«RADOVANOM» PO «LUDOM NARODU»

Ljudski mozak je kao testo. Možeta ga uobličavati u hleb, perece, kore za pitu ili samo rezance. Od čoveka tako možete napraviti genijalnog izumitelja ili običnog “majmuna”. Ovo nisu otkrili psiholozi bihevioristi u 19. veku, kako se uči u školama, već drevni vladari koji su razmišljali kako je najbolje narod držati u podaničkom položaju. Kao što majmunu treba drvo i banana, narodu treba vera i ubeđenje. Ljudi su duhovna a ne instiktivna bića. Zato su prvi vladari bili istovremeno i sveštenici. I danas se ljudima upravlja na isti način, samo se pored profesionalnih sveštenika za to koriste i informativne agenciji, mediji, obaveštajne službe, agenti uticaja, politčari, ideologije, novac i naravno policija i vojska. Ako uspete da imate kontrolu nad svim ovim, vi možete biti APOSLUTNI VLADAR SVIH LJUDI NA PLANETI. Naravno, prvo što ćete uraditi je da sve ostale ljude na Planeti pretvorite u upotrebljive «majmune». Da li se Zemlja polako pretvara u «PLANETU MAJMUNA», procenite sami.

ODISEJA 3001 :

“Nekada davno na ovoj planeti su živeli čovekoliki ljudi koji su imali razmišljanja i izuzetan intelektualni potencijal. Na žalost, to se od nas danas prikriva. Mi danas učimo u školi da smo mi prva razumna bića na planeti Zemlji”.

Da li ste primetili da ni jedan uticajan medij u Srbiji niti u svetu nije postavio pitanje: da li je čovek sa bradom koji je predstavljen kao Dragan David Dabić zaista Radovan Karadžić, vođa bosanskih Srba u poslednjem građanskom ratu u BiH i odbegli haški optuženik? Baš kao što mnogi nisu posumnjali u identitet “uhvaćenog” Sadama Huseina? Čemu je svrha postojanja tolikih novina ako im je svima udarna vest ista? Verujem da su neki od vas ipak primetili da uhvaćeni D.D. Dabić prosto ne liči na Radovana Karadžića. Takođe 99 posto ljudi Radovana Karadžića zapravo nikada nije ni videlo uživo. Ali mediji zato i služe da nam pruže informaciju, zar ne? Mogu li SVI mediji da lažu, posebno ako svi objavljuju ISTO? Naravno da mogu jer se od vas od ne očekuje da informacije koje plasiraju mediji proverite. To i niste u stanju.

Kako da kao običan građanin uđete u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda u Beogradu i kažete: Hoću da vidim Radovana Karadžića koga ste uhvatili. Ne verujem u ono što pišu novine.” Naravno, teško naoružano obezbeđenje je baš zato tu da niko to ne bi mogao da proveri. Dakle, vi ne možete da znate istinu ali možete u nju da sumnjate ili da verujete. Uveravanje ljudi je upravo veština koja je sastavni deo psihološkog ratovanja i naziva se propaganda. Verujem da većina vas koji posećujete ovaj sajt shvatate da je Srbije danas okupirana zemlja. To što strana vojska nije još na ulicama najvećih gradova Srbije, verovatno je samo pitanje vremena. Da bi strana vojska ušla potrebno je prvo izazvati nemire i pojačati političke netrpeljivosti do nivoa kada do zuba naoružani “mirotvorci” moraju da uđu da razdvajaju zavađene građane, politički i etnički podeljene. I kad su već tu pokupe svoj “ratni plen”. A mediji su najbolje sredstvo za stvaranje podela i raspirivanje mržanje.

Za početak – LET’S START THE GAME: KO JE OD OVIH LIKOVA RADOVAN KARADŽIĆ

NI JEDAN OD OVIH LIKOVA, VERUJEM, NIKADA U ŽIVOTU NISTE SRELI I ZNATE IH SAMO IZ MEDIJA.
NARAVNO, SAMO TAKO I MOŽETE ODGONETNUTI “PRAVO ” REŠENJE.
OVO JE REŠENJE :

SADA ZNATE DA JE SAMO OVAJ BRADONJA RADOVAN KARADŽIĆ

Odlično! Sve je lako kad imate medije da vas informišu. Naravno, mediji nikada ne lažu. Zanimljivo je da svakog dana od nekuda stižu u SVE novine gomile fotografija bradatog čoveka za koga se tvrdi da je Radovan i koji je toliko upadljiv da je teško da takvog čoveka ne primetite na ulici. Ko donosi svim redakcijama te slike? Veliki broj ljudi je ovog čoveka jednostavno viđao na ulicama Beogradai i mnogi se toga sada sećaju. Naravno, obavaštajne službe i lovci na ucenjene glave, poznato je, toliko su «slabovidi», «gluvi» i «maloumni» da im na pamet ne bi palo da preispitaju ko to krije svoje lice iza tako velike brade. Ako su boravili u Srbiji posebno da bi locirali Radovana, za koga je Karla del Ponte rekla da ima informaciju da se on skriva u Srbiji, sigurno da su ga tražili ispod velikih kamenova i po žbunju ali nije im na pamet palo da ga traže među ljudima.

Posebno nakon iskustva sa iračkim liderom Sadamom Huseinom koga su lako «našli» u jednoj rupi u «majušnom « Iraku (koji Amerikanci izgleda poznaju kao svoj džep). Super-obučenim tragačima i elitnim obaveštajcima koji su 10 godina jurili Radovana sva škola i inteligencija, ogromne pare i logistika širom sveta, izgleda slabo vrede. Po izveštajima srpskih medija, «pola» Srbije je uočilo ili bilo u kontaktu sa harizmatičnim bradonjom, koji se predstavljao kao bioenergetičar, samo CIA, BIA, MOSAD, MI6, BND i profesionalni lovci na ucenjene glave godinama ništa sumnjivo nisu primetili u delovanje jednog psihijatra bez diplome koji se upadljivo šetao ulicama. Bože, kako je lako bilo jednom provincijskom psihijatru da namagarči najmoćnije obaveštajne službe sveta! Izgradili su sistam “”Ešelon za osluškivanje svih komunikacija u svetu a nisu reagovali na njegove razgovore mobilnim telefonima sa bratancem u kojima je koristio reći: «Anči», «Tetka», i «Hitler».

Ne posumnjati ni jednog trenutka da Radovanu pomažu najbliži rođaci, odraz je totalnog diletantizma, pa će mnogi elitni obaveštajci koji deluju na Balkanu morati da dobiju otkaz zbog ovoga, zar ne? Verujete li u to? Ja, ipak, verujem da je čitava ova priča neverovatna sprdnja sa srspkim lakovernim narodm i lažnom i neukom političkom i medijskom “elitom”. Ova novokomponovana “elita” na žalost i postoji zato jer zna samo ono što treba da zna i ni “mrvu” više od toga. Baš kao i većina drugih političkih marioneta u svetu. Nije li se tako upravo pravdao bivši američki predsednik Ronald Regan, pokušavajući da objasni da nije ništa znao o trgovini oružijem u aferi Iran-kontra. Tada je objasnio da američki predsednik zna samo ono što mu dostavljaju kao informacije njegovi najbliži saradnici. I ono što objavljuju mediji, naravno.

Ali Srbi su, pored toga što su lakoverni i »lud narod». Tako reče famozni komunistički psihijatar Jovan Rašković, koji je Srbe u Krajni podstrekivao na otpor Tuđmanu a kao najboljeg lidera bosanskim Srbima (za «velikosrpsku» pobunu protiv Izetbegovića), predložio im je izvesnog Radovana Karadžića, takođe bivšeg komunistu i kockara, čoveka lepljiih prstiju kome je teška robija, na čudan način izmakla. Umesto toga, iako ga niko u Sarajevu, osim policije i bezbednosnih službi do tada nije ni znao on postade «cenjeni» narodni lider. Prethodno je iz neutvrđenih razloga (kažu specijalizacija u Americi) odlično naučio engleski jezik (kako bi bio bolji lider Srba, valjda) a kriminalni gresi su mu oprošteni. I on preko noći postade najveći srpski patriota preko Drine. Da je srpski narod zaista lud vidi se i po žestokim uličnim protestima gde Karadžićevi sledbenici i obožavaoci, koji su u vreme njegovog liderstva imali jedva deset godina ili se nisu još ni rodili, neustrašivo demonstriraju i čak neki kidišu na kamere Soroševog B92 (koji nikada ne laže). Ceo svet sada može da vidi kako su Srbi ludi i divlji narod i kako je nacionalizam tu uvek prisutan i kao guja samo vreba da iskoči.

Kao kada islamski fundamentalisti u Avganistanu istrče na ulicu i pred kamerama CNN-a naprave haos zbog toga što su američki čuvari u zatvoru Guantanamo, hiljadama kolimetara daleko, bacili primerke Kurana u klozetsku šolju. Kako su u Avganistanu saznali šta se događa u zatvoru Guantanamo? Jednostavno, to je objavo globalni i uticajni nedeljnik “Newsweek”. Vlasnik ovog magazina je porodica Eugena Mejera, bivšeg guvernera američke centralne banke FED i Svetske banke. Da li su stvarno američki vojnici to uradili? Naravno, mediji nikad ne lažu. Posebno kada su u službi krupnog kapitala i globalne oligarhije. Tako su i CNN, SKY, FOX, BBC (koji takođe nikada ne lažu) objavili vest o hvatanju Karadžića, pokazujući slike bradatog čoveka ali bez snimka koji bi pokazao da je to baš Karadžić. Fudbaler Džajić je slikan sa lisicama na rukama kada je hapšen ali najtraženiji haški begunac – ne. Da li je Karadžić uopšte prošao kroz Beograd i Specijalni sud?

Ili je možda pre dve godine pušten na ulice obučeni agent – maneken (možda glumac-mason) sa lažnim ispravama na ime Dragan David Dabić, koji se upadljivo šetao privlačeći pažnju naivnih Srba, dok se pravi Karadžić nalazio u nekom američkom zatvoru dobro “skriven”? Zašto porodica nije mogla da ga vidi u Beogradu a mogli su o njegovim aktivnostima do detalja da za medije izveštavaju neidentifikovani i “pouzdani” izvori iz Specijalnog suda? Žena Sadama Huseina, nije baš uspela da prepozna svoga muža koji je pustio bradu, koju u životu nije nosio i nije je skidao ni na vešalima. Da li bi i Karadžićeva žena možda imala sličan problem? Naravno, ne bi joj problem predstavljala brada, jer se bliski ljudi prepoznaju i na drugi način. Možda bi primetila da joj muž više ne gricka zanoktice, da ne češe olovkom uši, da nema više perut u kosi i ne provlači nervozno rukom kroz kosu, što su sve bili njegovi neurotični tikovi koje nije mogao da obuzda dok je bio predsednik Republike Srpske.

Zna se i da je danju dugo spavao a noću radio i da je bio nesiguran u donošenju mnogih odluka, pa je često zvao telefonom svoju ženu uz obrazloženje: “Moram da pitam Ljilju…” Sve to je plastično opisala Biljana Plavšić, koja ga je dobro poznavala u svojoj knjizi “Svedočim”. Sada nakon deset godina skrivanja i teškog pritiska, takav neurotičan i neodlučan čovek bi morao da bude u totalnom psihičkom rastrojstvu. Ali, «srpski junak Radovan» je, kažu mediji savršeno smiren, harizmatičan i psihički stabilan. Postao je iscelitelj i guru koji pije šljivovicu. I razvio je sve one junačke osobine koje srpski narod najviše voli.

MEDIJI NIKADA NE LAŽU!

Ipak, brojne su nebuloze koje iritiraju svakog inteligentnog čoveka objavljene u medijima koji na naslovnim stranama izveštavaju o «uhvaćenom Karadžiću»: on je iako bez diplome i sa lažnim ispravama našao sebi toliko dobrih poslova, da je uspeo da plaća stan na Novom Beogradu, putovao, slikao se, išao u kafane i to baš u “Ludu kuću”, učio da svira gitaru, sintisajzer, imao navodno ljubavnicu, otvorio sajt na Internetu i čak ga hostovao u SAD. “Glupi” Amerikanci koji kontrolišu svaki telekomunikacioni signal na svetu nisu se setili da provere ko hostuje sajt sa internacionalnim domenom: www.psy-help- energy.com i to sa tekstom na engleskom. Čovek koji je “Radovanu” radio sajt, iako je dvadesetak puta bio kod «Radovana» u stanu na Novom Beogradu, nije mogao da se seti gde je «Radovan» tačno stanovao !

Radovanov bratanac, na koga niko nije do sada sumnjao da pomaže svom stricu, šeta se i dalje slobodno po Beogradu, čak i javno priznaje da je skrivao čoveka koji je izvršio «najteži genocid nakon Drugog svetskog rata». I niko ga ne hapsi ni nedelju dana nakon «otkrića» Radovana. Naprotiv, on sa ponosom pokazuje novinarima gde je stanovao njegov strika. I sve te nebuloze prenose svi srpski mediji. Najgora je ipak režirana predstava za transportom Karadžića u Hag u ranim jutarnjim satima. Defile limuzina, džipovi, vladin avion, helikopteri… Tajna akcija toliko napadna da su je kamere detaljno propratile. Znalo se i mesto i vreme kad će šta uzleteti i sleteti. Kao na filmu. Samo se nije video pritvorenik. Naravno, jer ga tu nije ni bilo. Brojna policija, kao ukras, obezbedivala je – NIŠTA. A da je Radovan zaista uhvaćen u Beogradu, mogao je jednostavno biti bez ikakave medijske pompe krišom uhapšen i potom krišom, nakon sprovedene procedure, izveden iz Specijalnog suda i otpremljen u Hag.

Onda bi mediji bili informisani. I ne bi bilo predstave za narod. I sva paradiranja i dizanje tenzije među građanima i političarima bili bi izbegnuti. Ali medijska predstava je deo igre. Šta bi Amerikancima značilo rušenje kula Svetskog trgovinskog centra 2001. da to nisu kamere zabeležile? Zato se morao napraviti dramatičan događaj, moralo se građanima objasniti gde je bio Karadžić deset godina. Slike Radovana Karadžića, koje je neki “nevaljalac” i pored ogromnog obezbeđenja “uspeo” da snimi i čak proda strancima ali ih ne publikuje pre Radovanovog odlaska u Hag, takođe predstavljaju uvredu za iole inteligentnog čoveka. Mešanje fotografija (fotomiks) gde se “pretapa” lice D.Dabića i pravog Radovana kako bi se u percepciji ljudi stvorila adekvatna zbrka, pošto mozak ima prirodnu tendenciju da slične detalje povezuje u celinu ima za cilj da takav miksovan lik usadi u mozgove miliona ljudi. Običan narod za ove trikove ne zna ali mom rediteljskom i montažerskom oku oni jednostavno nisu mogli da promaknu. Ista tehnika je primenjena i u slučaju Sadama Huseina. Očito, ista ekipa za medijske manipulacije na sličnom zadatku.

Ono što je identično u sva tri lika su obrve i to je cetralna tačka raspoznavanja i komparacije. Zanimljivo je kako one nisu posedele ni kod Dabića ni kod Karadžića. Da li su možda ofarbane? To bi bilo najlakše izvesti. Režiseri ove predstave su smetnuli sa uma i dva detalja: Radovan Karadžić je dalekovid i on nosi naočare sa plus dioprijom za čitanje, što se vidi na snimku iz vremena dok je bio predsednik Republike Srpske. Takve naočare sa plus dioptrijom i istim ili sličnim ramom koristi očito i danas i to smo videli u direktnom prenosu prilikom prvog pojavljivanja u haškoj sudnici. Te naočare on drži u ruci i na “ekskluzivnoj fotografiji Blica” za koju kažu da je snimljena odmah nakon hapšenja i brijanja i šišanja u Beogradu, krajem jula 2008. Samo dan pre toga on je kao D.D. Dabić, nosio stalno velike naočare, kakve su obično sa minus dioptrijom, što znači da je kao Dabić bio kratkovid. Sa takvim neadekvatnim naočarima on bi imao velikih problema da se kreće i to bi morali svi da primete.

Promeniti identitet sa lažnom ličnom kartom i frizurom je lako ali promeniti dioptriju preko noći nije baš tako jednostavno. Radovan koji je “sveže obrijan” i “tajno” slikan kako sedi i pozira (slika desno) očigledno je snimljen pre više godina. Uštogljen i uplašen stav i povijene ukočene ruke pokazuju da je on psihički slomljen čovek i da je već dugo vremena u zatvoru. To nije čovek koji je samo nekoliko dana pre toga svirao gusle, šetao se po Beogradu, imao švalerku i zamajavao čitav svet i najelitnije obaveštajce a onda iz Specijalnog suda Srbima slao optimističke poruke. Ova fotografija je očigledno je snimljena mnogo godina ranije i uočljivo je da je Radovan na njoj mnogo mlađi i puniji od sasušenog i ispijenog lika koji se pojavio u haškoj sudnici 31. jula 2008. Koža lica ne opušta se toliko za samo tri do pet dana, već najmanje pet do deset godina.

I kosa koju začešljavate na istu stranu godinama, počinje sama da se povija na tu stranu. D.D. Dabić je godinama nosio simetrično razdeljenu kosu po sredini čela i ona nije mogla preko noći da počne da naleže na njegovu levu stranu kao kod pravog Radovana Karadžića, koji očigledno nikada nije nosio dugu kosu razdeljenu po sredini. U Specijalnom sudu u Beogradu su čak imali i veštog frizera da pritvorenika lepo podšiša u njegovom stilu. Ako ste mislili da u srpskim zatvorima šišaju mašinicom do glave, jer im je tako lakše, izgleda da ste u zabludi. Svi mediji u Srbiji o ovom hapšenju, očigledno, lažu i to u dogovoru sa ovim velikim srpskim “junakom”, Radovanom Karadžićem.

KO DOBIJA IZ SVIH OVIH LAŽI

Kome je u interesu da preko medija sluđuje «lud narod» i čitav svet ubeđivanjem da je čovek sa bradom, Dragan David Dabić, zapravo Radovan Karadžić, o kome se sve što je radio u zatvoru Specijalnog suda znalo ali se nikako nije slikao. Kome treba Radovan Karadžić koji je «uhvaćen u Srbiji?» Odgovor je jednostavan: ONIMA kojima je bio potreban «uhvaćen» pa osuđen i «obešen» Sadam Husein, kojima je bio potreban «terorista» Osama bin Laden, zbog koga se čitav svet naoružava i militarizuje i prisluškuje, kojima je bilo potrebno rušenje kula STC-a u Njujorku i izvesni Muhamed Ata (čiji je pasoš kao «dokaz» čudom preživeo u ruševinama). To su isti ONI kojima su bila potrebna dva svetska rata da bi stvorili svoju državu Izrael (da nadzire Suecki kanal kuda prolazi nafta), kojima je bio potreban Hitler (koga su finansirali i doveli na vlast) da proganja i zastrašuje Jevreje po Evropi (kako bi se naterali da se presele u prazan Izrael), kojima je bio potreban Trocki i njegovi boljševici (koga su finansirali, obučili i doveli u Rusiju) da sruše cara i uspostave komunizam. To su oni kojima je bio potreban rat u Vijetnamu (dok su bombama tragali za naftom u priobalju) i kojima je bilo potrebno razaranje Iraka kako bi se dočepali iračke nafte.

Istima je bio potreban i etnički sukob na prostoru bivše Jugoslavije, kako bi napravili novo krizno žarište u srcu Evrope i simbolično demonstrirali svoju vojnu moć uobličenu u NATO savez koji je na 50-to godišnjicu postojanja pokazao političku slogu u zemljama koje treba podvesti pod njihov projekat – EU. Vojna sila na svu sreću je bila daleko manjeg intenziteta od one primenjene u Iraku. Zanimljivo je da u projekcijama CIA političkih dešavanja do 2020. Srbija i BiH, kao ni Albanija i Crna gora nisu predviđene kao članice EU. Srbija je danas fašistička zemlja sa kojom vladaju strane tajne službe uz pomoć korupcije i specijalnih sudova, specijalnog tužilaštva i specijalne policije. “Saradnja sa Haškim tribunalom” kao “uslov” pristupanju EU samo je bio izgovor da bi se uobličila gestapovska srpska država.

Na ovom kriznom žarištu, gde je posejana etnička mržnja, biće moguće još jednom po treći put, raspaliti novi svetski rat. Ko su ONI?

Kada je pre nekoliko godina kontroverzni Englez, Dejvid Ajk izdao svoju knjigu «Najveća tajna», sažeo je na veoma popularan način mnogo istorijskih detalja koji su zvaničnoj istoriji bili potpuno nepoznati. Uradio je to (možda baš pod zaštitom nekog nad-vlastelina) kako bi običnim ljudima uz malo fantastike sa kojom sve navedeno deluje prilično sumanuto, razotkrio upravo tu hiljadama godina čuvanu tajnu. Ta tajna glasi: svetom vladaju dinastije povezane krvno i interesno i neke vuku korene još iz drevnog Vavilona. Preciznije svetom vlada i danas jedno trgovačko bratstvo nazvano Vavilonsko bratstvo. Ovo bratstvo je svoje trgovačke poslove stotinama godina razvijalo vešto praveći sebi slobodne trgovačke puteve na Istok i na Zapad. U Evropi su ovi trgovci ostvarili najveći uticaj u vreme i nakon navodne propasti stare rimske imperije, koja zapravo nikada nije propala već je samo promenila ime. U kasnijem periodu su u Evropi bili poznati kao venecijanski trgovci.

Njihov simbol je vavilonski lav i danas prisutan na mnogim porodičnim, državnim i korporativnim grbovima. Baš kao i egipatska piramida, koja se nalazi na američkom dolaru, novčanici koji ONI emituju preko svoje privatne banke FED. Simbol trougla se takođe nalazi u nazivima mnogih svetskih kompanija koje su sve deo jedne familije. I Dragan David Dabić je, ne slučajno, imao na svojoj vizit karti simbol trougla. Za one koji proučavaju svetsku zaveru ovo je najbolji znak ko stoji iza Karadžićevih ratnih «zasluga» i njegovog «hvatanja», ubijanja bosanskih Muslimana (stvaranja Bošnjaka) i čitave njegove političke karijere. David i trougao su cionistički simboli. Cionizam je kao i komunizam tvorevina iste venecijanske (vavilonske) trgovačke vlastele. I nema veze sa drevnim Judejima. Sam sistem vladanja ovog Bratstva napravljen je odavno na hijerarhijskom modelu baš u obliku piramide, što je i logično jer se samo tako može efikasno vladati.

Održao se i do danas ali je vlastela danas za obične građane nevidljiva. Šuma od koje se oni ne vide zove se – demokratija. Za demokratiju kao sistem vladavine važi stara srpska izreka: sto babica- kilavo dete. Dok se narod kilavi i bira svoje političke babice da bi ga zamlaćivali i obmanjivali, vlastelini jačaju svoju istinsku moć. Ona počiva na prikupljanju zlata, kontroli novčanih tokova i trgovačkih puteva, kontroli prirodnih resursa (hrane, minerala, energenata), kontroli medija (uključujući tu i sve religije), nauku i istoriju i kontrolu naših života. Naravno, jer mi smo svi njihovi podanici a građani bez zemljišnog poseda su čisti robovi. Zato oni najviše vole građansko bezemljaško društvo i plaćaju razne nevladine organizacije tipa “građanske inicijative”. Ovu filozofiju trgovaca i njihovu težnju ka globalizmu, mnogi sledbenici globalizma a koji koji nemaju ni zrno kapitala, uopšte ne razumeju.

ŠTA JE GLOBALIZAM

Zamislite da ste investirali nekoliko milijardi dolara u naftne bušotine u Saudijskoj Arabiji. S obzirom da je u pitanju posed koji nije vaš, morali ste nekim ugovorom da dobar deo kolača (nafte) na mestu gde bušite ostavite vlasniku. Recimo da je to neki arapski vlastelin (šeik), koji ima kontrolu nad lokalnim stanovništvom. I sa njim ste napravili pogodbu. Problem je što naftu odatle treba da transportujete preko 15 000 kilometara na najveće tržište, na primer SAD. To znači da morate skupocenu sirovinu prevesti preko još mnogo tuđih poseda. Zamislite da vas svaki vlastelin oporezuje, uzme vam deo robe ili vas jednostavno svojom vojskom presretne i uzme vam svu naftu. Dakle, morate smisliti kako da kroz sve teritorije obezbedite prijateljski dil ali takav da vas košta što manje. Ova međunarodna trgovačka veština se naziva još politikom. Država je najveći ekonomski posed.

Veština međudržavne trgovine se naziva državnom politikom. Kada ste u poziciji da morate da transportujete robu (u ovom slučaju naftu) preko više država onda je najbolje da imate kontrolu nad tim državama i narodima. Kako ćete je ostvariti pitanje je samo vaše domišljatosti i fizičke sile kojom raspolažete. Možete pobiti narod i izvršiti genocid i jednostavno isprazniti teritoriju. Možete ubiti vlastelina i njegove naslednike sa kojima ne možete da napravite dobar dil i onda putem kontrolisane revolucije (uz pomoć demokratije ili komunizma) postaviti svoje robove na «vlast» ili svoju ili familijarnu vanbračnu decu (da niko ne zna da su vaša) što je učinjeno u Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj, Titovoj Jugoslaviji. Ili dovedete članove dalje familije koje stavite na kraljevski tron (što je učinjeno u Engleskoj, Holandiji, Španiji, Kraljevini Jugoslaviji).

A možete se bračno oroditi sa vlastelinskom porodicom, ukoliko su oni u stanju da vam budu dobri biznis partneri. Kod vlastele brak i deca su takođe biznis. Priča o bračnoj ljubavi ili ljubavi prema deci je priča za narod. Deca su naslednici i nastavljači gramzive krvne loze. A ženidbe i udaje sa krvnim srodnicima su zato najpoželjnije. Nema mnogo “razvodnjavanja” zle krvi. Što veće mešanje krvi je preporučljivo samo za običan narod. Zato se incest najoštrije osuđuje. Tako je za globalan biznis najvažnije imati «friendly government» na svakoj teritoriji kuda se protežu naftni putevi. Brisanje granica i regionalno i nacionalno prekomponovanje teritorija ali i naroda je zapravo uređivanje puteva kojim se transportuju nafta, zlato, dijamanti i mnoga druga roba ali i oružije i droga kao biznis iz koga se finansiraju tajne operacije tajnih službi. Niste valjda ludi da vi to plaćate?

Jednostavno im napravate prostor da se sami snađu i pomozite im da “operu” pare na vašim Kajmanskim ostrvima. Marionetske stranke i nevladine organizacije, koje finansiraju i kontrolišu oni koje ste pustili da se “sami snađu” , nepogrešivo će se zato u “svojim” političkim ideologijama i programima zalagati za brisanje državnih granica i preuređenje državnih institucija. Poželjna je regionalizacija a unitarna jaka nacionalistička država će se prikazivati narodu kao najveće zlo. Komunizam i liberalizam samo su neke od ideologija koje su vaši stručnjaci za ideološki rad teorijski obradili i servirali onim mozgovima koji su kao sunđer spremni da sve to upiju. Sva sreća da preko 95 posto ljudi na svetu upšte ne koristi svoj mozak za razmišljanje, već isključivo kao antenu (sunđer) za primanje informacija.

Članovi Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, kao dva deteta koja žele da se istaknu, zajedno drže sliku “maskiranog Radovana” na konferenciji za novinare 22.7.2008. Da nije tužno… Ljudi koji žele da imaju svetski biznis znaju da se bogatsvo ne stiče preko noći i da za to treba imati i znanja i strpljenja i naravno, pravilno odgojene potomke – naslednike. Zato se veština vođenja politike uči u najelitnijim i najskupljim školama. Državna politika koja se izučava u građanskim školama namenjenim podanicima, kao što su komunistički fakulteti koje je otvorio za brzu “edukaciju” raje Josip Broz, samo su obična magla za robove koji vole da se kite akademskim titulama. Ali tu znanja nema, Pravo znanje ne može dobiti svako. Trgovačke tajne i istorija koja nigde nije zapisana prenose se sa kolena na koleno samo odabranima da vladaju. Beogradski Fakultet političkih nauka je upravo škola za učenje GLUPOSTI. Tako, kada ostvarite dovoljno moći i zaradite prvi trilion dolara (što je najmanja ulaznica za klub vlastelina) možete lako da slabite konkurenciju i sve potencijalne konkurente podredite svojim interesima. Ili ih jednostavno uništite.

OD LJUDI NAPRAVITI «MAJMUNE»

Na prostoru od oko 15000 kilometara kuda sa Srednjeg Istoka do SAD prenosite naftu živi nekoliko stotina miliona ljudi. Sve njih morate vešto kontrolisati, kako vam ne bi opelješili zlata vrednu naftu. Znanje je moć koje vredi više od ubojitih bombi, pa onaj ko poznaje ljudsku dušu zna i da njome upravlja, odnosno zna da se ljudskom spoznajom može lepo manipulisati. Kao testom. Nekada su to radili sveštenici a danas agenti uticaja. Platite stručnjake da vam taj posao odrade i to najbolje tako što ćete od ljudi napraviti «majmune» koji neće shvatiti šta je za vas nafta i kako vi pravite biznis sa onim što izvlačite iz njihove zemlje. Dakle, ako vam je tržište globalno, morate nametnuti čitavom svetu sistem edukacije i informisanja koji će ih totalno umajmunisati u intelektualnom smislu. Napravićete od podanika «majmune» koji će se zadovoljavati samo bananama.

Te banane ćete uobličiti u novac, čiju vrednost vi kontrolišete a onda među »majmunima» napravite podelu tako da oni koji više rade za vas (i zapravo su veći majmuni) budu bolje plaćeni. I svi “majmuni” će početi da se zalažu za kapitalizam i globalizam. “I am not a killer, I am just doing my job… for bananas”! Naučite ih da vam za «banane» pomažu u nadgledanju vašeg biznisa i to tako što će potpuno zaboraviti da vi pravite biznis sa njihovom sirovinom, njihovim radom i uz njihov nesvesni pristanak. Čak će i oružijem, za samo nekoliko «banana», čuvati vašu naftu lišavajući tako sebe ogromne dobiti. Naravno, vi ćete im preko svojih medija kao najbogatijeg čoveka na svetu predstaviti nekog Bila Gejtsa koji je procenjen na oko 12 milijardi dolara (ili banana), dok se vaše bogatstvo meri stotinama triliona dolara u zlatu, dijamantima, zemljištu, nekretninama i živim robovima. Naravno, kada neki rob dođe do 12 milijardi dolara bogatsva, naložite mu da se od sutra bavi «humanitarnim radom». Mudro, zar ne? Da se negde ne bi pojavila i najmanja mogućnost da vas neko namagarči, izigra uzme vam biznis ili vas ošteti, morate brzo imati o tome informaciju i sprečiti ga. Naravno i ovu kontrolu vršite preko «majmuna». Zato ćete službe za ove poslove nazvati službama državne bezbednosti.

Baš kao što ste i vaše privatne banke u kojima pravite novac ni iz čega nazvali «Narodnim bankama». U ovim tajnim službama svako zna da mora da zna samo nešto a sve ostalo je zna se – TAJNA. Neka i oni misle da rade to zbog sebe i očuvanja bezbedosti svojih banana. Današnja vlastela ima najveći biznis u nafti i u bankarstvu. Da bi ga zaštitili imaju pod kontrolom sve globalne medije, mnoge međunarodne organizacije (UN, Svetska banka, MMF…), merodavne istorijske institucije, izdavače, kao i najjače svetske vojne organizacije. I naravno, obaveštajne službe koje su SVE tajno povezane u sistemu hijererhije. Tu su i posebne tajne službe za koje su i ne zna da postoje. Pod njihovom kontrolom su mnoge državne vlade, političari, parlamenti i nevladine organizacije a glavna poluga političkog uticaja im je ono što se krije iza fraze: “MEĐUNARODNA ZAJEDNICA”.

Naravno, pod njihovom kontrolom su svi glavni trgovački putevi strateških sirovina kao i proizvodnja: tu su energenti, hemija, farmacija, hrana, zdravstvo, obrazovanje, tekstilna industrija… Vlastela je moćna i ona nikada ne nestaje, bez obzira šta o tome pisala istorija. Narodi i države koji zbog nesuglasica ulaze u ratove, samo su vidljivi deo zapisane istorije. Pa gde su danas ti stari vavilonski i venecijanski trgovci, odnosno njihovi potomci i naslednici? Ovo Venecijansko bratstvo je danas stacionirano u Londonu. Tu je danas i sedište svetske masonerije i glavne obaveštajne službe MI6. A SAD? Ona su stvorene kao kolonija, nakon što je izvršen genocid nad starosedeocima i danas je to jedan veliki radni i eksperimentalni logor sa 300 miliona robova. Robovi se po potrebi, kao vojska imperije čije je sedište u Londonu, šalju u ratne pohode širom sveta.

Najvažniji su pohodi tamo gde ima nafte, zlata, dijamanata i ostalih minerala. Hallo there! We are your friends. We came here as your peace keepers! Sve ove vojne intervencije vešto se orkestriraju u ono što narod vidi kao nacionalne, rasne ili verske Ili etničke netrpeljivosti. SAD nisu ušle u Drugi svetski rat zato što su imale interes ili zato što su želele da zaustave Hitlera. Da im je to bila namera ušli bi u rat još decembra 1941. Ušle su u rat tek kada je Hitler, koga su finansirali bankari sa Vol Strita (Rotšild, Rokfeler, Varburg, Šif), napali Rusiju u kojoj je već bila uspostaljena komunistička vlast, što su takođe finansirali isti bankari (Rokfeler i Šif). Cilj je bio da se spasi sovjetski komunizam. London je organizovao državni udar u Kraljevini Jugoslaviji marta, 1941., kako bi datum napada Hitlera na komuniste odložili. Hitler je naravno, znao samo ono što su mu govorile obaveštajne službe. Srbi su tako poslužili kao korisno topovsko meso za interese globalne oligarhije i njene političke igre.

Poslužili su se na isti način marionestkom dinastijom Karađorđević. Komunistički SSSR je nakon rata odmah dobio zajam od 5 milijardi dolara od istih tih bankara sa Vol Strita. Tajni nacrti za pravljenje atomske bombe, koju su Amerikanci uz pomoć nacističkih naučnika godinama razvijali da bi uništili Sovjete, čudnim kanalima odmah su se našli baš u posedu Sovjeta, čije je intelektualna elita upravo pobijena, pa nisu ni mogli ništa da naprave. Nakon poraza nacista Istočna Evropa je potpala pod tiraniju komunista. Formiranjem UN odmah je priznata novoosnovana država Izrael, koja je dobila ulogu vojne baze za kontrolu naftnog transporta preko Sueckog kanala. Izrael je danas treća vojna sila u svetu i privatan posed porodice Rotšild (kao i Kajmanska ostrva) a SAD, koje su iz Drugog svetskog rata izašle kao država pobednica i kreditno nezadužena zemlja, danas su u dugovima preko guše. Venecijanska masonerija iz Londona već stotinama godina ima uticaj na dešavanja u Srbiji. Kada neposlušni članovi velike familije odbiju da se povinuju željama vlastelina sa najviše hijerarhijske lestvice, budu ili svrgnuti ili ubijeni, kao što se desilo kralju Aleksandru i kralju Petru.

Kada su masoni nađu na čelu narodne vojske, kao vojvoda Živojin Mišić, onda se narod vodi u što veću pogibelj. Naravno, štos je da «lud narod» onog koji ga najviše osakati i pobije i opljačka, slavi kao svog heroja i lidera. Baš kao što jednom reče Majer Amšel Rotšild: najveća je bankarska veština ljude zadužiti njihovim sopstvenim parama. Kada želite da pobijete narod, onda je najbolje da ga zavadite da se on poubija sam. Dok je sam Živojin Mišić bio oženjen austrijskom gospođicom, narod nemački i srpski, koji imaju blisko arijevsko poreklo, teško su sukobljeni. Tome su, naravno, prethodile brojne isfabrikovane informacije kao i mnogi stvarni zulumi koje su “austrijski” vojnici počinili nad srbskim civilima. Da li su to bili obični vojnici ili podmetnuti plaćenici? O tome ko je zaista instruirao Radovana Karadžića i kako je on postao “srpski lider” najbolje se videti iz delova memoara Biljane Plavšić, koji su objavljeni u “Nezavisnim banjalučkim novinama” . Crveno podvučeni delovi su meni bili posebno zanimljivi.

Zašto je na ratište u B i H 1993. poslat izvseni Željko Ražnatović Arkan, čovek sa teškim kriminalnim dosijeom? Zašto je CNN baš njemu podmetao mikrofon i prenosio njegovu u sliku u čitav svet? Kako je baš kriminalac, koji je sarađivao sa službom državne bezbednosti, dobio ulogu «patriote»? Kada je ubijen u hotelu Interkontinental, prvi je izvestio o tome CNN. Ni danas se ne zna ko ga je ubio ali tadašnja tužiteljka haškog trubunala (budućeg Svetskog suda) nije verovala da je ubijen i tražila je DNK dokaz. Karla del Ponte nije verovala CNN-u ! Srpska patriotska opozicija uobličena u SRS, danas apsolutno veruje izveštajima stranih medija i RTV B92 i odmah je izvela narod na ulicu da se bije sa policijom. Bez ikakvog dokaza da je Radovan Karadžić stvarno uhvaćen. Ali u kontrolisanom sistemu nazvanom “demokratija” agencijska informacija (možete pretpostaviti ko drži informativne agencije) za političare je smernica koja se mora poštovati. Inače, ne samo da se može ostati bez «banana» već može i da ode glava.

Onaj ko uđe u tu igru, mora da se povinuje pravilima igre. Zato ni u demokratiji ne može svako da se bavi politikom. Potomak srpskog masonskog vojvode Mišića je Vojislav Koštunica, “nacionalista”, koji je u svoja dva mandata kao premijer Srbiju jednostavno rasprodao i teško zadužio. Sada iz hladovine i dalje učestvuje u raspirivanju političke netrpeljivosti i stvaranju srpskih podela. I to je igranka bez prestanka. Važno je da narod shvati da je za sve loše što mu se događa kriv on sam. U demokratiji “narod je vlast” i ništa iznad narodne volje ne postoji. Cvrc! Ipak, reči predsednice Fonda za humanitaro pravo, Nataše Kandić, možda su ključ koji otkriva zašto je Radovan Karadžić «uhvaćen» u Srbiji. To je njeno, preko medija izrečeno očekivanje, da će Karadžić u Hagu svojim svedočenjem potvrditi postojanje zločina, pre svega u Medačkom džepu, za koje Fond, navodno, ima brojne «dokaze». Po dosadašnjem radu Haškog tribunala, najbolji i najefektniji (i jedini) «dokazi» su oni koji su se čuli kao izjave «svedoka».

Da li će Radovan Karadžić, koji je očigledno prihvatio ovu igru laži i zamajavanja srpskog naroda, baš kao što je to činio za vreme rata i BiH, biti taj ključni svedok koji će Srbiju konačno dotući u Hagu? Baš kao Milan Babić a onda na isti način «nestati». Naravno, krivac će biti Ričard Holbruk (pion istog statusa sa druge strane borbene linije). Za njim će ostati i dug od 4,5 milijarde dolara koliko je presudom jednog američkog suda Karadžić dužan da plati porodicama ubijenih u BiH. To će naravno platiti onaj ko ga je godinama skrivao a to je Srbija. To bi bio pravi trik za «lud narod», zapravo naivan i lakoveran. Čitava ova farsa sa “hapšenjem” poslužiće i da se još više ojača gestapovski režim u Srbiji a mediji i režimski novinari uvek spremni da upijaju kao sunđeri, legalno se pretvore u cenzore i totalitarne agitatore.

Nikada se više nego danas iz usta “nezavisnih” novinarskih” perjanica i korumpiranih esnafskih udruženja nisu viorile parole da građane treba hapsiti ako nisu zadovoljni izveštavanjem medija. Jer, mediji nikada ne lažu! Dakle, između sukoba građana i medija, volja građana je ta koja se mora sputati. “Ja se apsolutno slažem sa predlozima NUNS-a da novinari imaju status službenih lica i da ne izveštavaju o protesetima i stalnom nezadovoljstvu ljudi. Kako god okreneš ljudi su nezadovoljni svojim životom. Ja najviše volim da u novinama čitam o bananama. Treba pisati samo o lepim stvarima. Kada bi mi majmuni uređivali medije, uveravam vas da bi bilo samo takvih tema. I što više američkih filmova i seksa. Samo to je za majmune. ”

Ivona Živković