Kako je jedna manifestacija tuberkuloze nazvana “svinjski grip”…

Da li znate da se pojava tuberkuloze vezuje upravo za početak praktikovanja medicinske “preventive” nazvane – vakcinacija? Danas, po zvaničnim statistikama, svaka tri sata neko u Srbiji oboli od tuberkuloze. Ali, mediji o tome ne izveštavaju. Zašto je jedna manifestacija ove bolesti nazvana – grip?

Koliko je savremena medicina danas iskvarena i koliko počiva na pogrešnim biološkim temeljima pisali smo u nekoliko tekstova na stranicama Tabloida.

Ali, lekari teško mogu da se odreknu dogme koju su učili u školi i koja im donosi društveni status, ugled i egzistenciju. Laici se tako lakše zapitaju otkad su za grip (koji navodno izazivaju virusi) potrebni respiratori (veštačka pluća) i intenzivna bolnička lečenja i to antibioticima (koji ni teorijski ne deluju na viruse) i koji se sve više pokazuju beskorisnima kod plućnih bolesti.

Možda zato što se iza onoga što medicina naziva gripom često krije tuberkuloza ili čak plućna kuga?

I to je problem oko koga se pogrešno utemeljena medicina vrti već čitav vek, nastojeći da precizno dijagnostikuje mnoge bolesti koje su po simptomima nalik jedna drugoj. Tako su i grip i tuberkuloza, kao i plućna kuga, u istoriji medicine prošli kroz mnoge teorije koje su imale veoma jasne dokaze da kao uzrok vide čas virus, čas bakteriju, pa onda neobičnu bakterija sa osobinama gljivice i… I svi su bili u pravu, ali niko nije u tome video pleomorfizam proteinskih formi.

Sada, sa pojavom takozvanog meksičkog ili svinjskog gripa, koji možda uopšte nije grip, ponovo se barata sa podoznakama H i N glikoproteinskih formi, a koje se odavno vezuju i za tuberkulozu.

I nezavisni istraživač dr Lorens Broksmajer, uvažavajući upravo istoriju konvencionalne medicine zasnovane na Pasterovoj pogrešnoj teoriji, postavio je pitanje da li je današnji “svinjski grip” uopšte grip? I došao je do nedvosmislenog zaključka da je to zapravo jedan vid ispoljavanja tuberkuloze.

Ali, zvanična medicina i dalje ne odstupa od Pasterove teorije koja tvrdi da su bakterije uvek bakterije, a virusi uvek virusi, pa Svetska zdravstvena organizacija to uporno prećutkuje namerno previđajući vezu ove dve bolesti. I to se jasno vidi iz njihove zvanične statistike kao i medijskog izveštavanja o ovim bolestima.

Od 24. aprila, kada je zvanično otkriveno postojanje “svinjskog gripa” u Meksiku, pa do 6. maja kada je epidemiju proglasila Svetska zdravstvena organizacija, po njihovim podacima u svetu je od “svinjskog gripa” umrla 31 osoba. Za tih 13 dana ista organizacija objavila je da je broj umrlih u svetu od tuberkuloze tada bio 63.066. U tih 13 dana su na internetu objavljene čak 253.442 informacije o “svinjskom gripu”, a samo 6.501 o tuberkulozi. Radio, televizije i novine u svetu su u tom periodu “svinjski grip” pokrile sa 8.176 izveštaja, a o tuberkulozi gotovo da ništa nije objavljeno.

Zašto informacije o ovim bolestima nisu u skladu sa realnošću i zašto mediji stvaraju lažnu sliku zataškavajući jedno, a preuveličavajući drugo? Da li zato što SZO služi farmaceutskim kompanijama da prodaju što više vakcina (koje ničemu ne služe do trovanju i širenju bolesti) i tobožnjih lekova protiv “virusa” koje još niko nije izolovao? Ili zato što vakcina protiv tuberkuloze jednostavno ničemu ne služi osim širenju ove bolesti i njenom ispoljavanju u raznim oblicima.

Grip ili tuberkuloza?

Naziv “svinjski” nastao je kada je u mestu la Glorija u Meksiku došlo do pojave bolesti “nalik gripu” koja je zahvatila respiratorne organe većeg broja stanovnika. To mesto poznato je po velikom broju farmi za uzgoj svinja, pa su ogorčeni meštani odmah zaključili da je uzrok njihovim respiratornim tegobama zagađena voda i vazduh zbog ovih farmi.

Međutim, prvobitna analiza mukuza naizgled gripoznih stanovnika La Glorije nije pokazala prisustvo virusa tipa H1N1. On je pronađen samo kod jednog deteta. Kod ostalih su onda rađeni testovi na mnoge poznate bakterije, ali kako tvrdi dr Broksmajer, nije vršeno nijedno ispitivanje koje bi isključilo svinjsku tuberkulozu. Ova poznata zoonoza se najviše javlja kod živine, a manje kod svinja i goveda. Kod ljudi se manifestuje kao atipična upala pluća.

Onda je čitava stvar malo zaboravljena, sve dok u jednom trenutku više od polovine stanovnika La Glorije (njih oko 3.000) nije obolelo od “akutne respiratorne infekcije”.

U bolnici je završilo njih 450, ali tačna dijagnoza nije nikada postavljana. Dr Broksmajer otkriva da su oni tretirani raznim antibioticima, ali ne preparatom Tamiflu, koji navodno ublažava tegobe nastale zbog virusa H1N1. A simptomi su nestali.

Kako antibiotici ne deluju na viruse, ostalo je pitanje na šta su antibiotici delovali kada su svi tretirani izlečeni?

Druga nedoumica je bila kako je uopšte kod jednog deteta nađen virus H1N1 kada on u tom trenutku još nije bio izolovan, identifikovan, snimljen i okarakterisan?

I to nije učinjeno ni do danas. Niti sa jednim virusom, kako tvrdi nemački virusolog dr Stefan Lanka, koji je za snimak navodnog virusa H1N1 utvrdio da to nije izolovan virus, već ono što je javnosti predstavljeno jesu lipozomi, proteinski mehurići koji se stvaraju od veštačkih polimera kako bi u ćeliju uneli razne supstance, npr. lekove, vakcine ili enzime. Oni imaju zadatak da “uključuju” i “isključuju” aktivnost pojedinih proteina.

Na snimku koji je predstavljen kao virus H1N1 ovi lipozomi su uhvaćeni u jednom procesu koji se stvara kada se pileći embrion ili ćelija u nekoj kulturi ubije, pa se centrifugiranjem redukuje sa nekim rastvaračem koji na njih deluje i u vakuumu se izvrši nanofiltracija. Dr Lanka tvrdi da takva struktura u prirodi nikada nije nađena niti u jednom organizmu ili tečnosti. Bez manipulisanja sa proteinima pomoću centrifuge, rastvaranjem i nanofiltracijom čestica, ovakve forme nikada ne bi mogle da budu viđene pod elektronskim mikroskopom. Zaključak je da tobožnji virus H1N1 nije ni izolovan, a bez izolacije on ne može biti virulentan, tj. prelaziti iz jednog organizma u drugi i raznositi bolest.

Još bizarnija u celoj priči jeste tvrdnja Vilijama Engdala, pisca poznate knjige “Seme razaranja”, o genetski modifikovnom semenu koje se prikriveno meša sa autohtonim, koji predočava činjenicu da je američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) pre vremena odobrila za upotrebu “test” za otkrivanje H1N1 virusa, i da on uopšte nije dovoljno proveren i pouzdan. Takođe je Engdal primetio da za bilo kog navodno preminulog od “virusa” H1N1 uopšte nema forenzičkih dokaza da je smrt nastupila baš od tog “virusa”.

Kako i na osnovu čega izveštaje daje beogradski institut Torlak neka je na odgovornosti onih koji takve izveštaje potpisuju, kao i stručne i naučne javnosti (ukoliko je u Srbiji uopšte ima) koja ništa nelogično ne primećuje i ne traži dokaze.

Ali, ako imate uputstvo kako da pomoću centrifugiranja, određenog rastvarača i nanofiltracijom dobijete oblik proteinskih čestica nalik onim što se tvrdi da je virus H1N1, zapravo lipozoma, vi ga uvek možete i dobiti u laboratoriji iz svake analize, zar ne? Ali, to se zove perfidno stručno obmanjivanje javnosti, i lekara i bolesnika.

Ove nelogičnosti i sumnje u postojanje virusa H1N1 ojačale su i kada je američka farmaceutska kompanija Novavax iz Merilenda objavila da radi na razvoju vakcine za H1N1 baziranoj na česticama “nalik virusima”.

Čestice “nalik virusima” ipak nisu virusi.

Forma nalik viralnoj bez ćelijskog zida kod tuberkuloze (koja bi mogla da prenosi bolesti) takođe nalikuje virusu, ali… to nije infektivni lipozom.

Virus ili bakterija?

Slova H i N u označavanju podvrste gripa tiču se dva glikoproteina (albumina) nazvana hemaglutin (H) i neuraminidaze (N). Oba se vezuju za nastanak infektivnih bolesti jer oba izazivaju zgrušavanje crvenih krvnih zrnaca. Ovo je i karakteristika jedne viralne forme tuberkuloze (koju izazivaju minuskule bakterije), ali i bolesti koja je od tuberkuloze veoma različita, a to je grip odnosno influenca.

Uzročnici gripa su navodno virusi koji stalno mutiraju (iako niti jedan do sada nije dokazano izolovan), a uzročnik tuberkuloze je bakterija iz grupe mikobakterija. Oznaka “miko” znači da ova vrsta bakterija ima i osobine gljivica, što ih čini posebno razornim jer gljivice jedu proteine pa tako uništavaju i razne bakterije i plućno tkivo. Bakterije su mikroorganizmi sposobni za samostalan život, koji se hrane, kreću se i međusobno udružuju i komuniciraju, a virusi nisu sposobni za samostalan život i ne smatraju se živim proteinskim tvorevinama. Da podsetimo da ih dr Lanka vidi kao deo genetskog materijala koji se nalazi u svakoj ćeliji, ali ne u njenom nukleusu. Oni se mogu kretati između ćelija i prenositi razne genetske informacije.

Tako je avgusta 2008. jedna studija u Journal of Clinical Biochemistry pokazala da su nivoi neuraminidaza preko 1.0 milijedinica po mililitru (mU/mL) u ispljuvku vezani sa postojanjem tuberkuloze u 92 posto slučajeva. Pre toga, bakterija bliska tuberkuloznom soju bakterija pokazivala je sposobnost da kroz kristalizaciju proizvede isti ovaj glikoprotein koji se koristi za određivanje podvrste gripa.

Dve godine pre ovih istraživanja, 2006, u studiji poznatoj kao Menozijeva, pokazano je da kao i grip, i tuberkuloza ne koristi hemaglutin (H) samo da bi se zakačila za ćelije epitela u plućima koja je naselila, već ga koristi i da bi se preko njega širila na ostale organe.

Komenkova studija iz 1993. pokazala je da eksplozivna zaraznost baš od takve forme tuberkuloze nalik gripu jeste upravo i to što je i moglo da izazove prethodne poznate masovne epidemije “gripa”.

Dr Broksmajer tvrdi da je dilema tuberkuloza ili grip postojala kod lekara i 1990. kada je u SAD u jednoj velikoj opštinskoj bolnici u Majamiju iznenada izbila nova tuberkuloza otporna na više lekova.

Ubrzo nakon toga, iste godine, izbila je i u tri njujorške bolnice i mnogi koji su tada oboleli umrli su za samo nekoliko nedelja.

Dve godine nakon ovih događanja, 1992, tuberkuloza otporna na lekove proširila se kao mini-epidemija u 17 američkih država. O tome postoje i medijski izveštaji, ali ne u američkim medijima. Iz njih se vidi da je ta mini-epidemija bila potpuno van kontrole. Veliki broj obolelih je tada počeo da se povezuje sa virusom HIV, za koji smo takođe u ranijim tekstovima pokazali da ne postoji. AIDS se najčešće i vezuje za tešku pneumoniju. Da li je AIDS zato izmišljen da bi se zamaskiralo da ova skoro “iskorenjena” bolest od koje smo svi po zakonu vakcinisani i trajno “zaštićeni” i dalje hara? Ali, što mediji ne objave, to se nije ni dogodilo, zar ne? Ostavljam ovo lekarima da mozgaju.

Poznato je i da se viralna forma svinjske, ptičje i humane tuberkuloze može preneti od jedne vrste na drugu.

Broj obolelih od tuberkuloze je bez gripova i ADIS-a toliki da je od 1993. Svetska zdravstvena organizacija proglasila ovu bolest globalnom opasnošću. Poznato je i da meksički imigranti u SAD imaju najviše slučajeva obolelih od tuberkuloze od svih stranaca. U Srbiji se zvanično tvrdi da svaka tri minuta neko oboli od tuberkuloze. Zna li ministar zdravlja nešto o ovome?

Šta je zaista bio “grip” iz 1918. godine?

Upravo istraživanja dr Lorensa Broksmajera prva su otkrila da je pandemija “gripa” iz 1918. bila posledica bakterijske infekcije, posebno od jedne mutant forme tuberkuloznih bakterija “nalik gripu” kod živine, svinja, goveda i čoveka.

Ove tuberkulozne forme su nalik viralnim jer često mutiraju i mogu prelaziti sa jedne vrste na drugu, smatra Broksmajer. Antitela od takvih viralnih tuberkuloznih formi bakterija reaguju u laboratoriji u onome što se naziva komplementarana fiksacija, a kasnije viralno u analizama. Ove forme se pojavljuju i u kulturama za koje se pretpostavlja da na njima rastu samo virusi.

Ove bakterijske forme se za snimanje pod elektronskim mikroskopom najbolje boje sa karbol-fuksinom, bakterijskom bojom koja se koristi i za bojenje mikobakterija koje imaju afinitet ka mukoličnim kiselinama nađenim u njenim ćelijskim zidovima.

Ovaj bakterijum nikada ne gubi svoj potencijal da ubija odnosno jede humano tkivo.

Postojanje ovog mikobakterijskog gripa se smatralo uzrokom gripa sve do 1933, ali su postojali veliki problemi u njegovom dijagnostikovanju (uvažavajući Pasterovu i Kohovu klasifikaciju mikroorganizama koji se uvek pojavljuju u istoj formi i izazivaju iste bolesti).

Najveći problem je predstavljala udžbenička tvrdnja iz Patologije Stengela i Foksa iz 1915. koja je ovaj mikobakterijski grip definisala na osnovu obilnog prisustva ovih bakterija u ispljuvku obolelog u početku bolesti, a zatim je njihovo prisustvo opadalo kako se bolest razvijala. I kada bi se gnojavo iskašljavanje zaustavilo, bez obzira na to da li je bolest još aktivna ili ne, mikobakterijum gripa je “potpuno nestajao”.

Austrijski virusolog Herst je 1941. počeo da iznosi svoju tvrdnju da “virus” gripa može da zgruša crvena krvna zrnca (aglutinira ih) kod živine i drugih životinja. Tako je nastao naziv hemaglutinin, što je onda vodilo brzom zaključku šta je grip i kako se on dalje može razlikovati. Tako oznaka podvrste H u H1N1 dolazi od Hersta koji je smatrao da čestice “virusa” prvo apsorbuju crvena krvna zrnca, a nakon izvesnog vremena ih ekstraktuju (istisnu) ponovo kao rezultat onoga što se može rastumačiti kao enzimska reakcija.

Ali i ova teorija je brzo pobijena kada se posle samo nekoliko godina izašlo sa tvrdnjom da ista takva aglutinacija (zgrušavanje) crvenih krvnih zrnaca može biti izazvana serumom pacijenata obolelog od tuberkuloze.

Otkrivanjem da uzorci mukusa obolelih od gripa mogu biti protkani bacilusom iz mikobakterijuma, bolest je preimenovana u hemofilus influenca (grip). I to je u skladu sa Pasterovim učenjem – jedan mikroorganizam, jedna bolest i prepoznatljiv simptom. Da se tuberkuloza ispoljava na različite načine, još niko nije pomišljao.

A upravo ovi bacili su bili odlika kod svih obolelih od velike epidemije gripa iz 1918, mada ova bakterija može biti praćena redom oportunističkih stafilo i strepto infekcija.

U nemogućnosti da tačno odrede da li je ovaj “grip” bio viralan ili bakterijski uzročnik, izneto je i mišljenje da tuberkuloza može nestati u tkivu, kao što to čine virusi, pa je saopšteno i mišljenje da je uzročnik tuberkuloze zapravo virus.

Da bakterija može uzimati viralne forme otkriveno je i u Australiji, kada je objavljeno da u Q groznici bakterija ima oblik virusa.

Tada je zaključeno da su virusi, uključujući i virus gripa, sastavljeni od iste vrste materijala kao bakterije, ali nemaju DNK već isključivo RNK.

Naučnike je očito zbunjivalo to što mikobakterija ima osobinu da nestane i da se pojavljuje istovremeno kod više jedinki kao epidemija. A to je odlika virusa, jer virus je virus, a bakterija je bakterija.

Bakterijska infekcija

Karika koja nedostaje u čitavoj priči je možda baš teorija Pasterovog naučnog suparnika dr Antoana Bešama koja govori o pleomorfizmu, a koji je rigidna Pasterova teorija odbacila.

Po Bešamovoj teoriji sve proteinske forme se stalno stvaraju i razgrađuju prelazeći iz jednog oblika u drugi. Osnovna energetska čestica i osnovna gradivna jedinica koja ih kao agens pokreće u stvaranje proteina je mikrozima ili protit. To je čestica života koja je neuništiva, a proteinski oblici su određeni hranjivom podlogom na kojoj se stvaraju.

Ali, tek nakon 1950. počelo je da se probija mišljenje da je grip u stvari samo manifestacija postojeće tuberkulozne infekcije. Tuberkuloprotein, bez obzira na to da li je on apsorbovan iz nekih lezija ili ubrizgan u telo (možda baš vakcinom), može prouzrokovati suštinski simptome gripa, a to su groznica, nelagodnost, glavobolja, bol u zglobovima, anoreksija i iscrpljenost.

Danas više niko ne može, uz sva ova saznanja, poreći sličnost između početka epidemije “gripa” 1918. i današnjeg “svinjskog”. U izveštaju za štampu od 19. avgusta 2008. koji je izdao američki Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti, nalazi se i frapantan zaključak koji kaže da 20 do 40 miliona smrtnih slučajeva širom sveta od velikog “gripa” 1918. nije posledica virusa gripa već pneumonije koju je izazvala masovna bakterijska infekcija.

Slične sumnje u verodostojnost “zvaničnih podataka” koji se objavljuju preko medija sada su se pojavile u Ukrajini gde je, navodno, milion ljudi inficirano nepoznatim virusom (?!) Do 19. novembra 330 ljudi je umrlo. Jedan ukrajnski lekar, koji nije želeo da kaže ime, navodno je izjavio da su pluća kod dve žrtve bila crna kao drveni ugljen. Šta ih je izjelo? Virus ili bakterija?

Pošast iz Mandžurije

Zanimljivo je da je u Peticiji predsedniku Vudro Vilsonu da se obustavi obavezna vakcinacija vojnika, još 1919. izneta tvrdnja da epidemija iz 1918. uopšte nije grip već vrsta plućne kuge koja izaziva teške apcese u plućima. Za ovu bolest je karakteristična velika smrtnost zbog septične upale pluća. Procenjeno je da je bolest doneta iz Mandžurije nakon rata sa Japanom, kada je kao septikemija uneta u tela vojnika preko zaraženog tla na kome su vođene teške borbe i velikog broja nepokopanih leševa u stanju raspadanja.

Tvrdilo se i da su mnogi vojnici već bili impregnirani otrovima iz vakcina koje su i po šest puta primili, i sve su bile različite. Tako se i septikemija iz tla u organizam lakše primila. Ova septikemija je potpuno pogrešno nazvana grip ili pneumonija.

Bolest su najverovatnije preneli i siromašni najamni radnici korišćeni u vojnim kampovima na Dalekom istoku, koji su verovatno i radili na zakopavanju leševa, a u nehigijenskim uslovima u kampu se ona lako proširila i na ostale vojnike. Tako je preneta i u Evropu.

Tada je u tkivu umrlih otkrivena bakterija streptokokus, karaktersitična kod trovanja tkiva. Ova bakterija se nalazila i u svim ranama koje su tada nastajale od vakcine.

Ivona Živković