Francuzi i Englezi ratovali su iako su imali istog kralja, što očito pokazuje da ono što je u interesu naroda ne mora da se poklapa sa interesima vlastele…

Cilj je bio da se oba naroda zaduže. Tako je kralj Džordž Drugi dobio zadatak i da Amerikance stavi na kolena i što više ih zaduži. Sjedinjene Američke Države su osnovane kao korporacija britanske kompanije Virdžinija i bile su (i ostale) kolonija (plantaža) Londona. Onda su iluzionisti spremili američkom narodu novi trik. Da bi ove dugove otplaćivao narod, data im je zemlja (plantaža) na formalnu upravu.

Robnonovčana razmena je postala vid “života” u kome se novac pojavljuje kao “krvotok” koji povezuje ljudski rad i razmenu dobara..

Ali, prodaja novca u ovom “krvotoku” stvara jedan parazitski produkt, a to je kamata. Pošto se glavnica uvak vraća, i predstavlja samo privremenu pozajmicu, ono što se zaista prodaje i što je nov “proizvod” u stvari je kamata. Kamata je kreirana zamena za vrednost iz – NIČEGA. Kako se ni iz čega ne može napraviti NEŠTO, gomila se novčana “vrednost” koja to nije u odnosu na količinu robe u opticaju. Taj višak predstavlja “metaboličko đubre” koje vremenom teško remeti tržišne vrednosti. I te vrednosti su danas nesumnjivo poremećene. Zato je izazivanje ratova i ekonomskih kriza jedan perfidan i smišljen plan kako bi se višak novca eliminisao sa tržišta, baš kao i višak robe (kapitalizam automatski proizvodi hiperprodukciju, jer nema potrebe da ljudi toliko rade i stvaraju). Ali, kada robovi ne bi stalno radili i tako se držali u stalnom strahu da će ostati bz novca, vladari bi igubili svoju moć.

Mađioničari postaju vladari

Na ideju da prodaju novac (kao robu) došli su neki ljudi iz drevnog Vavilona koji nisu imali ni vladarske gene ni zemljišni posed. Ali su imali bujnu maštu i neka drevna znanja koja Evropljanima nisu bila poznata. Bili su to mađioničari koji su lakovernom narodu prodavali trikove. Kako stvarna magija ne postoji, ovi samozvani magovi su zapravo prodavali iluzije. Kako se voda ne može pretvoriti u vino, niti kamen u zlato, baš kao što slepi i gubavi ne mogu preko noći ozdraviti i progledati, ovi iluzionisti su narodu prodavali predstavu. Baš kao što to danas rade ulični šibicari. Tako bi jedan od družine igrao slepca, koji će od lekovite magije progledati pred svima, drugom će se u ruci umesto kamena naći grumen zlata, a treći koji kaobajagi nije mogao da hoda, podići će se na noge pred gomilom lakoverne mase. I lakovreni narod bi ovim prodavcima magle i zdravlja – poverovao. Mnogi nisu žalili da daju zlatnike samo da kupe ovu magiju – samo da se izleče, da se usreće, da se obogate.

Trikovi i veštine sa brojkama i kartama posebno su bili neukom narodu nedokučiva čarolija – jer samo “božjom silom” obdaren pojedinac može pogoditi koju ste kartu iz špila izvukli ili ste samo pomisli da je izvučete. A mađioničari su sebe zbog svojih veština tako počeli da prikazuju kao božje izaslanike.

I shvatili su da se od prodaje “magle” može lagodnije živeti nego od zemljoradnje ili zanatstva. Tako su se iluzionisti vremenom vešto ubacivali ili preoblačili u svešteničke družine (veroučitelje) koje su putovale kao prosvetitelji i lekari i nudili narodu lek za telo i dušu, tj. teško beznađe pred tiranijom vladara.

Na taj način su trikove i veštinu da se igraju brojevima i kartama ovi iluzionisti doneli u Evropu iz drevnog Vavilona i Egipta (nakon pada Aleksandrije) gde su vekovima postojala razna prosvetiteljska društva (koja su delovala u formi bratstva).

Poznato je bilo društvo Ormus (Mudraci Života) koje je osnovao izvesni Ormesius, koji se 96. godine n.e. preobratio u svetog Marka. Znak ovog društva je bio crveni krst oko koga se uvija zmija. Znak zmije koja sama sebi grize rep je bio drevni simbol večnosti boljereći večnog zla (uroboros). Tu je bilo i poznato društvo Terapeuti čiji je član, veruje se, bio i veroučitelj Isus iz Nazareta sa svojim apostolima, a koji se navodno borio protiv lihvara u veroučiteljskim redovima. Terapeuti su bili i lakari koji su se bavili isceljivanjem raznih bolesti.

Mađioničari su tako pokrali deo hrišćanskog učenja (koje su propovedali hrišćanski veroučitelji) povezali ga se drevnim znanjem iz Egipta i svojim trikovima. Takođe su prodavali neka znanja iz matematike, astronomije, geometrije, alhemije i naplaćivali ih zlatom. Svoja znanja su proglasili “velikom tajnom” u koju je bilo upućeno samo bratstvo i ono se prenosilo vekovima na nove sledbenike bratsva kao kabala – drevno učenje iz Vavilona. I tu kabalu su iluzionisti vremenom preneli u drevni Rim, a potom i širom Evrope prodajući ga lakomim i neukim evropskim vladarima kao vredna astrološka proročanstva i mudrosti.

Preoobučeni u veroučitelje hrišćanske vere (koji su potomci nebeskih anđela palih na Zemlju), širili su svoje lepe priče (evanđelja) o večnom životu i magiji Isusa Hrista. I ljudi su verovali i u mogućnost hodanja po vodi i pretvaranja vode u vino, i u vaskrsnuće i večni život na nebu.

Radili su i kao špijuni i doušnici, pa su tako znali šta narod misli o pojedinim vladarima i šta vladari spremaju narodu, i prikazivali sebe i jedne drugima kao vidovite ljude. Iluzije i proročanstva su tako postali sastavni deo života i mnogih Evropljana. I danas živimo u takvom svetu punom laži – lažnih vesti, lažne istorije, lažne nauke, lažne medicine, lažnog novca i poremećenih vrednosti.

Jedan takav “prorok” je Juliju Cezaru, navodno, uputio čuveno proročko upozorenje: “Čuvaj se matrovskih ida”. I baš tog dana, 15. marta 44. godine p.n.e., Cezar je ubijen. Kako su “proroci” to znali osim ako nisu sami organizovali i platili njegovo ubistvo?

U drevnom Rimu su ovi proroci u 11. veku osnovali i svoju centralu za proricanje sudbine sa znakom krsta i aždaje i nazvali je “proročanska zmija” – “vati canus”. Cita del Vaticano znači grad proročanstva.

I čuveni apostol sveti Petar, kome je posvećana rimska bazilika, zapravo je bio Simon Petar Magus, koji je prodavao Rimljanima svoje iluzije, i koji je uzeo sebi apostolsko ime sveti Petar i proglasio se svecem. Sahranjen je upravo tu, u zmijskom proročkom gradu, dok je pravi apostol Petar, koji nije prodavao svoje hrišćansko učenje, umro negde u Egiptu.

Uzimanje tuđeg identiteta i tuđeg učenja postalo je sastavni deo ove kabale u koju su upućeni samo odabrani članovi bratstva. Bratstvo je forma života koja živi večno. Setite se – organizovana ljudska zajednica je najveća sila. Ovo organizovano duhovno bratsvo danas vlada čitavim svetom kao veliki mozak (koji, nažalost, poslednjih 1.000 godina čini samo zlo). Dok je čitava Katolička crkva radila kao hrišćanska šireći modifikovano Hristovo učenje u kome se centralno mesto daje crkvi kao instituciji, samo tajna društva unutar Crkve znala su istinu – da na njenom tronu sedi lukavi zmijonoša.

Nažalost, hrišćanska iluzija koju je ova crkva stvorila u glavama ljudi toliko je jaka da većina uopšte ne vidi ni očitu sumboliku prevare. Ljudi su slepi kod očiju, ovi iluzionisti kao vrhunski psiholozi su to odmah uočili. Tako ovi magovi vekovima pred Hristove vernike kao simbol ljubavi prema Hristu stavljaju krst sa njegovim razapetim mrtvim telom. Mrtvo telo ne može biti simbol života i vere, već samo prevare i smrti. Ovakav čin igre sa razapetim telom može biti samo ruganje i sprdnja.

Sve u ovoj zmijskoj veri prekopirana je tehnika vladanja iz drevnog Vavilona i Egipta. Njihovi paganski kultovi i vladarski simboli za zaglupljivanje naroda su preimenovani, a statue bogova prenete u Rim. Tako je Hator postala Venera, pa Devica Marija, a egipatska statua boga Jupitera postala je statua svetog Petra, hrišćanskog učitelja čiju nogu vekovima celivaju milioni hrišćanskih vernika iz čitavog sveta. Iako pravi apostol Petar verovatno nikada nije ni kročio u Rim.

Prekrajanje sveta pomoću iluzija

Početkom 14. veka Katolička crkva je odobrila da se bankarskim poslovima (kao grešnim i nemoralnim) mogu baviti samo semitski građani, jer oni nisu bili hriščani (navodno dovedeni tu kao roblje koje je dobilo građanska prava) i niko drugi. Tako su ovi vešti bankari iz Lombardije skupljali od građana dragocenosti, zlato i srebro, i čuvali ga kao zalog, a zauzvrat su im davali papirni novac i plaćali za čuvanje zaloga. I ljudi su masovno zalagali svoju imovinu da bi došli do novca sa kamatom. Trange-frange je obavljano na improvizovanim tezgama – bankama. Da su svi oni bili tajna mreža kojom se rukovodilo iz tajnog jezgra proročke crkve, niko nije znao.

Stare arapske reči usur i kusur (davanje i vraćanje para) verovatno su ušle u ovaj finansijski rečnik kao usurija. Da li je narod ove vešte manipulante na tezgama (bankama) zvao skraćeno us, jus ili slično? (Setite se naših uličnih menjača u vreme krize, koji su tiho dozivali mušterije – “devize… vizzze…zzzz…”)

Po istraživanju Benjamina Fridmana, američkog biznismena jevrejskog porekla, u svom delu Mletački trgovac Šekspir je prvi za ove trgovce upotrebio reč – jew (džu) što je verojatno bila transkripcija za jus. Iz engleske transkripcije je tako od jew (džu) nastao ime za narod koji se na srpskom izgovara Jevreji. Ali kakvav je to narod sa imenom “džu”? Kako se uošte engleski jezik upleo u ime ovog hiljadama godina starog naroda (hebrejskog ili judejskog, iza čijeg postojanja nema drevnih arheoloških otkrića)? Neka arheološka otkrića se događaju u Izraelu, ali tek nakon Drugog svetskog rata sa stvaranjem ove države, a stvorili su je upravo bankari. Istovremeno treba napomenuti da su mnoga arheološka blaga iz Iraka (Persije) nakon pada Sadama Huseina opljačkana iz muzeja i nestala. Gde će biti pronađena, videćemo uskoro jer smo na pragu velikih arheoloških otkrića. Samo čitajte novine i videćete kako se u poslednje vreme stalno nešto zanimljivo nalazi, posebno u Izraelu.

Istorija puna tiranije i prevara

Prodaja indulgencija (oproštajnica), španska inkvizicija, krstaški ratovi…, deo su brutalne i otvorene tiranije koju su u početku sprovodila bratstva simbola zmije. Mnogo lukaviji je bio njihov obračun sa evropskom aristokratijom, koja je perfidno uvođena u međusobne ratove zbog kojih se stalno zaduživala kod ovih lihvara preobučenih u “dobre” političke savetnike i vidovnjake.

Nema evropskog vlastelina koga nisu uveli u dugove. Oni koji su iz ovih dugova želeli da se išćupaju silom i nisu hteli da priznaju vrhovnu vlast pape, magusi su pomoću svoje jezuitske vojske sklanjali sa trona perfidnim smicalicama, korupcijom dvorana, otrovima (čuven je Bordžijin napitak) ili atentatima i kasnije orkestriranim “narodnim” pobunama. U principu, svaki tlačen i pljačkan narod je najopasnije i najmoćnije “oružije” koje samo treba organizovati i usmeriti. A magusi su kao stručnjaci za duhovno oblikovanje tu tehniku perfidno razradili. Takozane “nevladine organizacije” su tiho uspavano oružije kojim se današnjim demokratskim “vlastelinima” otvoreno pripreti ako naprave pogrešan politički korak i usmere se na pravi put. Oni skaču kao navijeni pajaci i oglašavaju se, osuđuju, prete…

Danas su već sve evropske dinastije odavno vešto preoblikovane i na tron su dovedeni kooperativni i podobni članovi vladarskih porodica koji su spremni da kao vrhovnog poglavara prihvate cara svetog Rimskog carstva.

Ko god je želeo da kuje svoj novac bio je opasan. Vizantija je 800 godina imala najstabilniju monetu, i zato je proglašena najvećim neprijateljem crkve Proročke zmije. Kada su pripadnici zmijonoša nakon duge i perfidne borbe uspeli da osnuju krajem 17. veka Bank of England u Londonu, i dobili legalno pravo da emituju britanski novac, preneli su tamo svoj centar za biznis, državnu politiku i ratove čitavog sveta. Na tron Velike Britanije je dovedena (nakon što su otrovani i poslednji mogući naslednici škotske dinastije Stjuart) podobna dinastija iz Hanovera koja je dala prvog kralja Georga (katoličkog Nemca). Englezi su mu ime izgovarali Džordž i smejali se kralju koji nije znao engleski. Nakon prvog došao je Drugi i Treći Georg, koji je i bio najpokorniji sluga zmijonošama. Englezi su jednostavno narod koji je (nakon Španaca) potpuno uništen, onda prekomponovan i stavljen u službu imperatorskih ciljeva zmijonoša. Današnji ugled i moć Engleske, pa i Same Britanije, u svetskoj politici je samo – iluzija.

I danas tron u Velikoj Britaniji drže potomci nemačke dinastije iz Hanovera koji su za vreme Prvog svetskog rata, kada su siroti Englezi ratovali protiv Nemačke i umalo bili totalno uništeni, promenili pezime u Vindzor (da se vlasi ne dosete).

Američki korporativni dug

Svi ratovi koji su od tada vođeni u svetu, uključiujući i građanske, orkestrirani su i fianansirani iz ove bankarske centrale koja se nalazi u delu nazvanom City of London. To je danas najmoćniji politički centar sveta.

Kralj Džordž je od zmijonoša dobio zvanje Glavnog blagajnika svetog rimskog cara i titulu Princa elektora (koji je imao pravo glasa u izboru pape) i to kao kralj Velike Britanije, Francuske i Irske, a kao princ elektor bio je zadužen i za posed nazvan Sjedinjene Američke Države. Sve ove njegove titule jasno stoje u tekstu Mirovnog sporazuma iz 1738.

Dakle, to što su Francuzi i Englezi ratovali iako su imali istog kralja, očito pokazuje da ono što je u interesu naroda, ne mora da se poklapa sa interesima vlastele. Cilj je bio da se oba naroda zaduže. Tako je kralj Džordž Drugi dobio zadatak i da Amerikance stavi na kolena i što više ih zaduži. Sjedinjene Američke Države su osnovane kao korporacija britanske kompanije Virdžinija i bile su (i ostale) kolonija (plantaža) Londona.

Onda su iluzionisti spremili američkom narodu novi trik. Da bi ove dugove otplaćivao narod, data im je zemlja (plantaža) na formalnu upravu. Smišljena je demokratija i robovima je dato pravo glasa (u iluzornom sistemu biranja preko elektora to pravo glasa se podesi da je na vlasti uvek onaj predsednik koji je u službi – zmijonoša). Svoju zakletvu zmijonošama on polaže sa sabljem ili nožem pod grlom na tajnoj sesiji tajnog društva (čiji član mora biti). Ona zakletva nad Biblijom i Ustavom je predstava za “ovce” – iluzija.

SAD su kao “demokratsku” i “suverenu” državu zato “osnovali” delegirani frimasoni kojima je povereno da budu konstitutori.

Konstitutor u američkom civilnom pravnom rečniku znači “onaj koji preuzima odgovornost za plaćanje nečijih dugova”. Čitava teritorija na kojoj danas počiva “najmoćnija sila sveta” podeljena je onda na distrikte i svakom je propisano koliki dug treba da vrati poveriocima iz Londona. Tako se umesto građana, kao strana u sporazumu po kome se preuzimaju dugovi javljaju konstitutori. I samo oni su potpisnici. Formalno-pravno građani nikada nisu ništa ni potpisali ni prihvatili, pa SAD nikada nisu ni stvorene kao suverena država, već kao korporacija. Njeni distrikti su samo delovi velike korporacije. Korporacija je pravno lice. Sjedinjenim Američkim Državama kao privatnim posedom tako vlada City of London. Australija i Kanada su privatan posed biitanske kraljevske porodice.

Građani SAD se tako u nekim svojim pravima i ne mogu pozivati na Ustav.

Ali, ako SAD nisu suverena država, mogu li imati suveren dug? Očito ne. Kao pravno lice SAD imaju korporativni dug. I on sada iznosi preko 13 triliona dolara. I dužni su privatnim poveriocima iz banke nazvane Federalne rezerve. Da je ova banka američka državna banka koja emituje dolare, samo je sto godina stara iluzija u koju su američki robovi verovali.

Da se iskupe iz ovih dugova Amerikanci očito neće moći, čak ni krajem 2012. kada ističe rok važenja osnivačke povelje banke Federalne rezerve. Za to će zmijonoše smisliti nove smicalice. Da li je izlivanje nafte, a zatim ogromnih količina teških hemikalija, jedan takav čin? Izgleda da je eko-sistem Meksičkog zaliva totalno uništen. Met Simons, američki stručnjak za energetiku koji je mnoge detalje ove katastrofe javno analizirao, naprasno je nedavno umro u 67. godini.

Nastavak: Ekonomsko propadanje SAD

Bank of New York

Kada je 1783. potpisan Parisku ugovor, Amerikanci su mislili da su postali nezavisni od Londona. Ali, samo nekoliko meseci nakon što su britanske trupe napustile američko tle, počela je sa radom Bank of New York, 9. juna 1784.

Ova banka je otvorena samo sa 500.000 dolara osnivačkog uloga, ali već 1792. to je bila moćna banka koja je mogla da trguje na Njujorškoj berzi. Banka je tako prodavala novac (papir), a uzimala od građana zlatne zaloge.

Veoma brzo ova banka je emitovala 25.000 akcija, od kojih su 18.000 držali investitori iz Engleske.

Amerikanci su tako sve više potpadali pod dugove. Praktično, jedna okupacija je zamenjena drugom, tako da Amerikanci suštinski nikada nisu ni postali nezavisni od Londona. Da bi isplaćivali dugove engleskim kreditorima, Abraham Linkoln je 1862. godine uveo veoma nepopularnu taksu proizvođačima alkohola. Ovakva taksa je već ranije bila korišćena od 1814. do 1817. kako bi se isplatili dugovi rata iz 1812. godine.

Henri Ford i taksa na alkohol

Kada je 1925. Henri Ford u Njujork tajmsu izjavio da je etil-alkohol gorivo budućnosti, bankari koji su već investirali ogroman novac u naftne izvore na Srednjem istoku i orkestrirali prvi Svetski rat kako bi sa naftonosnih poseda oterali Turske efendije, podelili Persiju i stvorili vojnu bazu u današnjem Izraelu, odmah su preko svojih medija i kongresmena krenuli u akciju lobiranja kako bi američkom narodu pokazali da je alkohol veoma opasan za fizičko i mentalno zdravlje. Alkoholičari su bili glavni nasilnici i kriminalci, pa je održavanje visoke takse na alkohol bilo neophodno. Iako je etanol već bio uspešno koriščen kao gorivo, koje mnogo manje zgađuje sredinu i ima veću oktansku moć od benzina, svi koji su predlagali alkohol kao gorivo, uključujući i Henrija Forda, bili su teško napadani i oklevetani. Ford je čak prikazan antisemitom.

Tako su zbog svog prifita bankari potpuno iskrenuli kvalitetan tehnološki razvoj auto-industrije.

Proročanstvo o izlivanju nafte u Meksički zaliv

Još 1903. godine austrijski bankar, pisac i član jednog tajnog okultnog društva Gustav Mejrink (1868-1932) napiso je pripovetku Petroleum, petroleum. Bila je to zbirka kratkih priča, a u uvodu knjige autor je napiso sledeću rečenicu: “Da uverim u prvenstvo ovog proročanstva, izjavljujem da je sledeća novela napisana 1903. Gustav Mejrink”.

U priči je glavni junak izvesni dr Jesergrim, koji je zaradio ogromno bogatstvo u poslu sa rakijom od meskalina. Onda je odlučio da investira u naftu. Znao je da se ispod čitavog Meksika nalaze kamene pukotine i pećine delimično ispunjene naftom. One su sve povezane i razdvajaju ih samo pregradni zidovi pećina. Zato on odlučuje da te zidove eksplozijama razori. Nakon što je izazvana i poslednja eksplozoja, nafta iz podzemlja počinje da kulja u okean čija se površina polako pretvara u staklastu masu. Ova masa se onda širila sve više, a zalivska morska struja bi je raznosila dalje po čitavom okeanu. Konačno je čitav Atlantski okean bio pod naftom. Ljudi su morali da beže od obala. Ali, umesto da bude uhapšen zbog svog nedela, dr Jesergrim dobija posao konsultanta za naftu. On tako stručno predviđa: “Ukoliko nafta nastavi da ističe ovom brzinom, ona će za 27 do 29 nedelja prekriti sve okeane sveta i neće više nikada biti kiše, jer voda sa okeana neće moći da isparava. Najbolje u svemu je što će padati nafta.”

U svetu tako nastaje opšta panika. Smrad je nepodnošljiv i ljudi su očajni. Ali to je po shvatanju dr Jesergrima “božja kazna” za čitavo čovečanstvo.

Ruski profesor Igor Panarain je nedavno predvideo da će u SAD doći do građanskog rata, koji treba da dovede do podele teritorije na četiri zone. Secesija i civilni rat će, po njegovom mišljenju, početi jednom velikom ekološkom nesrećom koja će inicirati nemire i socijalne trzavice, pre svega zbog ekonomskih problema, a što će rezultirati ponovnim vraćanjem dela teritorije u vlasništvo stranaca (Londona).

Ivona Živković