Kako su se složno izborili da ih kauri bombarduju…

Očito je da islam nije ono što mnogi misle da jeste, a još je očiglednije da je muslimanski narod i te kako podeljen, i to tako da se i među njima lako mogu orkestrirati razni sukobi.

Koliko je strah Sjedinjenih Američkih Država i čitave Evrope od islamskog terorizma i fundamentalizma jak, najbolje govori činjenica de je čitav zapadni svet, uključujući i Rusiju, morao da usvoji jednu bezbednosnu doktrinu nazvanu Rat terorizmu. Ova doktrina podrazumeva stalnu spremnost svih zapadnih država da se odupru eventualnom islamskom pokretanju onoga što se naziva sveti rat – džihad. Ta spremnost znači stalno održavanje spremne vojske (u bazama) i policije i aktivan rad obaveštajnih službi širom sveta. Jer teroristi mogu biti svuda. Zato su NATO vojne snage stalno prisutne u Sredozemnom moru pored Katara, u Pakistanu, u Indijskom okeanu… Praktično svuda gde mogu prolaziti islamski džihadisti. Iako svaki pripadnik islamske vere može biti potencijalni terorista (tako bar nagađaju zapadnjački mediji) niti Evropa niti SAD nisu zatvorile vrata njihovim imigrantima. Još zanimljivije – Evropa ih je dupke puna. Čudno. U svakom slučaju, građani su obezbeđeni tako što su gradovi i sve institucije pod video nadzorom, a svi putnici avionima se pretresaju, skeniraju – šikaniraju. Zbog terorista.

Iako su sve vodeće zemlje NATO alijanse oružano najmoćnije države sveta, islamski teroristi, delujući naizgled jadno i bedno, imaju svoju perfidnu nevidljivu mrežu preko koje se u Evropi finansiraju, nabavljaju oružje, švercuju ga krišom u EU i SAD, pa čak znaju da naprave i “prljavu” atomsku bombu.

Kako im to uspeva i odakle im taj militantni fanatizam, kada svako ko pročita Kuran može videti da ga tu nema. Naprotiv, radi se o vrlo miroljubivom učenju baziranom na gotovo identičnim mitovima i idolima prisutnim u hrišćanstvu.

Igra na kartu razjedinjenosti

Islam je za sledbenike ove vere – sve. I vera, i nacija, i narod. Zato se svi pripadnici islama drže zajedno, ima ih preko milijardu u svetu i nazivaju se muslimani. I to kod svih ostavlja utisak da se radi o jednom jedinstvenom muslimanskom narodu. A kada ih ima milijardu, onda su veoma moćan narod.

Ali, kada se NATO bombe sruče na neki deo tog naroda, na primer onaj koji živi u Iraku ili Libiji, i pobiju ogroman broj nedužnih civila, ne štedeći ni decu, ostali – ne reaguju. I niko ne poziva na džihad protiv NATO zveri, ne gore ni London, ni Pariz, ni Pentagon. Što je još zanimljivije, u napadu NATO na Libiju, na strani NATO vojske su se našli i pripadnici militantne islamske mreže – Al-Kaida. Ali, o tome niti jedan novinar zapadnjačkih medija ne sme da pisne. Kako je to moguće? Pa zar Gadafi nije sledbenik islamske vere? Nije li islam vera koja ih sve okuplja?

Očito je da islam nije ono što mnogi misle da jeste, a još je očiglednije da je muslimanski narod i te kako podeljen, i to tako da se i među njima lako mogu orkestrirati razni sukobi.

Malo ljudi zna da su u stvaranju ove razjedinjenosti međunarodne inteligentne strukture zadužene za falsifikovanje istorije i psihološku manipulaciju nekoliko stotina godina radile na oblikovanju i preoblikovanju islamskog učenja, prvenstveno za potrebe trgovačkog kartela sa centralom u Londonu nazvanog Kruna (Crown). Da podsetimo da njihova moć počiva na kontroli najmoćnije NATO alijanse (kontrolišu i Pentagon), mnogih državnih i verskih lidera, ali prvenstveno na kontroli dve najmoćnije svetske monete – američkom dolaru i evru.

S obzirom da islam kao vera ne dozvoljava prodaju novca sa kamatom, londonski kartel pažljivo vodi računa da se islamski trgovci koji imaju velike količine zlata ne ujedine u sličan kartel i ne počnu da emituju neku svoju islamsku monetu – na primer islamski zlatni dinar. A to je upravo ono što je Gadafi predlagao bogatim afričkim zemljama i zato je morao da bude sklonjen.

Britanski obeveštajci stvaraju vehabizamte

O tome kako su britanske obaveštajne službe još pre dve stotine godina počeli da rade na razjedinjavanju islamskih naroda i podrivanju prave islamske vere najbolje govori jedan izveštaj iz 1970-tih – Memoari mr Hemfera. Ovaj izveštaj je ponovo postao zanimljiv nakon što je na engleski preveden jedan irački vojni obaveštajni dokument koji je za Sadama Huseina pripremio irački pukovnik Al Amiri Said Mahmud Najdžim. Naslovio ga je sa Pojava vehabijskog pokreta i njegovi istorijski koreni.

Zvanično se vehabijama smatraju sledbenici konzervativnog suni islamizma (učenje iz sunitskih plemena) i to su sledbenici učenja koje je još u 18. veku propovedao islamski teolog Muhamed ibn Abd al Vahab. On je, navodno, “imao potrebu” da malo pročisti neke nejasnoće u ovom religijskom učenju, a koje su nastale kao posledica mnogih inovacija u dugom vremenskom periodu.

Vehabizam (salafizam) je u suštini osporavao neophodnost prenošenje islamskog učenja sa kolena koleno, kako je praktikovano vekovima među plemenima i u islamskim porodicama. Po Vahabu to nije bilo pravo prenošenje učenja, jer je pretrpelo mnoge loše interpretacije. Tako je on sebi dao za pravo da to malo vrati na adekvatno tumačenje time što bi on bio prihvaćeni tumač kuranskih stihova. I uspeo je ne samo da se nametne kao tumač, već da to svoje tumačenje veoma proširi i nametne ga mnogim vernicima. Za taj posao “širenja pravog tumačenja Kurana” dobijao je od Britanaca ogroman novac.

Jedna od najvažnijih stavki iz Vahabovog tumačenja je da islam mora imati svoju religioznu vojsku, baš kao što katolici imaju svoju vojsku – jezuite. Jer, kako Nadžim primećuje, vehabizam u takvom svom tumačenju Kurana upravo odobrava da se islamska vera nameće i silom, pa je tako islam (inače miroljubiva vera) počela sve više da dobija militantne obrise. U tom cilju vehabizam podržava sva moguća subverzivna delovanja (u ime Alaha), oružane prevrate, sukobe, nasilje. I to je baš bilo ono što je odgovaralo vatikanskim ideolozima i njihovoj doktrini – divide et impera. A glavna imperija im je Velika Britanija sa svim svojim neformalnim kolonijama u koje spadaju Australija, Kanada, SAD, Meksiko, Indija i centralno afričke kolonije.

Da su vehabizam i jezuitizam (kao i komunizam i cionizam) došli iz iste vatikanske kuhinje i da na veoma čudan način perfektno rade u interesu britanske imperije počelo je da se uočava tek poslednjih decenija.

Vukovi u ovčijoj koži

Vehabizam se od Vahaba tako širio 140 godina po arapskim plemenima, sve dok Turci Osmanlije svojim pohodom na severnu Afriku to nisu privremeno zaustavili. Ali, padom Otomanskog kalifata, Britanija i Italija ponovo uspevaju da ovu teritoriju stave pod svoju kontrolu i, gle čuda, vehabizam nakon Drugog svetskog rata, i pored stvaranja judejskog Izraela u komšiluku, postaje izuzetno moćna islamska škola.

Najveći deo Nadžimovog izveštaja se zato oslanja na Memoare mr Hemfera i koji detaljno opisuju kako su Britanci špijunirali Srednji istok sredinom 18. veka praveći upravo kontakte sa Abdulom Vahabom u nameri da stvore jednu subverzivnu verziju islama koja će njegove sledbenike podeliti i po potrebi sukobljavati, stvarajući islamsku jeres.

Da podsetimo da su Arapi još davno u vreme Rimske imperije počeli da prihvataju apostolsku hrišćansku veru, sve dok se u ovu veru u trećem veku nisu preobukli krstaški pljačkaši i vojnici rimskog imperatora Konstantina. Shvativši da se u Vatikanu ne nalaze sledbenici apostolske hrišćanske vere, kako su se predstavljali vukovi preobučeni u ovčiju kožu, širenje ovog lažnog hrišćanstva po arapskim zemljama nije prošlo kao što je to bilo u naivnoj zapadnoj Evropi među nepismenim kmetovima pohlepnih vladara.

Zato su vatikanske zmije dugo smišljale kako da porobe Arape i smislile su modifikovano hrišćansko učenje koje su plasirali preko proroka Muhameda.

Kada je nakon šestog veka počelo širenje islama, ogroman broj arapskih plemena koji su naseljavali oblast Persije i Severne Afrike konačno je objedinjen i time je uticaj plemenskih vođa bio smanjen. Islam je bio odlično rešenje, jer ga je narod u ogromnom broju prihvatao i održavao je narod pokornim u stalnom strahu od Alaha. Ali zarad lakše kolonizacije i što veće pljačke trebalo je napraviti podelu među narodom, i to je učinjeno formiranjem mnogih malih država (objedinjavanjem pojedinih plemena), formiranjem novih etničkih zajednica (od pomešanih plemena), i konačno nametanjem demokratije gde se građani dele na partije. Društvena zajednica tako nikada ne može u dugom vremenskom periodu skladno da funkcioniše i lako se razmontira.

Ipak glavna poluga u doktrini podela je bilo stvaranje subverzivnog islam, a to je bio vehabizam. Ovaj islamski pokret je vremenom čitav islam u zapadnom svetu kompromitovao izazivajući strah od islama. U suštini ovaj strah je bio neophodan londonskom trgovačkom kartelu koji se plašio islamskih trgovaca, posebno islamskog bankarskog sistema koji nije bio zasnovan na zelenaškim kamatama i stvaranju nepostojećeg novca od kamate.

I taj islamski sistem je počivao na zdravoj ekonomskoj razmeni dobara i stabilnoj moneti iza koje je stajalo zlato, a ne samo iluzija o njenoj vrednosti.

Odakle duvaju vetrovi

Upravo uz pomoć vehabija i njihovog subverzivnog delovanja, slomljena je Otomanska imperija, a 1932. je osnovana Saudi Arabija, trgovačka baza Londona za Srednji istok i čitavu Afriku. Osnivanjem Saudi Arabije, vehabizam postaje dominantna islamska škola u ovoj zemlji. Kako su Saudijci prodajom nafte imali veoma jake poslovne veze sa zapadom, posebno sa SAD (koje su vezale vrednost dolara za saudijsku naftu i saudijski uticaj u OPEC-u) ogroman novac koji se slivao u Saudi Arabiju omogućio je širenje ovog učenja ne samo po okolnim arapskim zemljama već i u Pakistan i po čitavom svetu.

Oni istoričari koji su branili vehabizam kao legitimnu reformu islamskog učenja pokušali su da prikriju Memoare i prikažu ih kao podmetnuti falsifikat. To uključuje i Bernarda Hajkela, profesora bliskoistočnih studija na Prinston univerzitetu, koji bez ikakvih priloženih dokaza pretpostavlja da je Memaore napisao Ajub Sabri Paša.

Iako su se Memoari pojavili 1970, Paša je pisao svoju verziju priče o vehabijama još 1888. Sabri Paša je poznati otomanski pisac i turski pomorski admiral, koji je služio otomansku vojsku na arapskom poluostrvu i pisao o njihovoj religiji i istoriji. To uključuje i knjigu Počeci i širenje vehabizma, gde on prepričava Vahabovo druženje i zaveru za Hemferom.

Dakle, očito je da su i otomanski Turci i Sadam Husein znali odakle duvaju razorni vetrovi u islamskom svetu i ko ih podriva. Ako bi naši istoričari sa ovog aspekta proučili malo period turske vladavine na Balkanu, možda bi bolje uočili ko je zaista stajao iza ključnih turskih zuluma u to vreme i kome su smetali Obrenovići koji su bili deo ovog turskog kalifata. Posebno ako se zna za perfidnu ulogu jezuita u čitavoj vehabijskoj priči, a što ćemo kasnije videti.

Saudi porodica je jevrejskog porekla?

Pored toga što je otkriveno u Hemferovim memoarima, iračke obaveštajni izveštaji obelodanjuju i neke tvrdnje, koje postoje u verziji na arapskom ali nisu prevedene na engleski. Tako se tvrdi da su i Abdul Vehab i njegov sponzor Ibn Saud, koji je osnivač današnje saudijske dinastije, bili jevrejskog porekla. (Kada kažemo jevrejski, već smo pisali kako se ne radi biblijskom narodu, već o velikoj mreži trgovaca novcem koje su početkom drugog milenijuma u Evropu doveli normanski kraljevi radi pljačke i lihvarenja). I to će se potvrditi i iz ove male priče o vehabijama.

Na primer, D. Mustafa Turan napisao je u svom delu Dunme Jevreji da je Muhamed ibn Abdul Vehab bio potomak familije Dunme Jevreja iz Turske. Ovi Dunme Jevreji su bili navodno sledbenici poznatog lažnog mesije Sabataj Zevija, koji se navodno 1666. preobratio iz judejske vere u islam, ali je u duši ostao kabalista. O ovom događaju pišu jevrejske istorijske knjige, samo je veliko pitanje odakle potiču izvorni podaci. Možda iz fabrike za istorijske falsifikate u kojoj su “proizvodnu liniju” držali – učeni i pismeni jezuiti. Ne zaboravite da je masovno opismenjavanje u Evropi počelo tek pre 150 godina sa industrijskom revolucijom. Vlasteli su bili potrebni tehnički obučeniji robovi.

Tako su, po priči, Zevijevi potomci i sledbenici počeli da se javno preobraćaju u islam, a u suštini su ostali verni kabali, učenju koje su doneli iz drevne Aleksandrije ili iz Vavilona. Kabala je bila tehnika tajnog poslovnog povezivanja.

Kada se stotinu godina kasnije izvesni Jakob Frank pojavio kao novi jevrejski mesija, on je tvrdio da je reinkarnacija Sabataj Zevija. Jakov Frank je uspostavio veoma prisne veze sa evropskom masonerijom i po rabinu Antelmanu i sam Amšel Rotšild (osnivač dinastije), koji se u to vreme nalazio u Nemačkoj, bio je iz istog kruga Jakobovih sledbenika (ili rođaka) i počeo je da finansira bavarske iluminate. Inače, zajednica Dunme Jevreja je bila koncentrisana u Solunu, koji je bio leglo masonskih aktivnosti u to vreme, i upravo je tu i formiran subverzivni mladoturski pokret koji će iznutra razoriti otomansku imperiju. Postoje i brojni dokazi po nekim istoričarima da i Kemal Ataturk potiče od Dunme Jevreja.

U stvari, da malo stvari uprostimo i svedemo na trgovački jezik, jer se ne živi od vere nego od biznisa. Recimo da su Dunme Jevreji verovatno bili turski trgovci koji su bili spremni da uprkos islamskom učenju rade trange-frange zlatom i novcem. Međunarodno povezivanje ovih lihvara išlo je raznim mrežama po Evropi i oni su se nazivali judeosima ili jednostavno lihvarima, što je kasnije iz engleskog izvedeno kao skraćenica “džuz” (na srpskom jevrej). I njima je katolička zmijska crkva dala to ekskluzivno pravo da se bave tim poslovima – prodajom novca i prikupljanjem zlata od naroda. I to nije bio narod sa etničkim poreklom (iz Palestine), već “narod” međunarodnih trgovaca koji su radili za interese Vatikana i rovarili i špijunirali po evropskim dvorovima.

Sami sebe pljačkaju

Upravo ta Dunme zajednica je finansirala mladoturski pokret i njihove teroriste i izdajnike. Finansiranje izdajnika u narodima i državama je način specijalnog rata koji je očito star vekovima. I danas se sprovodi i to je najmoćnije oružje ljudskog oblika ikada napravljano.

Turan podržava i stav da je deda Abdula Vehaba, Sulejman, u stvari bio šulman i pripadao je jevrejskoj (čitaj lihvarskoj) zajednici Burse u Turskoj. Odatle se preselio u Damask gde je simulirao islam, ali je brzo izbačen jer je praktikovao magiju (čitaj pljačku prodajom trikova). Onda je otišao u Egipat i odatle je oteran, pa je produžio dalje u Hijaz, gde se oženio i izrodio potomka Abdulu Vehaba. Isto to se tvrdi i u knjizi Dunme Jevreji i poreklo saudijskih vehabija Rifata Salima Kabara.

Tako smo sad došli do famoznih iluzionista i mađioničara koji su zaposeli Vatikan (o čemu smo već pisali) i odatle vekovima sprovode veliku mentalnu čaroliju, kojom besomučno pljačkaju i hipnotišu milijarde ljudi na planeti već hiljadu godina. I to tako što su stvorili sistem pljačke u kome ljudi sami sebe pljačkaju, ubijaju, sakate, dok vlastelini odavno u ratovima fizički ne učestvuju. I to je veština modernog sistema upravljanja. Prava čarolija. Pogledajte samo kako se odvija NATO napad na Libiju. Njega odobravaju, podstiču i sprovode obični ljudi – političke marionete na čelu raznih međunarodnih i nacionalnih institucija, oficiri i vojnici, kao i zatupljeni novinari – koji kao omađijani i hipnotisani prenose sve ono što im se predoči kao agencijska vest i što je u interesu londonskih trgovaca. Za sve to dobijaju ne zlato, ne dijamante, već običan papirni novac. Niko od njih ne uključuje svoj mozak i niti u jednom trenutku ne zastane i ne zapita se – šta ikoga od njih briga ko je na čelu Libije i da li Libijci vole Gadafija ili ne, i zašto on uopšte navijački ulazi u taj konflikt koji ga se lično uopšte ne tiče. Svi oni su kao mašine bez ličnosti (kako ih je Kisindžer nazvao – “glupe uniformisane životinje”) koje besomučno u ovom trenutku vode hajku i ubijaju libijski ili avganistanski narod. Baš kao šo su bombardovali Srbiju. Kao što mogu da pucaju bilo gde u bilo koga. Zar taj Gadafi nije do juče išao na sve međunarodne samite, sastajao se sa svim državnicima sveta? Svako sutra može biti u njegovoj poziciji i to je opaka igra sa zmijama.

Najveća opasnost za čovečanstvo danas su upravo ti ljudi bez ličnosti. Stvaranje ovih ljudskih monstruma je posledica vekovnog rada vatikanskih mentalnih alhemičara i iluzionista.

Zamagljivanje

Da je saudijska kraljevska porodica jevrejska objavio je Muhamed Saher, zbog čega je porodica naložila da se on ubije. Postoje i tvrdnje iz drugih izvora, a koje su veoma slične. Na primer, tekst Vahabi pokret – istina i koreni od Abdule Vahaba Ibrahima al Šamarija, kaže da je Ibn Saud (osnivač dinastije) potomak Mordehai bin Ibrahim bin Mušija (ili Moše), jevrejskog trgovca iz Basre (u Iraku). Kada su mu u jednom poslu sa žitom prišli članovi arapskog plemena Aniza, on je tvrdio da je jedan od njih, i putovao je sa njima u Nedžd u Saudi Arabiji i trgovao i tada je uzeo ime Markhan bin Ibrahim bin Musa.

Tako je, po istom izvoru, Abdul Vehab, tvorac vehabizma, potomak Vahib al Tamimija, kako se tvrdi i u istoriji saudijske porodice. Saudijski ambasador u Kairu Abdula bin Ibrahim al Mufadal, platio je navodno Muhamedu al Tamimiju 35 hiljada jinija 1943. kako bi falsifikovao porodična stabla saudijske porodice i Abdule Vehaba, i spojio ih u jedno, pokazujući da je njihov predak sam Prorok Muhamed.

Iako je danas skoro nemoguće dokazati autentičnost svih ovih tvrdnji one su interesantne u svetlu današnje uloge Saudi Arabije koja svojom politikom apsolutno održava zapadne interese na Srednjem i Bliskom istoku, posebno imperijalističke interese, i održava spekulativnu vrednost petrodolara. Posebno je zabrinjavajuća sumnjiva i zarazna forma militantnog islama u formi vehabizma i salafizma koji se uz jaku finansijsku potporu širi svetom (kao cionizam, kao svojevremeno komunizam). Za obične ljude – vernike, vehabizam je spakovan u mnošto verskih ideoloških detalja, koji služe isključivo za zamajavanje verujućih ljudi i njihovo podelu, dok se istinski islam podriva, a islamski vernici perfidno ubijaju NATO bombama, a državne ekonomije razaraju.

Muslimanskim bratstvom upravlja jezuitski general

U svojoj knjizi Vatikanske ubice Erik Džon Felps potvrđuje stav da “nevidljiva imperija luciferijanske masonerije” (iz Londona) posebno kontroliše saudijsku dinastiju i preko nje imaju kontrolu nad OPEC-om odnosno cenom nafte na svetskom tržištu. Njujorška centrala londonske Krune je institucija nazvana benignim imenom Savet za inostrane poslove, osnovan 1921. I svaki američki državni sekretar mora biti njihov čovek.

Felps tvrdi da su jezuiti stvorili kraljevinu Saudi Arabiju 1932. koristeći fanatički islamski kult poznat kao “vehabi islam”. Ova forma islama ima ulogu islamskih krstaša, fanatičnih ratnika koji funkcionišu kao crkvena sablja islama, sa ciljem da se bore navodno protiv belih verskih hrišćanskih protestanata, a u njegovom stvaranju su i te kako učestvovali malteški vitezovi.

Postavljanje saudijske porodice na tron pomogao je britanski agent tajne službe, noblmen i malteški vitez Džon Filbi, koji se među Arapima predstavljao kao vehabija (čuveni Tomas Lorens od Arabije). On je posredovao i u stvaranju američko arapske naftne kompanije ARAMCO. U stvaranju saudijskog kraljevstva učestvovali su i Vinston Čerčil i Benito Musolini, kojima je ispovednik i politički savetnik bio jezuita Pjetro Tači Venturi, tvrdi Felps. Saradnja Musolinija i Čerčila po ovom pitanju se odvijala dok su oni formalno bili u sukobu, Italija kao članica ratnog saveza Osovine, a Čerčil – Saveznika. Njihov zajednički patron je bio i papa Pije XII, a deoba arapskog i persijskog regiona je bila veliko finale 30-godišnjeg rata od 1914. do 1945, koji je orkestrirao jezuitski red za interese britanske trgovačke oligarhije kada su, pored evropskih granica, prekomponovane i Japan, Indija, Pakistan i Sovjetski Savez, koji je obuhvatio najveći deo azijskog kontinenta.

Politika je za ovaj trgovački kartel iz Londona kao igra na šahovskoj tabli, gde se dele trgovački kvartovi. Narod je uvek kolateralna šteta.

Zbog toga Saudi Arabija obilato danas finansira svetsku terorističku mrežu (poznatu kao Al-Kaida, koja radi sve ono što nije u interesu pravog islama). Tu mrežu nadgleda jezuitski general koji kontroliše i CIA. Zato se na čelu ove agencije uvek nalazi neki član Saveta za inostrane poslove, ili zakleti malteški vitez ili slobodni zidar 33 stepena ili član tajnog bratstva sa Jejl univerziteta poznatog kao “Lobanja i kosti”, čiji su članovi i Buš stariji i mlađi.

Islamski fanatici, zapravo obučeni Saudijci, ubacuju se u SAD preko Kancelarije za imigrante (koju kontrolišu jezuiti) i tako se pod kontrolom jezuita stvara i obučava čitava mreža, napisao je Felps. Ova imigrantska vrata za njih nisu zatvorena ni nakon napada na Njujork 2001.

Ivona Živković