Naučni izazov bez kontrole vodi u neizvesnu budućnost…

Šta se događa prilikom genetskog inženjeringa i kako su naučnici već izgubili kontrolu nad nekim transgenima. Gde oni idu i kako će se pojaviti? Ako za desetak godina na glavi počne da vam raste trava, a iz ušiju pamuk – nemojte se čuditi

Nova “misteriozna” bolest koja se pojavila 2002. godine u SAD nazvana je “morgeloni”. Karakterišu je neobične senzacije obolelih koji imaju utisak da im pod kožom nešto gmiže, osećaju svrab i peckanje, a od vidljivih manifestacija su tu lezije na koži iz kojih štrči neobična nit, koja nije nalik ni prirodnoj ni veštačkoj dlaci niti vlaknu.

Neki lekari su predočili da bi u pitanju mogao da bude neki parazit, ali nijedan antiparazitski tretman nije pomogao. Tako je zvanična medicina zauzela stav da je bolest i dalje “misterija”, dok su psiholozi pronašli da je u pitanju verovatno nova verzija poznatog sindroma “deluzivna parazitoza”. Vlakna u koja se izlučuje iz kožnih lezija su se ipak pokazala kao prava i identifikovana su kao celuloza (koja se po prirodi ne može stvarati u ljudskom telu). O ovoj bolesti najtiražniji mediji izbegavaju da pišu, dok naučnih istraživanja koja bi nešto bliže objasnila nema. Posebno je zanimljivo što nijedan naučni autoritet ne dovodi u vezu ovu bolest sa konzumiranjem genetski modifikovane hrane posebno BT pamuka. Ili istraživanja postoje, ali nisu dostupna javnosti.

Misteriozna bolest

 Da li je teško naučnicima da odrede u kom smeru će tragati ukolko žele da ispitaju ovu “misterioznu” bolest shvatićete ako malu uđete u suštinu onoga što se naziva genetski inženjering i kakve su već vidljive posledice sejanja i korišćenja ovakvog semena.

Da pomenemo ukratko kako se današnja satanistička nauka poigrava sa proteinima, za koje je poznato da mogu nastati samo u prirodi. Proces genetskog inženjeringa ima nekoliko faza.

1. Najpre se izoluje jedan gen tako što se produžetak DNK (koji se želi negde preneti) upetlja sa adekvatnim promoterom. Dobijeni gen se naziva transgen i ovo vezivanje se može izvesti veoma precizno.
2. Promoter je sekvenca DNK koja reguliše aktivnost gena tako što određuje gde, kada i u kom stepenu će transgen biti izražen u novom genetski obrađenom organizmu ili biljci. Od transgena se očekuje da obavi glavni zadatak, a to je da “provali” šifru za proizvodnju proteina. Ovu šifru zna samo Kreator. To ima za posledicu pokretanje biohemijske reakcije u biljci ili organizmu.
3. Dalje, novo parče gena se ubacuje u   hromozome genetski nemodifikovane biljke, obično u kultivisanim ćelijama (matičnim ćelijama) ili u semenski zametak. Ubacivanje ovog transgena ne može biti tako precizno i rečnikom bioinženjera deluje kao “operacija na srcu ašovom i lopatom”.

Dva najčešće primenjena metoda za ovu operaciju se nazivaju “agrobakterijum” i “genski plotun”.

Agrobakterijum predstavlja skup bakterija koji je u bioinženjeringu nazvan “prirodni inženjer gena”. To je infektivna kolonija bakterija koja prirodno prenosi svoj DNK na biljku svog domaćina. U GM varijanti bakterijum je modifikovan tako sada nosi u sebi preoblikovan gen koji se tako ubacuje u ćelije domaćina i sjedinjuje sa njegovim DNK. Ova tehnika je u naučnim krugovima često kritikovana zbog postojanja slučajeva da ovako modifikovane bakterije završe u okruženju zbog čega dalje nastaje nekontrolisano zagađivanje okoline. I to se upravo dogodilo na velikim zemljanim površinama u Indiji, kako ćemo kasnije videti.

“Genski plotun” je proces kojim se mikročestice zlata ili volframa   oblože transgenima i ispale se u metu – ćeliju ili tkivo koje se želi modifokovati. Jedna ili više kopija transgena se tako sjedini sa hromozomom iz ciljanih ćelija.

Nijedna od ove dve tehnike ne može da usmeri transgen precizno na određenu kokaciju na hromozomu, pa je inkorporacija transgena u DNK domaćina nasumična. Samo mali procenat tretiranih ćelija su transgeni uspešno inkorporirani u DNK. Naučnici u nameri da identifikuju ćelije koje su transgeni opet na isti način izolovanjem produžetka DNK kače marker gene.

Geni otporni na antiobiotike ili herbicide su markeri koji odgovaraju nameni. Nakon njihovog ubacivanja genetski inženjeri dodaju antibiotike i herbicide kojima pobiju sve ćelije izuzev onih sa otpornim markerom, koji je vezan za transgene.

Ovako tarnsformisane ćelije rastu dalje po čitavoj GM biljci.

Ubačeni geni u semenu biljaka ili životinjama kojima se hranimo su često od bakterija, virusa i drugih vrsta koji po prirodi ne treba da budu tu. Oni u GM organizmu postaju nova MATRICA za proizvodnju proteina koji pre toga nikada nisu postojali niti bili konzumirani u takvim količinama. S obzirom da je čovek po prirodi veoma precizno programiran na ćelijskom novou šta može da unosi kao hranu, a šta ne, u slučaju modifikovanja nekih proteina u hrani nastaje zbrka koja može imati fatalne posledice. Jer sve što se unese u organizam izaziva veoma složene biohemijske reakcije, pa nešto što bi organizam po prirodi odbacio kao nepotrebno ili nepoznato, može da se greškom (maskiranjem) ugradi u biohemijski proces. Teorijski to znači da može da vam umesto kose izraste trava.

Ali, ova fantastična teorija je zapravo već stvarnost.

Američka kompanija “Nexia Biotechnologies” je već genetski ukrstila ovcu (i kasnije kravu) sa paukom. Tako iz mleka ovce (odnosno krave ) dobijaju paukovu mrežu. Niti paukove mreže su daleko čvršće od čelika, a neuporedivo lakše. Ovako dobijeno tkanje nazvano je biočelik (biosteel) i danas se već nudi na tržištu i kao veoma lak pancir za policajce.

Druga opasnost je zagađivanje zemljišta bakterijama koje tu nikako po prirodi ne bi smele da se nađu. Ne treba zaboraviti da su životinje stvorene da idu i đubre zemljište. Baš kao i ptice, koje mnoge biljke i oprašuju. Čime takve životinje đubre kada u sebe unesu modifikovane gene i crevima im se stvore bakterije koje svojim toksinima zemljište uništavaju?

A glavni cilj genetskog inženjeringa upravo i jeste namera da u biljke ugrade prirodne bakterijske toksine koji će se tako obračunavati sa štetočinama.

Većina takvih toksina proizvedenih u genetski obrađenim biljkama su bacillicus thuringiensis (BT) toksini. Oni se vezuju za mesta u digestivnom sistemu ciljanog insekta nanoseći mu štetu koja je za njega fatalna.

Ali ovako oblikovane biljke mogu da proizvode i pahulje lectina, koji su pokazali toksičnost i za sisare i insekte koji nisu bili meta za ubijanje.

Toksini GE biljaka su tako počeli da deluju van kontrole.

U jednom izveštaju američke Federalne Agencije za hranu i lekove (FDA) se kaže: “Kukuruz i krompir napravljeni da proizvedu toksine i ubijaju insekte su sada klasifikovani od strane EPA (Agencije za zaštitu okoline) kao pesticidi, pre nego povrće”, (TOXIN-PRODUCERS, dokument 57). Kako će sve to delovati u dugom periodu na ljude naučnici su javno upozorili da nije moguće predvideti. Britanska Medicinska asocijacija je upozorila i da GE biljke mogu ubrzati evoluciju mikroba otpornih na antibiotike. Prema ovom upozorenju oni mogu razviti otpornost tako jaku da antibiotik u ljudskim crevima mogu degradirati za 30 minuta.

“Genetski inženjering može preneti nove i neidentifikovane proteine jedne hrane u drugu podstičući tako alergijske reakcije. Milioni Amerikanaca koji su osetljivi na alergene neće imati način da identifikuju ih i zaštite se od takve hrane”. (iz jednog od izveštaja FDA). Podsetimo da anafilaktički šok može biti smrtonosan. O stvaranju kancera nije potrebno ni govoriti.

Dokazano je da se DNK ne razlaže brzo u crevima. Transgeni i antibiotici markeri otpora mogu se zato raširiti ka bakterijama u crevima. Utvrđeno je kada se viralni DNK hranom unese u miša, veliki fragmenti mogu proći u krvotok i u bela krvna zrnca, u ćelije slezine i jetre i povezati se sa miševim DNK. Viralni DNK je infektivniji nego čitav virus. Na primer, čitav humani polioma virus ubrizgan u zečeve nema efekta, dok ubrizgavanje ogoljenog viralnog DNK rezultira potpunom infekcijom. “Servis za nadzor prirodnog zemjišta” (Web soil survey) upozorava da oslobođeni transgeni imaju potencijal da se umnožavaju i rekombinuju mimo kontrole. Jednom oslobođeni u prirodi, ovi zagađujući geni ne mogu biti opozvani.

Nedavni izveštaj žurnala “Nature” navodi da transgeni imaju mogućnost da se odmetnu u okolinu 30 puta veću nego sopstveni geni biljke.

Isti mehanizam koji omogućava vektoru koji nosi strani gen da se ubaci u genom domaćina može ga pokrenuti da iskoči van i ponovo uskoči na drugo mesto ili da inficira druge ćelije. Već je dokumentovano širenje transgena i marker gena na divlje srodnike preko unakrsnog oprašivanja, čime se stvara tzv. superseme. Nažalost, neki od najproblematičnijih semena, kao divlje žitarice su bliski srodnici žitaricama koje se koriste u ishrani.

BT PAMUK

BT pamuk je najpopularniji GM varijetet. BT gen je izolovan i prebačen iz bakterijuma bacilusa thurigiensis u američki pamuk, a ovaj je potom ukršten sa indijskim pamukom kako bi se gen uveo u prirodne varijetete (čitaj – kako bi zagadio prorodne varijetete). On je odmah zasejan na blizu 728.000 hektara još 1997.

Probna polja sa BT zasadom su pokazala da BT varijetet daje 25-75 posto više pamuka od prirodnog. Takođe BT pamuk zahteva samo dva prskanja hemijskim pesticidima za razliku od osam koliko je potrebno prirodnom.

Samo Indija koristi polovinu svojih pesticida za prskanje pamuka kako bi se borila protiv okruglastih crva. Zato su sa oduševljenjem posejali “đavolji” BT pamuk na ogromnom broju parcela. Efekti su već katastrofalni. U tri godine BT pamuk je smanjio populaciju bakterija Actinomycetes za 17 posto. Aktinomicete su vitalne za razlaganje celuloze i stvaranje humusa. Druge korisne bakterije su smanjene za 14 procenata. Ukupna mikrobska biomasa je smanjena 8,9 procenata. Vitalni zeljišni enzimi koji omogućavaju biljkama da koriste nutrijente iz zemlje su takođe drastično smanjeni. Acid Phosphatase (kiselina fosfataza) koja omogućava unošenje fosfata je smanjena za 26,6 posto. Enzimi nitrogenaze koji pomažu vezivanje nitrogena smanjeni su za 22,6 posto. Pri ovom odnosu, u deset godina sađenja BR pamuka, ili bilo kog drugog GM useva sa BT genima u sebi, može voditi totalnom uništavanju organizama u zemljištu, ostavljajući mrtvo zemljište nesposobno da proizvede hranu.

U jednom od najnovijih izveštaja ISAAA (Međunarodne agencije za poljoprivredne nabavke) navodi da postoji 7,6 miliona hektara BT pamuka u Indiji. To znači 7,6 miliona hektara zemljišta koje odumire. Četiri hiljade seljaka godišnje izvrši samoubistvo zbog uništene zemlje.

Najveći proizvođač BT pamuka i GM hrane je kompanija Monsanto u vlasništvu stare jevrejske porodice koja je bila jedan od glavnih dilera robova u SAD, u 18. veku. Najveće investicije u poljoprivredi su za Zapada otišle u Indiju upravo zbog mogućnosti da se jeftino seju GM varijeteti, a onda plasiraju na evropsko tržište.

Pamuk se od pre nekoliko godina sve više koristi i u ishrani. Monsanto nudi tako pamukovo ulje koje se prilikom prženja ne apsorbuje kao druga biljna ulja. Pamučni linter – kratko otpadno vlakno   se koristi kao zubna pasta, sladoled (ušećerena pena) i dresing za salatu. Po nekim procenama u SAD već 70 odsto sve prerađene hrane sadrži genetske modifikacije koje nikada do tada nisu korišćene u ishrani. FDA je zauzeo stav da je GM hrana “suštinski” jednaka običnoj i da nije potrebno posebno obeležavanje.

UMUKNI I JEDI!

Genetski modifikovani organizmi koje ljudi jedu i neorganska vlakna koja se tako unose zvanično još niko nije povezao sa nekim novim misterioznim bolestima. Da li je nakon svega što ste pročitali teško posumnjati u takvu vezu?

Prema doktoru Majku Stejgmanu:” Genetski inženjering kao tehnologija fantazije već je uzročnik mnogih epidemijski bolesti – dokumentovano je, ali ne publikovano” (Stagman, M. (GMO Disease Epidemics: Bt-cotton Fiber Disease).

Whitley Strieber u svom članku published “Kožne bolesti se mogu povezati sa GM hranom”, objavljen 2007. kaže se da je kod onih koji pate od morgelona pronađena supstanca koja se koristi komercijalno u proizvodnji genetski modifikovanih biljaka”. U magazinu “New Scientist” opisan je i slučaj čoveka koji je godinama pronalazio sićušne plavičaste, crvene i crna vlakna koji su mu nicali iz lezija na koži. “Ona su dostizala dužinu i nekoliko milimetara. Pod kožom neke su se uvijale u cik-cak putanji”.

Farmakolog Rendi Vajmur istražio je sva vlakna iz takvih lezija koja su mu poslali i otkrio je da “vlakna od različitih ljudi izgledaju potpuno nalik jedno na drugo, ali ne nalikuju ni na jedno vlakno poznato u prirodi”. Vlakna iz lezija je istraživao i jedan forenzički tim iz policije i utvrdio da ona definitivno ne potiču iz vlakana u odeći, prostirkama (tepisima) ili posteljini. Uopšte nisu imali ideju šta bi to moglo da bude.

Raman spektroskopija uzoraka vlakana obolelih od “morgelona” pokazala je da su “heksagonalne struktura nađene u takvim lezijama organofosfornog jedinjenja i (ili) acetati. Organofosforna jedinjenja se koriste u pesticidima, herbicidima i fungicidima kao i mnoge druge stvari i one se veoma često i široko nalaze u ostacima hrane koju jedemo. Acetat je hemijsko ime za so ili ester acetatne (sirćetne) kiseline koja se koristi u organizmu za proizvodnju holesterola u jetri. Neke GM biljke su genetski modifikovane da bi proizvodile organofosfatna jedinjenja kao deo tkiva biljke. Raman spektroskopija je identifikovala i protein keratin u ovim lezijama zajedno sa drugim normalnim proteinima. Keratin su proteini koji mogu biti u obliku vlakna ili tečnosti u ljudskom telu i “keratinizovane” ćelije stvaraju površinu na koži i glavni su deo sloja na koži gde raste kosa i nokti.   Neke GM biljke su napravljene da proizvode keratin dok su druge biljke napravljene da proizvode sulfur (koji je glavni sastojak u proizvodnji keratina u telu životinja). Neke biljke su modifikovane da proizvode kolagene (koji je sličan keratinu), a inače je   preovlađujući protein u ljudskom organizmu. Tako se može desiti da je u pitanju i keratin iz neke GM biljke, koji je neprirodan za ljudski organizam.

Istraživač Ahmed Kilani je, navodno, uspeo da razloži dva vlaknasta uzorka obolelih od “morgelona” i izvuče njihov DNK. Našao je da on pripada gljivicama.

Biohemičar Vitalij Citovski je otkrio da se u ovim vlaknima nalazi supstanca nazvana “agrobakterijum”, koja se kao što smo videli, koristi u procesu genetskog inženjeringa kao “vozilo” za prenošenje stranog gena u ciljanu biljku li organizam.

Najzad, treba imati u vidu i nespornu činjenicu da se ova “misteriozna” bolest pojavljuje najviše tamo gde je se konzumira hrana sa najvećim procentom GM varijeteta i koji iznosi i do 75 post, a to je najviše u SAD i Kanadi.

Nepostojanje preciznih standarda za bezbednost u korišćenju GM hrane omogućava ovim genetski obrađenim varijetetima da se nađu u ishrani, a da nije apsolutno utvrdjeno da su bezbedni po zdravlje posebno prilikom dugoročne konzumacije. Na žalost, po standardima koje primenjuje FDA – GM hrana je u “suštinski” jednaka prirodnoj, pa se pod tim merilima smatra bezbednom za ishranu. O tome kako američki FDA štiti interese krupnog kapitala i korporativnog biznisa , a ne običnih građana koji predstavljaju samo zamorčiće, već smo u više navrata pisali. Stoga u SAD trenutno važi kapitalističko pravilo: UMUKNI I JEDI! Profit je na prvom mestu!

Podsetimo samo da su se nekada, pre nego što je otkriveno štetno dejstvo X-zraka, rentgen aparati masovno koristili u SAD za depilaciju u kozmetičkim salonima. Danas vam to deluje sumanuto jer danas znate šta je X zračenje. Sutra kada shvatite šta je GM hrana, možda ćete već biti Frankenštajn.

Debilna politika

U Srbiji se o ovome još ne govori u toj meri da bi se ozbiljno alarmirala javnost. Ljudi veruju kada kupuju hranu koja je u legalnoj prodaji, da su zaštićeni time što se na hrani nalazi određena deklaracija proizvođača i odobrenje za upotrebu nadležnih institucija. Na žalost, mnogi sastojci u hrani koja se danas nalazi u brojnim hipermarketima su genetski modifikovani i genetski obrađeni i predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje. Što je najgore, niko ne može da kaže dugoročno kako će se sve to manifestovati. O neozbiljnosti današnje vlade koja dozvoljava, ne samo uvoz GM semena i njegovo zasejavanje , već je dozvolila i da se unište i poslednje količine nekih vrsta autohtonog semena (a što je morala najstrožim zakonima da sačuva), ne treba posebno govoriti. Bar oni koji čitaju ovu novinu znaju kakvi su moralni i intelektualni resursi ljudi koji danas sede u Vladi Srbije. Ako postoji mudra politika, njena suprotnost je glupa politika. Najgora je ipak debilna politika.

Ivona Živković