Sloboda je kad više nemaš izbora…

Knjiga francuskog bankara i pisca Žaka Atalija Kratka istorija budućnosti, izdata 2006, ne samo da otkriva potajne (i javne) želje i planove kreatora globalizma i takozvanog “Novog svetskog poretka”, već budi još veće interesovanje jer o svemu tome piše čovek iz bankarske “mreže” koja te planove već odavno sprovodi. Nije jasno da li je Atali u zabludi ili namerno neke stvari previđa, ali događaji koje on opisuje kao nešto što će tek uslediti, već su postali stvarnost. Ipak, Atalijeva želja da bude vizionar bar jasno otkriva da se ništa ne događa slučajno.

Portugalski filozof Antonio Vijera, koji je još 1718. objavio svoju knjigu Istorija budućnosti, shvatio je da se predviđanja o tome šta će se događati u budućnosti mogu napraviti samo na osnovu projektovanja fikcije uz znanje iz prošlosti i sadašnjosti. Ona znanja koja autor ne poseduje ili ih namerno prećuti, ne reflektuju se u toj projekciji.

Tako se ni Žak Atali u svojoj projekciji budućnosti u knjizi Kratka istorija budućnosti ne dotiče spoznaje da je novac, odnosno njegova prodaja, istorijski oprobano sredstvo teške pljačke čitavih naroda i država. Za njega je sve to trgovina čiji razvoj on sagledava u analizi nekoliko istorijskih epoha, i koja je bila dominantan faktor ekonomskog razvoja humane društvene zajednice koja teži da počiva upravo na apsolutnoj slobodi pojedinca. A uslov apsolutne slobode je slobodna trgovina. Na ovoj filozofiji Atali i projektuje svoju viziju budućnosti. On zato u uvodu knjige piše “da će demonstrirati… kako istorija sluša zakone koji nam dozvoljavaju da predviđamo i tako usmeravamo svoj pravac razvoja”. Tako sagledava ekonomski razvoj društvenih zajednica i država od praistorije do danas, posmatrajući njihov napredak prvenstveno kroz razvoj trgovine kao glavnog pokretača ljudskog “oslobađanja”. Očito je Atalijeva filozofska premisa da je samo ekonomski jako društvo – slobodno društvo, i samo ekonomski jaka individua – slobodna.

A slobodna trgovina (ne zaboravimo da se Atali bavi prodajom novca) za Atalija je zato pojam univerzalne slobode i najveće humano dostignuće savremene civilizacije. Istorijski proces težnje za oslobađanjem, po njemu, odvija se od samog početka formiranja ljudskih zajednica koje su ostvarile ekonomski razvoj, zbog toga što su trpele izuzetan pritisak od strane tri sile koje su bile dominantne u čitavoj ljudskoj istoriji: najpre je to bila sila koju je nametala religija (ritualni poredak), zatim ogoljeno nasilje (imperijalni poredak) i, konačno, sila novca (koji predstavlja individualni “trgovački poredak”). Drugim rečima – sila je najpre bio sveštenik, onda vojnik, i konačno trgovac.

Sve tri sile dugo su koegzistirale, a onda je religija ustupila mesto vladarskom nasilju, a nasilje – novcu. “Trgovački poredak” se, po Ataliju, polako razvijao iz tri unutrašnja nasleđa rimske i islamske imperije koje dominiraju mediteranskim regionom. Vodeća ivica pomeranja trgovačkog poretka koji karakteriše težnja svakog pojedinca za stvaranjem imetka, polazi od Mavra iz Kordobe ka čitavom Zapadu u 12. veku. To je društveno “jezgro” koje se pomera kao rezultat kriza ili ratova koji su vođeni vekovima. Ovo “jezgro” koje se širi je u stvari grad-luka sa poljoprivrednim i industrijskim zaleđem. Ono privlači i zadržava “preduzimljivu klasu”, razvija industrijalizaciju i ekonomski život, i širi ljudske slobode.

Judeo-bankari ili judeo-humanisti

Oslobađanje čoveka od sile vladara počinje, po Ataliju, tek u istočnom Mediteranu kod antičkih Grka, Feničana i Izraelita (o čijem postojanju na prostoru današnjeg Izraela – ipak nema pouzdanih dokaza, ali pošto je Atali Jevrejin onda mu je ovo važno). Za ove narode “ljudski život dolazi pre svega drugog”, tvrdi Atali. I to su bile humanističke ljudske zajednice u kojima je svaki čovek bio jednak sa svojim susedom. I upravo je to ideal kome teži “Novi svetski (trgovački) poredak”, a Atali to naziva judeo-grčkim idealom. Ovo je društveni model koji izrasta iz “demokratskog tržišta”.

Dakle, oni koji kreiraju novi “trgovački poredak” (termin koji upravo Atali koristi) sa ovakvim idealom o slobodi jednostavno su svoju veru prilagodili svom interesu. A onda su tu veru proglasili za idealno ljudsko društvo kojem vredi težiti. I to je suština Atalijeve filozofije – društvo apsolutno slobodne trgovine odnosno globalnog tržišta, bez nacionalnih granica i državno ograničenih poseda.

Ideološki gledano, piše Atali, slobodno kretanje kapitala i robe predstavlja oslobađanje od svih istorijski nametnutih društvenih stega. To je oslobađanje od određenog načina života, od političkih sistema, oslobađanje u umetnosti, ideološko oslobađanje, seksualno oslobađanje, oslobađanje žene (od braka i muža), oslobađanje dece (od roditeljskog rigidnog nadzora), oslobađanje od crkve, od osećanja nacionalne pripadnosti…

Ali, zar to Atalijevo “oslobađanje” ne predstavlja potpunu demontažu svih davno izgrađenih društvenih sistema? Za Atalija, kao bankara, težnja za ovakvim oslobađanjem predstavlja neminovni istorijski proces, a ne perfidno smišljenu psihološku i političku manipulaciju iza koje stoje međunarodni bankarski karteli (kojima pripada i Žak Atali) u nameri da kontrolišu čitavo svetsko tržište kapitala, robe, prirodnih resursa i ljudskog rada. Ako nekome još nije jasno kako sila novca “oslobađa”, pogledajmo šta za obične ljude i ljudsku zajednicu znači ovo oslobađanje kojem teže trgovci-bankari (kojima kao što smo rekli pripada i Atali).

Suština je jednostavno u razaranju postojeće društvene zajednice, u kojoj je neprikosnoveni i dominantni lider najpre bio onaj koji je bio najjači, zatim onaj koji je bio najmudriji, onda je to bio vladar koji je bio centar okupljanja jakih i mudrih (koji je imao i crkvu i vojsku), da bi onda “spontanim” revolucijama (seljačkim i buržoaskim) u 18. i 19. veku bila uspostavljana evropska “demokratija” u kojoj vladaju oni koji slobodno trguju i prodaju narodu novac (papir). I stvoren je današnji sistem falš demokratija i podobnih monarha.

“Demokratski” političar je danas tako postao običan građanin – bezemljaš, koji nema nikakve individualne vrednosti ni znanje, ni veštine, niti ima fizičku snagu, ali preko noći – “demokratskim” izborima dobija značajan društveni položaj, moć i – novac. I preko noći sve to može da izgubi, ako trgovci procene da im ne donosi dobit.

Za žene je u ovakvom potrošačkom i trgovačkom društvu poželjan muškarac koji ima društveni uticaj i novac, pa makar ispoljavao sve tipične ženske osobine – bio fizički slabašan, emotivno nezreo, moralno prevrtljiv, strašljiv, nesiguran, neurotičan ili seksualno devijantan. Samo novac mu daje vrednost. A veliki novac on može da dobija kao podobna servilna jedinka – od bankara. Ako je takav na državnoj funkciji, on im omogućava perfidnu pljačku i vodi politiku državnog zaduživanja. I zbog svoje slabosti on ne može da im se odupre ili izmigolji. Za razliku od moćnih vladara iz vekovnih dinastija koji su se bankarima opirali, proterivali ih i likvidirali.

Društvena zajednica kakvu danas poznajemo je jednostavno mentalno prekomponovana i podvrgnuta perfidnom mentalnom inženjeringu, koji je od muškarca stvorio servilnu snishodljivu “ženku” koja teži da ima svog gospodara uz čiju pomoć će se uzdići na društvenoj lestvici. Žena, kao ni feminiziran muškarac po prirodi, međutim, nikada ne mogu biti lideri dobro organizovane društvene zajednice, pa takva zajednica ne može da bude formirana kao jak samosvestan nad-organizam. Ona je samo zbir jedinki (ćelija) koje su potpuno identične i koje funkcionišu samo u skladu same sa sobom odnosno usađenom psihološkom matricom (i takve će jedinke po Ataliju sačinjavati buduće društvo “Novog svetskog poretka”).

Dakle, Atali preoblikovanje ljudskog društva kao organizovane celine kojom više ne vladaju najjači i najmudriji, već obični, slabi i prosečni naziva – oslobađanjem. Tako u ovoj “slobodnoj” ljudskoj zajednici koju su već iskreirali prodavci novca “kolo”, tj. “države”, vode – “miševi”, dok se “mačke” anatemišu kao siledžije i teroristi.

Atalijeva filozofija i istorijska analiza razvoja trgovačkog društva, što on posmatra kao neminovnost, očito nastoje da opravdaju ovo okretanje sveta naglavačke, i zato je to danas svet u kojem je vrednost ono što suštinski nema vrednost (papirni novac), dok istinske vrednosti podležu trgovačkoj proceni koja ih može preko noći minimalizovati ili preceniti. I to je “Novi svetski poredak”, trgovačko društvo globalnih razmera, bez granica, u kome će pljačka i laž biti vrline, nemoral, duhovna slabost i prevrtljivost – poželjne osobine. Seksualna devijantnost i dezorijentacija smatraće se slobodom ličnog izbora.

U skladu sa pomenutim “istorijskim kretanjima” i po istom principu, Atali vidi i današnje pomeranje američke industrije, koju danas vodi kalifornijska industrija čipova i informatike, preko Pacifika, koji je zamenio Atlantik i vezu sa Evropom.

Dakle, po Ataliju je i ovo prirodan istorijski proces i nije posledica smišljenog iznošenja kapitala i radnih mesta iz SAD u Kinu i Indiju, pošto je SAD već praktično opljačkan i istrošen, i pošto cenu rada prezaduženih pojedinaca tu ne mogu da spuste.

Tako je i raspad SAD u skoroj budućnosti jedna istorijska neminovnost koja će, po Ataliju, biti “posledica prezaduženosti, velikog jaza između bogatih i siromašnih, loših investicija i deindustrijalizacije”.

Raspad Sjedinjenih Američkih Država

U poglavlju “Pad imperije”, Žak Atali kaže da će dolar ostati dominantna svetska moneta najmanje do 2025. godine kada će međunarodni bankari početi da ga napuštaju i “kreditna piramida, zasnovana na vrednosti nekretnina će početi da se ruši”. Amerika će tada početi da se raspada, sa nasiljem i u haosu koji će tada nastati. Koliko će biti veliki ekonomski pad SAD i kakva ga budućnost čeka Atali opisuje rečima da “to neće biti sutrašnja Afrika, koja će jednog dana ličiti na današnji Zapad, već bi čitav Zapad mogao da bude u situaciji da priziva današnju Afriku”.

Amerika će imperijalni tron izgubiti vremenom, ali ne pre 2030, nakon čega će se u njoj drastično promeniti politika i SAD će postati država socijalističke demokratije poput skandinavskih država, ili će njome zavladati diktatura. Po Ataliju, brz ekonomski rast očekuje više zemalja u svetu, posebno u Aziji, pa će u budućnosti to biti policentričan svet. Atali još vidi i da će u čitavom svetu, kako ga bude obuzimao haos, doći do jačanja religija poput islama i hrišćanstva.

Region u kojem se uči biblija u Južnom delu SAD (južnjaci – nacionalisti) mobilisaće se i oni bi mogli izvesno vreme da dominiraju američkom politikom. “SAD bi onda oko 2040. mogle ući u teokratsko iskušenje, eksplicitno ili implicitno, u obliku teokratskog izolacionizma u kome bi demokratija bila jedva primetna”.

Ovaj jak hrišćanski pokret mogao bi da se proširi na međunarodni nivo i mogao bi biti iskorišćen u ratu protiv mobilisanog islama. I to bi bio opšti svetski rat, očito. Ovaj sukob bi teško oslabio sve zemlje i obe religije bi bile odbačene.

Nije jasno na osnovu čega Atali izvodi ovakve projekcije budućnosti, osim na osnovu laži i dezinformacija koje globalni mediji već nekoliko godina plasiraju kao islamski fundamentalizam i terorizam koji su se obrušili na američku i zapadnoevropsku demokratiju. Kao da već nema mnoštva dokaza da se radi o perfidnoj orkestraciji terora i da iza njega stoje upravo međunarodni bankari i tajne službe pod njihovom kontrolom, koje obučavaju ove “islamske teroriste” upravo sa ciljem da rasplamsaju veliki verski globalni sukob. Atali očito “predviđa” ono na čemu bankari već odavno rade.

Zanimljivo je i njegovo “predviđanje” da će se pre kraja 21. veka SAD potpuno raspasti i naći se pod vlašću jedne kolektivističke svetske vlade.

Deca će se praviti kao proizvodi za tržište

Opšta sloboda trgovačkog poretka predviđa i oslobađanje od braka, ali i razdvajanje ljubavi od seksa. I to će biti dve različite stvari. Brak će biti ekonomska zajednica ljudi koji su slobodno odlučili da ovu zajednicu stvore (pol nije bitan), dok će se pravljenje dece industrijalizovati. U stvari, brak će, kako predviđa Atali, biti toliko slobodan izbor da svako može izabrati da li će živeti u poligamiji (sa više žena), ili poliandriji (jedna žena sa više muževa). U svakom slučaju klasičan brak (kakav je inače nametnula crkva) više neće biti osnovna socijalna ćelija ni osnovna reproduktivna zajednica.

Atali piše da je pokretačka snaga ovog novog trenda bio razvoj tehnologije koja je oslobodila mlade od kontrole starijih. Prvo je to bio radio, koji je dozvoljavao mladima “da igraju van balskih sala i tako su se oni oslobodili nadzora roditelja” (i najčešće provodadžisanja); oslobađajući svoju seksualnost, otvarali su se prema svim vrstama muzike, od džeza do roka, i tako objavljivali svoj ulazak u potrošački svet, u svet želja i pobuna.

Nove generacije će, po Ataliju, stvoriti “jednu egocentričnu populaciju koja će biti odana samo sebi”. Atali kaže da će ljudi “biti jedinke koje samo žive jedna pored druge i svaka će biti usamljena”. I to je već deo današnjeg društva, jer mlade već decenijama vaspitavaju mediji i devijantni idoli, dok roditelji trče za novcem (i grcaju u dugovima) i nemaju vremena za brigu o svom potomstvu.

Dominantna medijska kultura danas je psihopatska i devijantna kultura – u kojoj se kao predmet obožavanja (kultovi) pojavljuju narkomani, neurotičari, nakaradni i izmišljeni likovi sa filma, televizije i stripa. I to je očito i bio cilj bankara, jer od takvih jedinki se ne može formirati organizovana društvena zajednica koja bi bila sposobna da se odupre trgovačkom poretku. Na ovaj način bi se praktično zaustavila dalja evolucija ljudske zajednice, jer je pitanje da li ovakva zajednica može funkcionisati na globalnom novou gde će komunikacija među članovima biti praktično moguća samo virtuelno. Cilj bankarske elite je mogućnost da, razdvajanjem braka i parenja, kontroliše produkciju ljudskih jedinki i njihovo dalje socijalno oblikovanje.

Iako sam Atali na sve to ne gleda blagonaklono, on piše da je čitav dvadeseti vek u stvari nastojao da ovu podelu napravi prvo kontrolom materinstva preko kontraceptivnih pilula, onda se prešlo na veštačku oplodnju, da bi se zatim stvorili uslovi za korišćenje majki surogata… Zato Atali “predviđa” da će buduće generacije “proizvoditi ljudske jedinke kao predmet napravljen po meri, u veštačkoj materici, što će omogućiti mozgu da dalje razvija karakteristike koje su unapred izabrane. Kvalitetne i podobne duše će se prebacivati u novo telo kloniranjem i tako će ljudsko biće postati stvar za prodaju i kupovinu. I to će biti još jedan veliki biznis trgovačkog društva, zar ne?

Sloboda uz totalni nadzor

Sloboda u trgovačkom društvu ići će i uz stalni totalitarni nadzor kako se pojedinci ne bi izmigoljili od svoje slobode. I tu će glavni pomagač biti, ne ljudi, već mnogo pouzdanija tehnologija, pa će nadzor vršiti roboti specijalno napravljeni tako da budu sastavni deo svakog domaćinstva, a njihovu stvarnu ulogu niko neće znati. Atali kaže da će to biti novi tehnološki bum – roboti za domaćinstvo koji će praktično znati da rade mnoge kućne poslove. Pored toga oni će raditi i za bezbednosne snage, kao radnici u industriji, ali i pomagači hendikepiranim osobama. U stvari oni će svuda biti posmatrači i nadzornici koji će prikupljati sve podatke i slati ih privatnim i javnim bezbednosnim službama. Oni će praktično raditi ono što danas već rade mnogi telekomunikacioni uređaji (kablovski TV i radio-aparati, kompjuteri, telefoni, faksovi itd.)

“Svaki pokretni objekt će biti stalno u mogućnosti da bude praćen. Sve podatke koje on sadrži, uključujući fotografije svakoga, biće pohranjene i predate specijalnim kancelarijama i javnoj i privatnoj policiji.”

Do 2050. ove mašine će se razviti u ono što Atali naziva “mašine za samonadzor”, koje će omogućiti svakome da osmatra sopstveno ponašanje i na osnovu čega će sam (slobodno) odlučivati da li treba da se povinuje određenim normama. Ljudi će posmatrati sopstvenu potrošnju vode, energije i hrane, kao i sastojaka u svojoj hrani. Da li ovde treba da pominjemo specijalni kodeks ishrane (codex alimentarius) koji će tačno nalagati koliko bi čega od nutritivnih sastojaka trebalo da bude u svakoj namirnici? I jedinka će sama to proveravati i pridržavati se. Meriće sebi procenat šećera u krvi, gvožđa, holesterola… I onda se usklađivati sa normama. A norme će propisivati – specijalizovane službe.

“Elektronske bubice, koje će se nositi pod kožom, registrovaće neprekidno otkucaje srca, krvni pritisak i holesterol. Mikroprocesori vezani za razne organe će posmatrati njihovo funkcionisanje i porediti ih sa propisanim normama”, piše Atali.

Živeći nesiguran i haotičan život, ljudi će biti zavisni od osiguravajućih kompanija (što je na Zapadu već odavno sadašnjost). Te kompanije će uveravati svoje klijente “da se prilagode i povinuju propisanim normama kako bi minimizirali svoje rizike i mogli da se osiguraju. Postepeno će početi da diktiraju planetarne norme ponašanja (šta da se jede, šta da se zna, kako da se vozi, kako zaštititi sebe, decu, kako nešto koristiti, kako proizvoditi…). Te kompanije će postati nemilosrdne. One će kažnjavati pušače, one koji piju, gojazne, preterano mršave, one koji ne rade, neadekvatno zaštićene na radu, agresivne, nemarne, nespretne, dekoncentrisane, maštare i rasipnike. Neznanje, izlaganje rizicima, traćenje vremena i ranjivost, smatraće se bolešću, predviđa Atali.

Zatvor će postepeno biti zamenjen ekonomičnijim nadzorom na daljinu osobe pod kućnim pritvorom.

Život u čeličnoj saksiji

Atali predviđa i koje će biti posledice klimatskih promena u budućnosti. Tako kaže da će se “sa označenim porastom u temperaturnim promenama, veoma važna promena odigrati u prirodi. Drveće će rasti brže i biće lomljivije. Mnogo ozbiljnije će biti to što će daleko više obala postati nepodobno za stanovanje. Sedam najvećih svetskih gradova i luka i trećina svetske populacije danas živi na obalama mora… Tako će ekološko izbeglištvo postati deset puta brojnije do 2050”.

Atali predviđa i da će budućnost medija biti bez papirnih novina. U svakom slučaju, budućnost ljudske zajednice po prognozama Atalija biće lišena svega što je prirodno i zapravo će biti maksimalno lišena života (koji je u suštini nepredvidiv i neukrotiv), ali zato zasnovana na nakaradnom verovanju u slobodu koja će biti kao pupoljak u strogo kontrolisanoj čeličnoj saksiji.

Preoblikovanje ljudskog društva kao organizovane celine kojom više ne vladaju najjači i najmudriji, već obični, slabi i prosečni, Žak Atali naziva – oslobađanjem.

Koliko će biti veliki ekonomski pad SAD i kakva ga budućnost čeka Atali opisuje rečima da “to neće biti sutrašnja Afrika, koja će jednog dana ličiti na današnji Zapad, već bi čitav Zapad mogao da bude u situaciji da priziva današnju Afriku”.

Ivona Živković