ENERGETSKE OBMANE I `TAJNE`

Nema veće laži od tvrdnje da čovečanstvo ima problem sa snabdevanjem energijom i da zamene u korišćenju ugljovodonika (nafte, gasa, uglja) kao i nuklearne energije (iz jezgra atoma) – za sada nema…

Kada ovaj tekst pročitate pažljivo do kraja shvatićete da je razlog ovakvom mišljenju mnogih „stručnjaka“ neviđena manipulacija i sprdnja sa akademskim tumačenjem fundamentalnih fizičkih procesa. Biti stručnjak za energetiku ili bilo šta drugo, danas znači imati o tome sertifikat a to je papir koji vam neko potpiše kao priznanicu i garantuje da nešto znate.

Ali, imati ovakav sertifikat ne znači imati i mudrost. Psiholozi vrlo dobro znaju da mnogo ljudi može biti “slepo” kod očiju, samo zato što se mozak može naučiti da ne vidi ono što mu oči prikazuju ili da vidi ono čega jednostavno nema. Da je ljudski mozak kao testo koje se može po potrebi uobličavati, saznanje je staro koliko i samo čovečanstvo. Zato su mnoga fundamentalna saznanja i potekla od laika. O tome kako ogroman broj obrazovanih ljudi danas ne vidi energiju koja je svuda oko nas i naseda na tvrdnje sertifikovanih stručnjaka da čovečanstvo ima problem sa energentima, te su oni zato skupi, tema je ovog malog teksta.

DEZINFORMACIJA NAZVANA – “NAFTNI VRHUNAC”

Krajem devedesetih godina, dvadesetog veka, iz američkih obaveštajnih krugova je “procurila” poverljiva informacija o postojanju stručne analize koju su izradili naftni eksperti, navodno za potrebe CIA i američke državne administracije. Tu je procenjeno stanje ukupnih rezervi nafte na planeti. Studija je nazvana “Peak oil” (Naftni vrhunac). Sertifikovani stručnjaci, uz dobar honorar, naravno, uz pomoć proračuna, analiza, grafikona i sl. došli su tako do poražavajućeg zaključka da je polovina ukupnih svetskih zaliha nafte već potrošena, te da svako dalje njeno vađenje postojećim intenzitetom predstavlja silaznu liniju na grafikonu na putu ka njenom potpunom iscrpljivanju.

To je značilo da će čovečanstvo, posebno industrijske zemlje koje od nafte najviše zavise, imati veliki problem sa snabdevanjem energijom u budućnosti. A od nafte kao energenta najviše zavise SAD a zatim i druge visokoindustrijalizovane zemlje. Danas je to još više Kina (jer neko joj je tu zavisnost od energenata “uvalio” onim što se naziva – “direktne strane investicije”). Ovaj dokument je pred američku državnu administraciju, na čijem čelu je tada bio Džordž Buš mlađi (koji je slučajno” i privatno vezan za naftni biznis) otvorio pitanje kako staviti pod kontrolu SAD što više izvorišta nafte. I to je bio jasan pokazatelj da će SAD za u naftu u predstojećem periodu voditi žestoke “ratove” sa svojim industrijskim rivalima (Francuzima, Englezima, Nemcima, Kinezima…)

I danas smo svedoci vojne intervencije u Libiji, za koju neki “analitičari” (koji imaju ekskluzivan pristup uticajnim medijima) kažu da se vodi zbog nafte. I to je bio slučaj sa Irakom, incidentima u Kaspijskom regionu itd. Nije nego. Naravno, “Peak oil” je bio priča za “malu decu”, što političari uglavnom i jesu, jer zbog svoje neukosti (što je glavna referenca za njihovo dovođenje na “vlast”) moraju da se uzdaju u “informacije” i procene “stručnjaka” iz tajnih obaveštajnih službi koji “sve znaju”.

Kako je “poverljivi” dokument “Peak oil” uopšte mogao da “procuri” u javnost i koje je za to kriv , nije se postavljalo pitanje i nije vođena istraga. Dezinformacije i imaju zadatak da “cure”, zato je i osnovan specijalizovan sajt “Wikileaks”. Ali, “Peak oil” je u vojnim i političkim krugovima SAD savršeno opravdavao oružane intervencije za koje su se SAD spremale u narednom periodu.

Jer, radilo se o strateškim interesima američke nacije. Poznato je kako “demokratija” radi za narod. “Peak oil” dokument je imao i širi uticaj. I Rusija se zbog istog energetskog problema poslednjih godina grozničavo naoružava najsavremenijim oružjem, dok običan narod i dalje živi u bedi i beznađu. Ali, sve je to, tvrde ruski političari, da bi se zaštitio narod od pljačke “svojih” ugljovodoničnih resursa a koje bi im Ameri i Izrealci najradije pokrali, kao one u Iraku.

IMA LI ZAMENE ZA NAFTU ?

Kako zameniti naftu kao energent, pitanje je zato koje već decenijama muči mnoge sertifikovane energetske stručnjake? Zna se da solarni paneli za dobijanje energije ne daju dovoljno električne energije za industriju, avione, vozove, brodove, automobile…

Energija vetra je problem jer vetrenjače treba postaviti dalje od gradova a u ruralnim područijima plaše ptice i insekte koji su važni za oprašivanje biljaka. Električna struja koja se od njih dobija mora se odmah koristiti i transportovati do udaljenih gradova a u transportu se izgubi veliki deo energije. Problem je i njeno skladištenje jer su takva postrojenja skupa, pa tu struju država mora unapred otkupljivati od malih proizvođača. I tu uvek leži mogućnost korupcije, gde će se u energetski krug odabranih ugraditi vlasti bliski pojedinci. Hidrocentrale mogu imati samo oni koji imaju moćne brze reke a termoelektrane opet koriste ugljovodonike imaju problem sa zagađivanjem okoline sa ugljen dioksidom.

Postoji i ideja da se uzgaja modifikovano drveće, koje veoma brzo raste i koje bi se možda koristilo i kao energent za domaćinstva. Ali, to bi ostavilo ispošćeno zemljište. Tako se kao rešenje energetskog problema ipak nameće atomska energija koja se dobija “razbijanjem jezgra atoma” koji su u procesu nastanka Zemlje sabili u sebe ogromnu količinu energije. Tako bar kaže “velika” nauka o kvantnoj fizici i njeni sertifikovani naučnici.

Nuklearke su čiste, tihe i moćni izvori energije, tvrde oni, samo je problem ukoliko dođe do havarije pa energetske čestice (kojima mesto u prirodi treba da bude u atomu) izlete u okolinu i tu nastave da emituju svoju energiju razarajući neke već postojeće energetske procese i stvarajući nešto novo. Recimo ako uđu u genetski materijal biljaka, životinja i ljudi. Poznato je da energija stalno stvara i kada krene ne može se zaustaviti. Dakle, korišćenje nuklearne energije ispada kao vožnja avionom – najbezbednije i najbrže, ako se avion ne sruši. Nuklearnu tehnologiju su najviše razvili u nacističkoj Nemačkoj trideseih godina a onda je preneta u SAD, pa u SSSR. I sve je rađeno tajno. Ovu tehnolgiju su najviše zavoleli vojni krugovi, zbog mogućnosti da cepanjem atomskog nukleausa plutonijuma imaju ubitačnu atomsku bombu. I ta ljubav ih do danas nije napustila.

Glavni problem japanske nuklearke kod Fukušime, je upravo u tome što je ona tajno radila na procesu pravljenja plutonijuma za vojni kompleks (ne zna se čiji ali je moguće da je u pitanju izraelski, jer je izraelska privatna firma MAGNA BSP obezbeđivala rekator broj 3 specijalnim termalnim kamerama). Naučnici koji poznaju tehnologuju nuklerane elektrane znaju da je topljenje uranijumskog jezgra predviđeno samom konstrukcijom elektrane (kao i jak zemljotres) i da postoje bezbednosni mehanizmi koji sprečavaju prodor radioaktivnih čestica u okolinu u slučaju havarije i njegovog topljenja. Ali, plutonijum za bombe nije isto što i uranijum. On je ne samo ekplozivan, nego i veoma otrovan i mirnodopske elektrane nisu ni predviđene da se ovim poslom bave. Ali, se mnoge bave.

OPŠTA NAUČNA ZAVRZLAMA

Zagovornici nuklearne energije, koje finansiraju i održavaju vojni krugovi kao najveći njeni obožavaoci, vole zato da plasiraju velike medijske priče (zašto su i plaćeni) o opasnom zagrevanju atmosfere zbog velike količine ugljendioksida koji nastaje sagorevanjem ugljovodonika, pa se stvara efekat staklene bašte, globalno otopljavanje, klimatske promene itd. Mediji su puni ovih laži. Jer, ugljendioksid je neophodan na planeti upravo za život kakav poznajemo, baš kao što je i efekat “staklene bašte” neophodan jer bi zbog njenog nepostojanja temperaturne razlike između noći i dana bile veoma velike. I to su tvrdnje upravo priznate i sertifikovane nauke, ali njenih nekorumpiranih pojedinaca.

Ugljen dioksid koriste biljke i on uopšte i ne ide visoko u atmosferu, već naprotiv teži ka zemlji. Zanimljivo je da se o opasnostima ugljen monoksida, koji se dobija sagorevanjem hemikalija koje se u rafinerijama dodaju benzinu (da bi mu povećali oktansku vrednost) uopšte ne govori u istim krugovima “zabrinutih”. Naravno i hemijska industrija ima svoje veliko “parče kolača” u korišćenju nafte kao energenta. Najzanimljivije je ipak ono što u nafti gori i oslobađa energiju. A to je monoatomski vodonik koji se prvo mora osloboditi iz molekula vode, koja je takođe sastavni deo nafte i koji onda reaguje sa kiseonikom, koga takođe ima svuda oko nas i onda taj monoatomski vodonik odreagije tako što oslobodi svoju atomsku energiju. Pošto i vodonika i kiseonika ima svuda oko nas, logično je pitanje za laike, zašto sami tako ne reaguju čim se sretnu u vazduhu, nego se prvo vodonik mora osloboditi iz nekog molekula, na primer iz vode u nafti ili iz vode u procesu elektrolize? Ili se oni u vazduhu nikad ne sretnu u gasovitom stanju.

E tu velika nauka nešto nije dobro skontala, jer očito mnogi ne vide da je tu nešto nelogično. Važno je samo da se svakodnevno sagoreva ogromna količina nafte i drugih ugljovodonika (što je onome ko ih kopa i prodaje veoma profitabilno), dok se korišćenje čiste vode za pokretanje automobila (i koriščenje iste te energije vodonika) tehnološki nikako “ne može” rešiti. I ovde su očito u pitanju mozgovi koji “ne vide” ili ne žele da izgube svoju dobro plaćenju profesionalnu poziciju.

Najveća enigma u naučnim krugovima u vezi korišćenja energije je tako postalo pitanje gde je njen izvor? Jer ono što mi koristimo kao energiju su njeni različiti oblici koji su nastali njenim radom i skladištenjem u određenim medijumima. Tako se i danas razlikuju elektricitet, energija biomase, geotermalna energija, takozvana fosilna energija kao što su ugljovodonici (nafta, ugalj, gas) iako su sva ta ugljovodonična jedinjenja nastala duboko ispod Zemljine kore u onom što se naziva “plašt” i što se konstantno, kao i sve drugo na planeti, jednim fizičko hemijskim procesom stalno stvara. I nema isključivu vezu sa fosilima.

U školi nas još uče da postoji solarna energija, nuklearna (iz jezgra atoma), energija vetra, radioaktivnost… Ali, ono što se u školama i dalje ne uči i što je i naučni establišment (koji izdaje stručne sertifikate) više od 100 godina odbija da prizna, je postojanje “nulte tačke energije” odnosno energije vakuuma.

ALBERT AJNŠTAJN KAO MASKA ZA PLASIRANJE NAUČNIH ZABLUDA

Vakuum je dugo vremena smatran potpuno praznim međuzvezdanim prostorom kroz koji svetlost, koja je po Ajnštajnovoj opšteprihvaćenoj teoriji postoji u obliku čestica fotona ili talasa (jer u svemiru važi po relativističkoj teoriji princip neodređenosti), prolazi nesmetano brzinom od 299.792.458 metara u sekundi. Da ovaj prostor nije prazan i da u njemu postoje “putevi” poput “cevi” preko kojih se kreće energija i koji je još davno nazivan – eter, namerno je decenijama odbacivano i zataškavano.

Sam Ajnštajn je uporno odbijao da takvu tvrdnju prihvati a njegovi stavovi su zbog renomea koji je imao u vodećim naučnim krugovima i u medijima bili veoma važni. I to nije bilo slučajno, kao što sama pojava ovog “genijalnog” naučnika (za koga se danas sve više otkriva da je bio samo medijska maska iza koje su radili jezuitski mozgovi) nije bila slučajna. (Da li je bio i doušnik u naučnim krugovima?)

Ajštajn je toliko ovenčan naučnom slavom iako ništa od njegove relativističke teorije nije ni dokazano niti je moguće dokazati (kao što je i sam to tvrdio). Ali, je zato dokazano da nije tačna i da je čak plagijat napravljen od teorija koje su već ranije postojale u naučnim krugovima.

Ideju o konstantnoj brzini svetlosti izneo je dr. Albert Mičelson (poznat je i njegov eksperinment sa Edvardom Morlijem) a formulu E=MC2 zapiso je još 1875. Semjuel Tolver Preston kada je zaključio da energija u malim česticama materije raste u srazmeri sa njenom brzinom.

Ali, da bi smo sasvim shvatili ovu energetsku naučnu zavrzlamu, pogledajmo malo bliže kako se danas u školama za obične građane opisuje energija. Sama reč “energija” potiče još iz drevne Grčke (o kojoj se i danas uči u školama da su je stvorili bogovi sa Olimpa). “En” je predlog i znači “u”, a “ergon” je neko delo, tako je nastala kovanica “energeia” što znači rad u nekom delu u nečemu. Dakle, energija je ono što radi i stvara u nekom medijumu. Da pomenemo i da grčka reč “hidrogen” (vodonik) označava ono što stvara vodu. Bez energije se ništa ne pokreće, ništa ne stvara. Bez energije nema sile.

Energija je nešto što ljudski um ne može vizuelno predstaviti. Baš kao ni molekul ili atom. I upravo su zato nastojanja naučnika da rastumače šta se praktično događa na nivou atoma i molekula doveli do razvoja “velike” naučne teorije nazvane kvantna fizika, kasnije nazvane kvantna mehanika. Reč “kvantum” znači najmanju energetsku jedinicu. Da bi teorija bila što komplikovanija za zamlaćivanje akademskih mozgova, atom je deljen na još sitnije imaginarne čestice koji su nazvane kvarkovi a ovi su deljeni na leptone, mezone, neutrine i dr. Naravno nikada ni jedan nije izolovan i pored ogromih novčanih sredstava koja su tada za ova važna istraživanja, navodno, odvajana iz državnih budžeta.

Ali, dok su veliki fizičari mudrovali a odabrana elita uzimala novac kako bi potrebno znanje prikupila i isporučila tamo gde treba, moćno energetsko oružije je sve više usavršavano u tajnim pogonima. U stvari, kako su se razvijali sve savršeniji uređaji za merenje energetskog potencijala u najsićušnijim česticama, naučnici zadojeni česticama (koje su svuda videli i kojima im je napunjena akademska glava i sa principom neodređenosti) ove kvante su sve više usitnjavali i davali im razna imena pri tome verujući u božansku moć stvaranja materije koje se dogodilo u jednom kosmičkom trenutku u vreme Velikog Praska.

I to je bila jedna velika naučna stranputica, kojom je NEKO moćan dugo godina perfidno rukovodio, upravo sa namerom da sve dovede u zabludu i skrene sa puta koji je vodio fundamentanim saznanjima. Jer svi prirodni procesi su zapravo jednostavni i logični i veoma određeni. Veliki Prasak je jednostavno bio podmetnuti klin u naučnim točkovima. A znanje je moć i to na kvadrat. Ko je stavljao klinove u “točkove“ nauke?

JEDNO KATOLIČKO BRATSTVO ODREĐUJE ŠTA ĆE SE UČITI U ŠKOLAMA

Ono što je i danas većini ljudi malo poznato, jer ne spada u domen oficijelne istorije (koja se uči u školama), već se stavlja u kontekst takozvane “teorije zavere” i koja se nastoji maksimalno kompromitovati kao čista budalaštinau stvari je lako dokučiva stvarnost, pod uslovom da ste u stanju da neke fantastične ideje prihvatite kao moguću realnost. To što mnogo ljudi i danas više veruje u boga (što je čista fantazija), nego u “teoriju zavere”, upravo je rezultat rada nekih majstora za laži i iluzije. Verovati u Velikog Stvoritelja je savim u redu ali verovati u zavere je paranoja (bolest).

Ta fantazija se može svesti na prostu ali perfidnu filozofiju jednog bratstva koje se još pre hiljadu godina počelo da se uobličava u jednu družinu željnu neograničene moći i bogatstva i koja se ustoličila u miroljubivu “oblandu” nazvanu hrišćanska rimokatolička crkva. Da se velika moć i bogatsvo mogu steći pukim prevarama shvatili su baveći se godinama prodajom svojih mađioničarskih trikova, iluzija, čišćenjem od grehova (griže saveti), ali i matematičkog znanja i astrološkog predskazanja, a što su sve znanja koja su doneli iz drevnog Egipta. Za mnoge Evropljane su ova znanja bila tada čista magija. Vremenom su magusi shvatili da se zaglupljivanjem i prevarama ljudi mogu besomučno pljačkati.

Evropsko lakoverno i neobrazovano stanovništvo sa svojim feudalcima, nakon raspada Rimske imperije je bilo idealan plen ovih magusa. Posebno im je za oko zapela gramziva vlastela koju će namamiti da krene u pljačku zlata koga su drevni Egipat i Persija bili prepuni. Napoleon je bio njihov veliki vojskovodja. Kako je životni vek bratstva praktično neograničen, za razliku od običnih ljudi, pa i dinastija koje se kad tad ugase, vreme mereno stotinama godina je radilo za njih. Obični ljudi njihovo delovanje kroz vekovnu istoriju nisu ni opažali. Njihov cilj je vremenom postao potpuno pokoravanje sveta i stavljanje pod svoju kontrolu sveg svetskog bogatstva, zemlje i ljudi. “Sveta tajna” (u stvari tehnika prevare) prenosila se u hijerarhijskom poretku na nove mlađe naraštaje (posebno odgojene) i paklena “mašinerija” obmana i laži je fukcionisala prikriveno stotinama godina.

Krstaški pljačkaški ratovi (u ime Hrista), prodaja oproštajnica od grehova, zastrašivanje ljudi bolestima, a onda prodaja vakcina, zamen zlata sa novčanim priznanicama, zavere i spletke u vladarskim krugovima i krunisnje samo podobnih i pokornih kraljeva, deo su iz arsenala prevara koje su Bratstvu donele skoro apsolutnu moć na globalnom nivou. Globalizam u formi Novog Svetskog Poretka je završnica ove hiljadugodišnje “magije”. Masovno opismenjavanje običnih ljudi (po školskom programu koji je odobrila katolička crkva) donelo je tehnološki i industrijski razvoj do sada neviđen u ljudskoj istoriji, ali sa tehnološkim rešenjima i inovacijama koje su Bratstvu omogućavale da milijarde ljudi i njihove privrede oblikuju kontrolom nad novčanim tokovima i energetskim resursima.

Obratite pažnju da reč “re-surs” znači “ponovno izvorište”. Ako bi se energija koristila iz njene “nulte tačke radijacije”, gde je njeno izvorište u visokim slojevima atmosfere na granici sa svemirom i koji je nazvan eter, tehnološkim procesom (na čijem radu je počeo da radi Nikola Tesla) praktično bi svako mogao da je koristi neograničeno i besplatno. I to Bratstvu, nije odgovaralo. Zato je tehnološki razvoj, zajedno sa naukom (jer znanje je moć i Bratstvo sve znanje sveta pažljivo prikuplja) morao da bude skrenut na drugu stranu ka eksploataciji energije iz re-sursa (ponovnog izvorišta). Tako je otkriće nafte (re-sursa), do koje se veoma teško dolazilo skupim tehnološkim procesom, baš kao što je to i njena distribucija, postala idealni energent za široku primenu.

Agent ovog bratstva, Džon D. Rokfeler, raznim poslovnim smicalicama preuzeo je potpuno monopol najpre u transportu nafte (u svojim specijalnim patentiranim kontejnerima) a zatim i u poslovima na njenom kopanju, preko svoje kompanije “Standard Oil” (danas Exxon Mobile). Nekoliko tajkuna ovog bratstva (kao i podobne kraljevske porodice iz Evrope i arapskog sveta iz nekadašnjeg Otomanskog kalifata) i danas kontrolišu praktično sav naftni biznis u svetu. I u Rusiji. Da bi se sakrilo da nafta nastaje duboko u Zemljinom plaštu, te da je praktično ima svuda (ako se mnogo dublje kopa) smišljena je priča o njenom fosilnom poreklu.

Otkriće radioaktivnih elemenata kao radijuma u rudi uranijuma, vodilo je razvoju nuklearne tehnologije, gde se kao drugi energetski re-surs koristila energija koja se dobijala razbijanjem atoma pri čemu se, navodno, oslobađala ogromna količina energije koja je u takvim atomima bila “zarobljena” milionima godina. Zbog fantastičnog energetskog potencijala koji je mogao da se koristi kao najrazornije oružije ikada stvoreno, Bratstvo je bilo fascinirano da ima atomsku bombu kojom bi jednim udarom moglo da uništi dobar deo jeresi. To je i isprobano prvi put 1945. u Japanu (u kome se začela apostolska hrišćanska vera).

Tako je rad na razvoju i usavršavanju atomskog oružija bio maskiran razvojem nuklearne tehnologije sa ciljem da se pomoću nje dobija električna energija za industriju. I to funkcioniše tako što se nuklearnom fisijom zagreva voda, pa se ona pod pritiskom izbacuje kao vodena para, koja onda svojom silom pokreće turbine i onda sila turbina pokreće generatore koji proizvode električnu struju, koja se onda transportuje dalekovodima desetinama i stotinama kilometara do potrošača sa velikim gubicima energije. I cena pravljnja čitave ove skalamerije košta više milijardi evra. Za zaglupljivanje neupućenih zato služi takozvani “nuklearni lobi”.

Za ovo Bratstvo se veruje da funkcioniše preko mnogih tajnih društava koja su u hijerarhijskom piramidalnom poretku, a najrigorozniji je danas red jezuita. Oni su u 16. veku , nakon čuvenog Saveta iz Trenta zamenili zloglasne dominikanske inkvizitore. Metod rada jezuita je slatkorečiva prikrivena obmana. I to je potpuno suprotno otvorenom nasilju protiv jeresi koje je do tada sprovodila katolička crkva, zbog čega su ljudi počeli masovno da zaziru od nje. Bio im je neophodan veliki zaokret.

S obzirom da je većina običnih ljudi u Evropi pre samo 150 godina uglavnom bila nepismena, Bratstvo (koje je hijerarhijski veoma pismeno i obrazovano) imalo je mogućnost da u dotadašnju istoriju zapiše bilo šta. Sa masovnim opismenjevanjem u 20. veku i tehnološkim razvojem, iza koga su oni sami često stajali, pokrenuta je i ova velika mašinerija za obmanjivanje učenog naroda.

Za nas je značajno ovde da je glavni kretaor teorije Velikog praska bio upravo jezuitski sveštenik Žorž Lemetr. Da bi ova teorija ušla u naučne krugove i potpuno zamutila sva dotadašnja poimanja fizičkih procesa, bilo je potrebno da je unese neko ko će postati veoma cenjeno i uticajno naučno ime i izvršiti epohalnu revoluciju na polju teorijske fizike. Jer, samo se teorija i mogla smišljati i krivotvoriti. Čitav 19. vek je inače bio vek mnogih epohalnih naučnih i tehnoloških otkrića.

Ali, da mnogi fizički procesi na Zemlji i u svemiru i danas budu velika misterija i naučnici i dalje sumanuto tragaju za raznim “kvarkovima”, idealno je bilo postavljanje principa neodređenosti i teorije relativiteta.

I toj teoriji je dat maksimalan medijski publicitet s obzirom da jezuiti, preko takozvanih Jevreja (od Boga izabranog naroda), kontrolišu glavne medije (izdavaštvo, naučne publikacije ali i popularne novine i revije, radio i TV).

Ivona Živković