi.

Tako je i BBC samo jednom objavio kako su “neki istraživači došli do podataka da postoji bliska veza sa električnim poremećajima na ivici atmosfere (to je jonosfera) i predstojećim zemljotresom”. A onda su se ipak držali stručnjaka koji su pričali o subdukcionim sudarima tektonskih ploča. Ali, iako se jake morske struje stvaraju i oko Malte, nju nije pogodio cunami.

Da je cunami talas visok nekoliko metara moguć i u Jadranskom moru potvrđuje događaj iz avgusta 2006. kada se nekoliko velikih cunami talasa iznenada obrušilo na plaže jednog hotelskog kompleksa u Ulcinju. Tada je poginulo troje ljudi, a nešto kasnije je registrovan i potres od tri stepena Rihtera. Talasima je prethodio jak vetar.

Dakle da bi se zemljotres dogodio potrebno je da se u zemljinoj kori indukuje energija na ultraniskoj frekvenciji koja će imati rezonantan efekat.

Postojanje te ultra niske frekvencije danas se može meriti u područjima pogođenim zemljotresom i to je poznato, pa je priča da se zemljotresi ne mogu predvideti neshvatljiva. Stvaranje energije ultraniske frekvencije izmereno je i bilo je vidljivo i na podacima koje je očitavala skalamerija za merenje svih frekvencija (HAARP) koja je smeštena na Aljasci, i to tri dana pre zemljotresa od 11. marta 2011.

Laboratorija za stvaranje zemljotresa

Uređaji za merenje svih talasnih frekvencija i njihovu promenu nalaze se na nekoliko mesta na Zemlji i funkcionišu kao sistem uređenih antena koje primaju ove signale iz jonosfere i iz zemlje i nazivaju HAARP (High Freequency Aurora Research). Da li ovi uređaji samo primaju i mere frekvencije dolazećih talasa iz svemira ili mogu i da ih moduliraju i sa kojim ciljem pitanje je o kom se dosta spekuliše poslednjih godina. Jer, ako mogu da ih moduliraju, oni mogu da utiču na njihovu energetsku transferencu i transmutaciju atoma i molekula “pogođenih” ovim talasima. To znači da pomoću prikupljene energije iz jonosfere izvrše njenu koncentraciju i moduliraju je po silaznim skalarnim vrednostima na jake energetske talase ekstremno niske frekvencije, a koji mogu da putuju kroz Zemljinu koru i mora i da u nekoj tački izazovu zemljotres ili vulkan.

Spekulacije su tim više prisutne jer je čitavo istraživanje godinama predstavljalo tajnu, a danas se obavlja pod pokroviteljstvom združenih snaga američkog vojnog vazduhoplovstva i mornarice. Postrojenja HAARP-a na Aljasci kod Gakone su zatvorena za javnost, kao i postrojenja u drugim delovima sveta gde su instalirana za potrebe vojske i čine u stvari globalnu mrežu. Ta postrojenja se, nagađa se, nalaze u Norveškoj, u Kini, u Rusiji, u Japanu, u Brazilu, u Porto Riku, na istočnoj i zapadnoj obali SAD, ali i u Australiji.

I ova skalamerija na Aljasci je “izmerila” tu ultranisku frekvenciju koja je naprasno počela da se vidi na njihovom indukcionom magnometru, a koji je napravljen na Univerzitetu u Tokiju. Iako je zemljotres trajao samo nekoliko minuta, talasi ultra niske frekvencije su se mogli videti 10 sati ranije. Velika energetska pražnjanja u jonosferi se često vide na polovima kao poznate aurora, jer elektricitet ide duž provodnika. Ali, kada se ovakav efekat svetlucanja oblaka u spektralnim bojama vidi u regionu koji nije deo polarnog regiona između 72 i 60 stepeni geografske širine može se posumnjati da je aktiviran veštački sistem energetske transference u nekom regionu koja može da indukuje ultra niske frekvencije. I to, mnogi veruju, radi ova “istraživačka” skalamerija antena postavljana po čitavom svetu “uznemiravanjem” jonosfere i skalarnom transferencom oslobođene energije.

Prikaz ultra niske frekvencije na mernim instrumentima na Aljasci počeo je 8. marta, i video se 9, 10 i 11. marta, kada je došlo do zemljotresa u Japanu u ranim jutarnjim satima. Da li se ovde radi o namernoj indukciji ovih talasa (tehnologijom koja je nepoznata) i da li je ovaj prikaz u stvari stigao sa američke plovne morske platforme na kojoj se nalazi takozvani X-band radar, koji je baš u to vreme bio prisutan u blizini Južne Koreje, gde se 10. marta održavala združena američko-korejska vojna vežba? Da ovaj radar ima još neke mogućnosti, videćemo kasnije!

Ivona Živković