ISTINE I LAŽI O KLIMATSKIM PROMENAMA…

Zemlja je zapravo veoma složen “organizam” sačinjen od strukturalnih jedinica ili teritorija kao što su planinski venci, reke, tektonske pukotine, naslage ruda, naftna polja. I svi igraju značajnu ulogu u životu planete i njenoj povezanosti sa Sunčevim sistemom. Na primer, ruda gvožđa održava klimatsku stabilnost jer pravi konekciju između električne aktivnosti u atmosferi i električne aktivnosti ispod zemljine površine. Povećanje energetskog kapaciteta Zemlje vodi ka povećanom naelektrisanju svih zemljinih sistema, posebno stena. Radijacioni materijal stalno se uliva i ispušta kroz polarne regione na Zemlji i na lokacijama magnetnih anomalija. I ovde moramo pomenuti jednu od najnovijih teorija o planeti Zemlji koju zvanična naučna javnost decenijama, kao i teoriju o električnom svemiru, uporno ignoriše.

ZEMLJA SE ŠIRI

Teoriju o širenju Zemlje predstavio je javnosti sredinom dvadesetog veka profesor geologije S. Voren Kejri (1911-2002) sa Tasmanije. Danas je njen najveći zagovornik penzionisani pomorski kapetan Lorens S. Majers. Šta je očigledno u ovoj teoriji? To da se na svakoj geografskoj karti jasno vidi da su kontinenti razdvojeni kao nakon cepanja koje je ostavilo vidljive obrise pa se oni lako mogu ponovo sataviti u jednu celinu kao slagalica. Ova teorija je dobila na ubedljivosti nakon što je urađena precizna geografska karta morskog korita i obavljena merenja starosti podvodnog stenja. Pojedine podmorske brazde se tako kao slagalica savršeno poklapaju, na primer azijska i australijska. Ranija povezanost Azije i Australije sa Amerikama se potvrđuje geološki dubokim okeanskim brazdama koje ocrtavaju i Andesit liniju, predeo koji sadrži andesit, primarni mineral andskih Kordileran planina, koje se protežu duž Južne Amerike. Merenja pokazuju da su stene na kopnu starije od onih u morskom ležištu, pa tako povećavanje mase čitave planete potiče od stvaranja i podizanja zemljine kore koja se širi iznutra iz samog jezgra.

Teorija tvrdi da na Zemlji pre nekih 200 miliona godina uopšte nije bilo mora a danas je čak 70 posto pokriveno morskom vodom. Za to vreme Zemlja je povećala svoju masu za 40 posto. Na povećanje mase veruje se da utiče energija iz svemira. Zemlja je inače kako je i Nikola Tesla to demonstrirao, veliki kondenzator električne energije. Ovakvo posmatranje se poklapa sa teorijom o električnom svemiru. Na poprečnom preseku stena iz Velikog kanjona u Koloradu vidi se da su svi slojevi formirani kao čvrste stene od početka stvaranja i nije bilo njihovog topljenja. One su se jednostavno radijalno taložile jedan sloj na drugi. Različite boje slojeva stena pokazuju da su one imale različit hemijski sastav što znači da su se fizičko-hemijske okolnosti na Zemlji menjale. Zbog sfernog oblika Zemlje gornji slojevi su se vremenom, kako masa raste, “gužvali” pa su tako nastajali planinski venci.

Po ovoj teoriji nema nikakvih tektonskih ploča koje se sudaraju i poniru jedna ispod druge što je do sada smatrano subdukcijskim tektonskim spojem. Stene tako ne ulaze u magmu gde se tope, već je magmna ta koja se stalno podiže i uvećava Zemljinu masu. Sa ovakvim uvećavanjem logično je da se pomeraju polovi i klimatske promene su stalan i neprekidan proces. Ostaje samo pitanje šta je u središtu zemlje? Ostaje nepoznanica i kojom brzinom se zemlja uvećavala? Da li je to bio postepen i spor proces ili su se u pojedinim periodima događale kataklizmička razdvajanja kontinenata sa velikim naviranjem morske vode? Da li su “drevni Egipćani” kopnom putovali u Severnu Ameriku (o čemu postoje tragovi) i tamo zidali identične piramide i hramove ili su to bili Atlandiđani koji su stradali u velikom potopu?

Legenda kaže da je tada velika kopnena masa koja se nalazila na prostoru današnjeg Atlantskog okeana potpuno prekrivena vodom. Kada je veliki potop zaista bio, kako je nastalo Sredozemno more (u sred kopna) i šta se stvarno dogodilo, ostaju i dalje pitanja za mnoge naučnike. Još jedan detalj koji pokazuje da se Zemlja širi je stvaranje novog “sredozmnog mora” u sred Afrike u današnjoj Etiopiji. Na mestu nazvanom Afar depresija koje je poznato i po vuklanskim aktivnostima, otvara se velika pukotina u kopnenoj masi koja se polako ispunjava vodom. Po teoriji o tektonskim pločama postoje mesta na Zemljinoj kori u morskom ležištu za koja se mislilo da su tektonski spojevi a po zagovornicima širenja Zemlje to su pukotine kao posledica širenja. Iznad jednog takvog “spoja” u Atlanstkom i Indijskom okenu, koji se naziva afričkom kontinentalnom pločom, opažena je ovih dana jaka magnetna aktivnost. Baš u tom predelu srušila su se nedavno dva francuska erbasa.

Na osnovu šturih informacija koje su se mogle naći na Internetu, postoje indicije da je iznenadno potpuno raspadanje Erfransovog aviona (koji je leteo iz Brazila u Pariz) na velikoj visini u vazduhu posledica magnetne oluje. Drugi avion je pao kod Komorskih ostrva. Dokle će ići ova depresija i “cepanje” afričkog kontinenta, da li će se sve završiti samo stvaranjem mora ili će doći do potpunog razdvajanja dela kontinenta i stvaranja novog ostrva, kojom brzinom če se sve odvijati niko ne zna. Naučnici su upravo u mogućnosti sada da posmatraju uživo i analiziraju ovaj fenomen. Dodajmo ovde i zanimljivu teoriju o promeni jačine Zemljine gravitacije, usled povečanja Zemljine mase. Po nekim autorima moguće je da je u vreme dok su Zemljom šetali dinosurusi Zemljina gravitacija bila dosta manja, pa je njihova velika masa upravo posledica toga. Danas je preciznim merenjima već pokazano da jačina Zemljine teže raste. Možemo samo da nagađjamo kada su zaista građene čuvene piramide u Egiptu i na drugim mestima kolika je bila masa graditelja a kolika stvarna težina kamenih blokova. Očito je sve na svetu u stalnim promenama.

PROMENE U OZONSKOM OMOTAČU

Po profesoru Dmitrievu najintenzivnije promene na Zemlji će se, ipak, odigrati u gasnoj plazmi. Tako se u jonosferi može očekivati generisanja plazme, u magnetosferi – magnetne oluj, a u atmosferi – cikloni. Već se zna za promene u ozonskoj distribuciji (vertikalnoj i horizontalnoj) u ozonskom omotaču Zemlje, a ozon je glavni agent i indikator globalnih klima tskih transformacija na Zemlji. Takođe, ozonska koncentracija ima jak uticaj na procese u biosferi. Podsetimo, da molekul ozona ima tri atoma kiseonika (O3) i veoma je nestabilan. Zato se intenzivno proučavaju stratosferni, troposferni i površinski sloj ozonskog omotača. Mnogi električni aparati i transmisija električne energije i radio i TV signala mogu da generišu ozon. Tako se u ozonskom omotaču na visini od 8 do 13 kilometara uočava porast koncentracije ozona, dok u određenim regionima njegova koncentracija značajno opada. Dmitriev napominje da su ove smanjene koncentracije izražene iznad Sibira i smanjenje je bilo od 25 do 24 posto na visini od 32 do 40 kilometara.

GDE JE NESTALA “VELIKA OZONSKA RUPA

Ozon služi i kao zaštita od štetnog UV zračenja iz svemira, ali Dmitriev napominje da dokaza za porast UV zračenja ipak nema. Na žalost,, korumpirani naučni krugovi mogu da predstave kao rezultat naučnog istraživanja bilo šta. Tako su ovo smanjenje koncentracije ozona u pojedinim regionima dovitljivi kapitalisti uz pomoć svojih naučnika, medija i vlada predstavili kao opasne “ozonske rupe”. Kao glavni krivac za nastanak ovih “rupa” proglešeno je jedinjenje hluorovodougljenika koje se komercijalno prodavalo pod imenom Freon i koji je masovno korišćen u rashladnim uređajima. Proizvođač Freona je moćni petrohemijski koncern u vlasništvu porodice Dipon (jedne od najbogatijih porodica na svetu). Zbog ove “opasnosti” izglasan je u američkom kongresu zakon o zabrani korišćenja Freona, pa su svi rashladni uređaji morali da se preorijentišu na “manje opasan” hidrofluorougljenik, koje prozivodi ista korporacija. Tako je porodica Dipon napravila sebi odličan biznis, a narod ostao zastrašen “ozonskim rupama”. Pored ovoga plasirana je i priča o opasnom UV zračenju kome su izloženi ljudi, pa je moćni hemijski biznis ponovo dobro profitirao prodajom zaštitnih krema za sunčanje. Čim su pokupili pare “ozonske rupe” su nestale. Tako su “istraživanja” pokazala da njih više nema. Kakav se biznis upravo pravi iza priče o “globalnom zagrevanju” možemo samo da naslutimo, ali mnogo “miriše” na uvođenje nekih potpuno novih čistih tehnologija. I njih poseduju upravo oni koji su “najzabrinutiji” za klimatske promene, iako se za neke zna još od početka 20 veka.

KAKO SE UGLJEN DIOKSID “PENJE” U ATMOSFERU

Na lobiranju za izglasavanje novog zakona u američkom kongresu radi i sam predsednik Barak Obama. Novim propisima če se do 2020. ograničiti emisija “štetnih “ gasova u atmosferu za 17 posto u odnosu na nivo iz 2005. Kao “najopasniji” gas je naveden ugljendioksid (CO2), koji se dobija sagorevanjam, navodno, fosilnih goriva tj. uglja i nafte. Zanimljivo je da je CO2 u stvari teži od vazduha i on zato ne može biti zagađivač gornjih slojeva atmosfere i izazivač efekta “staklene bašte”. Sadašnja povećana koncentracija CO2 u atmosferi je 387 ppm, a njegova toksičnost nastaje tek u koncentraciji iznad 10 000 ppm. Dakle, nema govora o velikoj koncentraciji CO2 u atmosferi. Očito je da se korumpirani naučnici poigravaju kada govore u svojim studijama o “opasnim koncentracijama” ovog gasa i o efektu zagrevanja planete zbog ugljendioksida. Novinari, kao papagaji samo prenose njihova “stručna” saopštenja, a korumpirani naučnici, na brojnim plaćenim naućnim simpozijumima koji se održavaju poslednjih godina širom sveta i na koje ih vodi kapitalistička oligarhija, uveliko spremaju svoje pseudonaučne radove u kojima če za globalno otopljavanje i porast nivoa mora optužiti sva “fosilna” goriva. Takođe, američki predsednik, koji je več označen kao najpopularnija politička marioneta krupnog transnacionalnog kapitala, kaže da isti zakon treba da bude i “podstrek za efikasno koriščenje energije i razvoj novih čistih tehnologia”.

Već možemo naslutiti iz ovog scenarija da SAD očekuju velike tehnološke promene , a nosioci tih promena biće oni koji su već u posedu nove i “čiste” tehnologije . Nuklearnim tehnologijama če tako ponovo biti otvorena velika vrata, a automobili će, verovatno, ići na električnu struju. I ta je tehnologija odavno već spemna. I nama u Srbiji se priprema zakonodavni teren koji će nametnuti nuklearne elektrane kao “čistu” tehnologiju. Glavni komesar sprovođenje tog zadatka je potpredsdnik vlade Srbije, Božidar Đelić, zato i postavljen na mesto ministra uza nauku u marionetskoj vladi. Globalna kontrola emitovanja štetnih gasova, znači i globalnu kontrolu industrije u čitavom svetu, a nju treba da sprovodi institutucija koja se zove “međunarodna zajednica” , ona je upravo direktan instrument transnacionalnih korporacija u vlasništvu nekoliko najbogatijih porodica. Diponovi su samo jedna od njih. Za razliku od ove korumpirane nauke, postoje i nezavisni naučni radovi iz kojih se, kao kod Dmitrieva, mogu pronaći potpuno drugačija gledišta.

Jedna studija (objavljena u New Scientist, 1995, vol. 147, N 1993.) iznosi i kako postoji verovatnoća naglog hlađenja evropskog i severnoameričkog kontinenta. Verovatnoća se povećava ukoliko se uzme u obzir desetogodišnji nedostatak rada severno atlantske termalne pumpe (odnosno nordijske). Koriščenje ovih termalnih izvora iz mora takođe spada u “novu čistu tehnologiju” i namera je močnih kompanija da ovaj vreo gas iz zemljine utrobe koji greje okeane izvedu pomoću specijalnih morskih platformi na površinu za industrijsku upotrebu. Na ovome se već uveliko radi i to su danas velike investicije naftnih kompanija. Većina naučnika se, ipak, slaže oko toga da će nivo morske vode značajno porasti i da če još veći deo kopna biti pod vodom. Dr Dmitriev navodi da ozbiljnu zabrinutost predstavlja i otkrivanje radikala hidroperoksila (HO2) koji se stvara na visini od 18 kilometara, a razlozi negovog nastanka su još nepoznati. Značajan porast ovog radikala, vremenom, može stvoriti zavisnost od ove supstance u transferu ozona i procesa njegove distribucije u niže delove stratosfere.

POSLEDICE NA BIOSFERU

“Prilagođavanjem dinamici i režimu distribucije ozona iznad nepoznatog izvora stvaranja HO2 može se stvoriti tranzicija zemljine atmosfere u novi fizičko-hemijski proces koji će to da omoguči. Ovo je veoma važno jer nejednakost Zemljinih ozonskih koncentracija može biti uzrok iznenadnog rasta temperature koja može voditi povećanju brzine kretanje vazdušne mase i nepravilnostima u poznatom šablonu njene cirkulacije. Temperaturni gradijent se tada menja i promene na čitavoj planeti mogu stvoriti nova termodinamička stanja za čitave regione, posebno kada hidrosfera (okeani) počinje da učestvuje u novom termalnom ne-ekvilibriumu”, zapisao je dr Dmitriev. Podsetimo se, na sadašnjem ekvilibrijumu (ravnoteži) zasnovan je čitav živi svet koji mi poznajemo. Možete sada da vidite kako je planeta na kojoj živimo u stalnim promenama, baš kao živi organizam. SVE je JEDNO, ista energija koja stalno stvara. Sve je u stalnom nastajanju. Sve je ŽIVO.

Zato se veoma pažljivo prate i svi klimatski parametri kako bi se otkrilo kojom brzinom se promene odvijaju. Tako je poznato da su padavine porasle u opsegu tri do četiri puta, a da je masa prašnjavog materijala porasla za faktor 100. U biosferi je zanimljiv rast vegetacije na Antarktiku, gde je 1964. pronađeno oko 700 vrsta rastinja, a 1990. je bilo 17.500 vrsta. Vegetacija je uopšte u porastu na čitavoj planeti pa je neki već nazivaju Zelenom planetom. Promene se događaju i u hidrosferi. Porast saliniteta u Egejskom moru je za sada zaustavljen, a izlivanje slane vode iz Sredozemnog basena u Atlantski je isčezlo. Niti za jedan od ovih proceza za sada nema zadovoljavajućeg objađnjenja, primećuje Dmitriev. Poznato je da se isparavanje mora povećava u ekvatorijalnom regionu što povećava gustinu vode, koja onda tone na veću dubinu. Jedna od najnovijih studija, upravo objavljena, pokazuje da je u Severnom Atlantiku došlo do primetnog opadanja sadržine kiseonika u nekoliko poslednjih decenija. Posebno na srednjoj dubini. (Goldschmidt Conference, 2009.) “Adaptivni odgovori biosfere i ljudske populacije, na sve ove promene, i nastankom novog stanja na planeti, može voditi globalnoj reviziji svih biljnih i životinskih vrsta na Zemlji i stvaranju novih životnih formi (što uključuje i izumiranje mnogih vrsta), stvaranju novih načina reprodukcije, održavanja , ishrane i drugačiju redistribuciju na geografskom prostoru”, napominje Dmitriev. Mnogi pčelari u svetu, pa i neki u Srbiji, već su se suočili sa neprijatnom činjenicom da se pčele više ne ponašaju organizovano kao što smo navikli, ne skupljaju se u košnicu i jednostavno nestaju. Ako izumru kao vrsta, ko će umesto njih oprašivati biljke? Mislite o tome!

MALO LEDENO DOBA U EVROPI

Takođe je poznato da je od 1300. do 1850 postojalo “malo ledeno doba” u Evropi. To je bio period sa neobično dugim i jakim zimama. Ovo je posebno došlo do izražaja od 16. do sredine 19. veka. Minimalne temperature su bile oko 1650, 1770. i 1850. Između ovih godina su bili topliji intervali. Tako se period od 1645. do 1715. naziva Maunderov minimum i to je bio period izuzetnog zatišja na Suncu. Tada su Evropa i Severna Amerika ušle u period dubokog smrzavanja. Alpski glečeri su se proširili preko plodnih njiva, ledenice sa Arktika su se pružile na jug. Čuveni kanali u Holandiji su se redovno zamrzavali– što je danas retkost. U Londonu je godinama održavan i ledeni festival na zaleđenoj Temzi. U Njujork Sitiju ljudi su hodali Menhetnom do Stejten ostrva po ledu. Zaledila su se mnoga žitna polja i mnogo ljudi je tada umrlo od hladnoće. Na ovim umetničkim slikama ovekovečena je zaleđena Temza u Londonu 1677 i 1814. U periodu od 1855. i 1856 bio je aktivan i veliki broj vulkana.

KARINGTON DOGAĐAJ

Mnogo drastičniji događaj iz bliske prošlosti je bio tazakozvani “Karington događaj”. To je bila poslednja velika geomagnetna oluja koja se dogodila 1859. i naziva se po astronomu Ričardu Karingtonu. Tada je magnetna oluja nanela ogromnu štetu svim električnim postrojenjima, došlo je do prekomernog naelektrisanja kablova što je izazvalo požare u telegrafskim stanicama i električnim centralama. Na nebu na sverenoj hemisferi je blještala svetlosna aurora tako jako da se noću mogla čitati novina kao po danu. S obzirom koliko je danas razvijeno korišćenje električnih uređaja i sofisticirane tehnologije, ovakav događaj bi danas izazvao štetu merenu trilionima dolara, a za oporavak od ovakvog događaja jednom bogatom društvu bi bilo potrebno bar deset godina. Zamislite samo život kada preko noći ostanete bez struje, kompjutera, televizora, radija, električnih peči i ostalih električnih mašina. I ovaj događaj odigrao se kada je aktivnost sunčevih pega bila najmanja. Danas (22..07.2009), sunčevih pega nema uopšte. A, mediji su već nedeljama prepuni izveštaja o velikim vremenskim nepogodama.

KATASTROFIČNA TEORIJA SUDNJEG DANA 2012.

Pored kapitalista, iz svih ovih promena, trenutno profitiaju i mnogi pisci koji dosta toga izvlače iz naučnog konteksta i obrađuju kao scenario predstojeće katastrofe , prodajući milione knjiga o “sudnjem danu”. I , naravno, zastrašujući ljude širom sveta što upravo odgovara kapitalističkoj vlasteli – roblje u stalnom strahu. Najpopularnija je teorija “sudnjeg dana” koji nas očekuje 21.12.2012. (ili 23) u vreme zimske ravnodnevice. To je datum koji se poklapa sa navodnim krajem jednog perioda u kalendaru za dugo mernje vremena drevnih Maja i on obuhvata 25 000 godina. Kataklizmička verzija se temelji i na proračunima da će se baš 2012. godine Sunce sa planetama naći u zamišljenoj ekvatorijalnoj ravni galaksije Mlečni put i nakon toga nastaviti da se kreće sa druge strane zamišljenog ekvatora. Dakle, iako je ova ekvatoijalna ravan zamišljena, na njoj se temelje razni proračuni i teorije “ozbiljnih” naučnika. Teorija električnog svemira obara ovakve pretpostavke.

I kataklizmičari barataju sa terorijom iznenandnog obrtanja magnetnih polova za 90 stepeni. Njihova teorija se bazira na konceptu da je u središtu Zemlje čvrsto gvozdeno jezgro koje rotira. Ono je okruženo rastpoljenom magmom (omotačem) i tek na na površini je kora od nekih 8 do 75 kilometara sastavljana od tektonskih ploča koje plivaju na omotaču. Zemlja se okreće oko svoje ose i oko Sunca i pri tome naginje periodično svojim severnim i južnim polom ka Suncu. Čitav sistem tako radi kao dinamo mašina i proizvodi u elektrostatičkom polju Sunca (“termonuklearne furune”) energiju sa kojom se napaja. Tako ispada da zbog ogromne brzine okretanja koju Zemlja ima, ona troši više energije nego što stvara pa se ona povremeno mora energetski dopuniti. Čitava Zemlja je veliki kondenzator električne energije, a ovo dodatno napajanje dolazi sa Sunca. Poznato je i da kada munja udari u magnet sa dva pola oni se obrnu. Tako će, po katastrofičarinma, da se formira oblak međuplanetarne plazme (što se događa, navodno, svakih 11 000 do 12 000 godina) i iz njega će jaka munja udariti u Zemljino magnetno polje gde će se stvoriti kružno strujno kolo. Čestice uhvaćene u magnetno polje Zemlje tada prouzrokuju kružni strujni tok koji se sve više ubrzava.

Kada njegova snaga postane toliko velika obrnu se polovi na Zemlji. Planeta će se tada zaustaviti i onda nastaviti da okreće u suprotnom pravcu. Druga teorija koju prodaju katastrofičari je približavanje planete X (ovaj termin se uopšte odnosi na nepoznatu planetu) a koja je bila poznata drevnim Sumercima kao Nibiru ili Nebira i koja ima ekliptičnu putanju i oko Sunca obiđe svakih 3630 godina. Teoriju o planeti Nibiru je plasirao SF pisac Zekejria Sitčin koji je do ovoga došao navodno dešifrovanjem zapisa na kamenim pločama drevnih Sumeraca. Približavanje ove planete Zemlji može izazvati kataklizmu, a njeni stanovnici (Nefilimi) su se, navodno, nekada davno spustili na Zemlju i ukrstili se sa zemaljskom vrstom Homo erektusa (jednom vrstom ljudi koji su izumrli). Tako je onda nastao Homo sapiens, čovek koji razmišlja i prkosi prirodnim zakonima. Obe teorije ne samo što prodaju knjige i video materijale u milionskim tiražima već podgrevaju i priču o tajnim planovima mnogih država da deo stanovništva (ali nema mesta za sve !) “spasu” od kataklizmičkih događaja tako što će ih smestiti u ogromna podzemna skloništa.

I tu će se oni nalaziti dok “opasnost” ne prođe. U SAD su zato na nož dočekani posebni zakoni o vanredniom situacijama, koji jednoj grupi ljudi iz vlasti daju ogromna ovlašćenja. Neograničenu moć bi tada u SAD imala organizacija FEMA. Efekat tako može biti da oni “dole” ostanu zatvoreni veoma dugo verujući da su se spasili i neće znati ništa o stvarnosti na površini zemlje. I dalje se sve može razvijati kao u Kustruričinom filmu “Podzemlje”- javićemo vam kada možete da izađete na svetlost dana i kada je opasnost prošla. Treba samo da nam verujete. Mi smo vlada koje je uvek radila za dobrobit svojih gra đana. (Cvrc!) Zastrašivanje građana širom sveta očigledan je cilj puštanja ovakvih informacija.

Kako reče američki novinar i publicista Džon Kaminski: “Čovek je ponekad životinja koja mora da laže da bi preživela. Ove laži se posebno koriste kada se njima mogu zaglupljivati i kontrolisati mase – milioni i stotine miliona ljudi. U strahu ljudi mogu biti veoma složni i kooperativni”. Šta ima lepše za jednog vlastelina nego imati složno i kooperativno stado od nekolkiko stotina miliona robova? Čuvena je izreka bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana:

„Ponekad pomislim kako bi brzo isčezle sve naše podele ukoliko bi smo se sreli sa vanzemaljcima koji bi bili pretnja za naš svet“. Dakle, treba nam svet (čitaj tržište) bez granica i složno kooperativno roblje. Nije li to upravo cilj transnacionalnog kapitala?

Ivona Živković