Dmitrij Ivanovič Mendeljejev…

Bez njega ne bismo imali periodni sistem elemenata. On je još jedan dokaz da upornost, želja i istrajnost vode ka ostvarenju naizgled nemogućih ciljeva.

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev rođen je u Toboljsku u Rusiji, 8. februara 1834. godine. Deda mu je bio pop i vaspitan je u hrišćanskom duhu a njegov sin svedoči da je kasnije prigrlio neku vrstu deizma i udaljio se od crkve. On je bio jedno od mnogobrojne dece svojih roditelja, pretpostavlja se da ih je bilo čak 17. Sa 13 godina je upisao gimnaziju u Toboljsku a tad je i izgubio oca. Majku gubi u požaru fabriku koju je posedovala i oni postaju siromašni.

Kad mu je bilo petanest godina i bilo je već evidentno da je veoma talentovan i napredan učenik, majka je pokušavajući da mu priušti bolje obrazovanje, lutala sa njim po čitavoj velikoj Rusiji. Pričalo se da su, sada siroti, Medeljejevi, prepešačili čak 1600 kilometara kako bi tada mladi Dimitrij upisao Moskovski univerzitet. Tamo nije primljen i na kraju upisuje školu svog oca, Pedagoški univerzitet, koji završava već 1850. godine.

Sudbina je pokušala da bude tragična kada se Dimitrij razboleo od tuberkuloze odmah posle završenih studija, što ga primorava da se odseli na Krim 1855. godine, opet ni bolest ni loša sudbina nisu zaustavili mladog genijalca sa jasnim ciljem da završi u obližnjem Simferopolju magistarsku tezu i postane magistar nauka.

Vrativši se u Sankt Petersburg izdaje svoju prvu knjigu o stetoskopu. Uporedo sa profesionalnom karaijerom i doktoratom – 1865. godine, Medeljev se ženi Feozovom Leševom, dobija ćerku Olju i sina Vladimira, potom razvodi – užasno se zaljubivši u Anu Popovu. Spominje se da je Anu zaprosio zapretivši joj da će se ubiti ukoliko ne pristane na brak s njim. Sa svojom velikom ljubavi Anom, dobija ćerku Ljubovu, sina Ivana i blizance.

Da nije bilo ovog genijalca ne bismo imali prirodni sistem elemenata danas poznat i kao Mendeljejev sistem. Ovaj sistem je važna karika u  Drugoj industrijskoj revoluciji. Još jedan od doprinosa ovog izuzetnog naučnika je što je odredio postotak alkohola u votki.

On je došao do saznanja da je savršen postotak 38% ali pošto su se u to doba alkoholna pića oporezivala po postotku alkohola u njima radi lakšeg proračuna određen je standardni iznos od 40%. Vrhunac njegovog znanja i genijalnosti je u tome što je bio svestan da će razvojem nauke i tehnologije biti otkriveni još neki elementi koji tada nisu postojali pa je ostavio prazne prostore gde je predvideo njihove osobine.

Edukacija.rs