Španski arhitekta Miguel Perez Sančez tvrdi da se na Velikoj piramidi nalazila zlatna kugla i da je proizvodila (stvarala) energiju koju je podzemnim kanalima slala Atlantidi…

Keopsova piramida još nije otkrila sve svoje tajne. Dok mnogi misle da se kriju duboko ispod ove čudesne građevine – u spletu kanala kojima je dovođena voda iz tajnih odaja, drugi upiru pogled ka vrhu i primećuju da ga nema, odnosno da je uklonjen ili se u prošlosti sam srušio.

O tome da se Keopsova piramida nalazi u težištu kontinenta, da je njena visina u metrima izražena udaljenost Zemlje od Sunca, da su stari Egipćani uveliko znali i koristili broj “pi”, i još mnogo toga drugog, prethodnih nekoliko decenija mnogo se pisalo. Ali istraživanje renomiranog španskog arhitekte Miguela Perez-Sančeza, na sve to baca novo svetlo.

Perez-Sančez je posle desetogodišnjih istraživanja u knjizi “Velika piramida – ključ tajne Atlantide“, koja je i njegova doktorska teza, naveo da je izradom modela čuvene građevine došao do zaključka da je ona na vrhu imala sferični oblik čiji je prečnik bio tačno 2,718 metara, što je tačna mera za broj “e” – poznati iracionalni broj i jedan od najznačajnijih brojeva u matematici!

Graditelji koji su planirali piramidu, kaže Perez-Sančez, imali su neverovatno naučno znanje, razumevanje Pitagorine teoreme, preciznost u određivanju broja “pi“ sa 6 decimala, uključujući znanje o broju “e” i tačnim merama Zemlje, Sunca i Sirijusa anticipiranim pre deset milenijuma.

Težina piramide je procenjena na 5.955.000 tona a uvećana sa 10 na osmi daje približnu masu planete Zemlje.!

Piramidalni kod

Rad na piramidi je samo početak „Atlantis projekta“ i dokazivanje povezanosti graditelja sa mitskom Atlantidom a dalja istraživanja uključiće i podvodnu arheologiju u Mediteranskom moru, gde očekuju da lociraju izgubljeni kontinent, odnosno ostrvo o kojem je pisao Platon.

Što se tiče same „Keopsosfere“, odnosno kugle koja je nadgornjavala poznatu piramidu, osim kao predstava “Horusovog oka”, ona je, zavisno od materijala od kojeg je bila načinjena, mogla da ima i praktičnu primenu kao “izvor energije” jer je po nekim teorijama Velika piramida u stvari bila neka vrsta “električne centrale”, odnosno gigantsko postrojenje koje je bilo u stanju da stvara i prenosi elektromagnetne frekvencije.

Veza podzemlja, vodenih kanala i vrha ove prastare „elektrane“ u proizvodnji nekakve vrste energije na taj način sasvim je moguća u smislu da se ta energija koncentrisala u samom vrhu. Danas je penjanje na vrh piramide strogo zabranjeno ali oni koji su imali priliku da do njega dođu tvrde da su osetili peckanje.

Strujni udar

O neobičnim manifestacijama koje su se događale na vrhu Keopsove piramide svedoči u svojim zapisima nemački pronalazač Verner fon Simens, čija je kompanija 1859. godine polagala telegrafske kablove u Crvenom moru.

Za vreme jedne peščane oluje on se sa svojim saradnicima i nekoliko arapskih vodiča zatekao na vrhu građevine kada je duvao „hamsin“ – suvi, topli vetar. Simens i inženjeri mogli su da čuju „piskutave zvuke“ u vazduhu. Verner fon Simens je podigao prst i odmah osetio peckanje na vrhu i proticanje elektriciteta kroz čitavu ruku.

Kada je hteo da popije gutljaj vina iz svoje boce, osetio je „blagi električni udar“ na usnama, pa se dosetio da je obmota mokrim novinama. Nakon što je bocu podigao iznad glave, „počele su da iskaču varnice uz glasno pucketanje“. Arapi su se prepali da se posetioci bave vraždbinama i zahtevali su da odmah napuste piramidu.

Pošto nisu hteli, došlo je i do koškanja a fon Simens je svoje „oružje“ usmerio prema arapskom vodiču: „On je pao na tlo bez glasa i nekoliko trenutaka je prošlo dok nije došao sebi, podigao se, veoma glasno kriknuo i sjurio se niz stepenastu stranicu piramide“, zapisao je nemački inženjer.

Dok Miguel Perez-Sančez teoretiše da je Keopsovu piramidu nadvisivala kugla, drevni egipatski obelisci i građevine često su na vrhu imali elektrumski materijal – smesu zlata i srebra, čije svojstvo je veoma dobro za provođenje elektriciteta. Arheolozi misle da su plemeniti metali odabirani zbog estetskih osobina i da bi sa vrha momumenta reflektovali sunčeve zrake.

Novosti.rs