Potukle su ga dominantne teorije Aristotela i Ptolomeja ali su ga poput feniksa oživeli Kepler i Njutn…

Magični Arisistarh bio je matematičar i astronom koji je živeo od 310. godine p.n.e. do 230. godine p.n.e. i smatra se utemeljiteljem astronomije.

Aristarh ili latinski Aristarchus, je prvo što vam isplovi na google pretraživaču ako ukucate „Sazvežđe Mali pas“ iako nema puno veze sa istim ali i te kao ima sa astronomijom, šta više jedan je od očeva modela realne predstave Sunčevog sistema.

Iako u nejgovo vreme to nije mogao dokazati, već samo predpostaviti, izričito je argumentovao heliocentrični model Sunčevog sistema, koji u središtu predstavlja sunce a ne Zemlju – kao su tad astronomi želeli da predpostavljaju.

U ovome je bio pod uticajem Filolaja iz Krotona ali je nasuprot njemu, centralnu vatru poistovetio sa suncem, osim što je ostale planete tačno i ispravno poređao u odnosu na Sunce.

Tada je dominantna bila reč cenjenog Aristotela i Ptolomeja, to je bilo njihovo vreme i narod je želeo da veruje u njihove teorije geocentričnosti, delovale su realnije i ljudi su želeli da veruju da je Zemlja centar svega postojaćeg.

Stoga su teorije Aristarha surovo odbačene sve dok ih neko novo doba kojima je vladala druga logika nije vratila u opticaj.

Aristrahova teorija heliocentričnosti oživljena je tek 1800 godina kasnije od strane Nikole Kopernika a posle je razrađuje i širi Johan Kepler i Isak Njutn.

U njegovu čast, jedan Mesečev karakter je nazvan Aristarh, kao i asteroid 3999 Aristarh.