Postoji li negde eliksir večnog života…

Dug život je želja svakog čoveka. Svi žele da što više vremena provedu na Zemlji i zbog toga je ‘besmrtnost’ bila opsesija mnogih kroz razne vremenske periode od alhemičara, naučnika a i običnih ljudi.

Po raznim dokazima, sve to i nisu bile prazne želje. Tako, po Kraljevskim listama koje su nađene u ruševinama sumerskih gradova Ninive i Nipura, praistorijski kraljevi su živeli po nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina! Kako? U moskovskom časopisu ‘Zemlja sovjeta’ našao se zanimljiv tekst pod naslovom ‘Koliko treba da je dug ljudski vek’.

Dug život je želja svakog čoveka. Svi žele da što više vremena provedu na Zemlji i zbog toga je ‘besmrtnost’ bila opsesija mnogih kroz razne vremenske periode, od alhemičara, naučnika a i običnih ljudi. Po raznim dokazima, sve to i nisu bile prazne želje.Tako, po Kraljevskim listama koje su nađene u ruševinama sumerskih gradova Ninive i Nipura, praistorijski kraljevi su živeli po nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina! Kako?

U moskovskom časopisu ‘Zemlja sovjeta’ našao se zanimljiv tekst pod naslovom ‘Koliko treba da je dug ljudski vek’. Autor ovog teksta je navodio imena ljudi koji su u poslednjih nekoliko vekova doživeli fantastičnu starost, a među njima su Sirali Mislimov – 168 godina, Tomas Par – 152 godine, Li Cunk Jun – 152 godine, a na kraju je data reč i najpoznatijim sovjetskim gerontolozima tog vremena

“Verujem” izjavio je akademik Nikolaj Dubinjin – da se već u najskorije vreme ljudski život može znatno produžiti. U narednom veku ljudski će se život produžiti do 150 godina, i tom produženju gotovo da neće biti kraja. Možda će jednog dana čovek moći da živi i više stotina godina. Međutim, evolucija je nemoguća bez postojanja smene generacija. Potomci virusa pojavljuju se već nakon dvadeset minuta posle početka života njihovih roditelja, ljudi dobijaju decu, otprilike u 25. godini, a sekvoja je plodna čak – tri hiljade godina.

Vladimir Froljkis, saradnik Gerontološkog instituta u Kijevu, formulisao je teoriju adaptaciono-regulativnog starenja. Ta teorija je veoma popularna u gerontologiji. Prema njoj, starenje je ne samo gašenje funkcija organizma, već i nastajanje važnih prilagođavajućih mehanizama koji ublažavaju taj proces. Ukoliko su ti mehanizmi ispoljeniji, utoliko imamo više šanse za dug život.

Proučavanje tih mehanizama je dovelo tadašnje sovjetske naučnike do važnog otkrića. Ispostavilo se da unošenje u organizam ćilibarske kiseline, jednog od prirodnih produkata razmene materija, normalizuje u starijem uzrastu tkivnu razmenu i ima globalno tonizirajuće dejstvo. Istovremeno je moskovski akademik Nikolaj Emanuelj došao do zaključka da se čovekov život može produžiti za 30 do 40 odsto ukoliko se za takozvane ‘slobodne radikale’ u organizam unesu specijalne ‘klopke’ kao što su antioksidansi. Eksperimenti na životinjama potvrdili su pravilnost te pretpostavke.

Sve skupa, gerontologija još nije na takvom stepenu da bi čoveku podarila život dug nekoliko vekova ili čak – besmrtnost! Sve su to ćovekove težnje od njegovog postanka. Međutim, u nekom davnom vremenu, postoje nagoveštaji, da su zahvaljujući tajnim alhemijskim postupcima, neki pojedinici uspevali da ostvare taj san. Je li to stvarno bilo moguće?!…

Među najzanimljivija otkrića arheologa koji su istraživali ruševine Ninive i Nipura, čija starost doseže do vremena u kome su živeli Sumerci, narod koji spada medu najtajanstvenije u istoriji Zemlje, spadaju ‘Kraljevske liste’, šematske tabele, koje je sudeći prema starim rukopisima izradio babilonski sveštenik Berosos u III ili IV veku pre nove ere. One su svojim sadržajem naprosto zaprepastile naučnike i pred njih stavile izazov koji još dugo neće uspeti da reše.

Život pre potopa

To i nije nikakvo čudo, jer, kako objasniti njihov sadržaj što se odnosi na broj godina koje se pripisuju vladavini prepotopskih sumerskih kraljeva. U njima doslovno stoji:
“Kada je kraljevska čast sišla sa nebesa, Eridu je postao sedište kraljevstva. U Eridu je Aliulim vladao 28.000 godina kao kralj. Alalgar je vladao 36.000 godina – dva su kralja vladala 64.000 godina. Eridu je bio napušten i njegovo je kraljevstvo bilo preneto u Badtibiru.
U Badtibiru, Enmenluanna je vladao 43.200 godina. Emengalanna je vladao 28.000 godina; Dumuzi, pastir, je vladao 36.000 godina – tri su kralja vladala 108.000 godina. Badtibira je bila napuštena i njeno je kraljevstvo prešlo u Larak.

U Laraku je Ensipazianna vladao 28.800 godina – jedan je kralj vladao 28.800 godina. Larak je bio napušten i njegovo je kraljevstvo prešlo u Sippar.
U Sipparu je Enmeduranna vladao 21.000 godina kao kralj. Sippar je bio napušten i njegovo je kraljevstvo prešlo u suruppak. U surruppaku je Ubar-Tutu vladao 18.600 godina kao kralj… Svega skupa, u pet gradova, osam kraljeva je vladalo 241.200 godina. I onda je Potop bio na Zemlji…”

Tada nastupi opšti potop, zapisao je 1949. godine K. V, Keram u svom romanu o arheologiji ‘Bogovi, grobovi i učenjaci’. Dogodi se novo stvaranje ljudskog roda od plemena Ut-napistia. I kraljeve, što se sada spominju, kasniji babilonski učenjaci, koji oko 2100. godine pre naše ere pišu svoje hronike, broje kao apsolutno istorijske ličnosti.

Budući da se u redovima tih vladara nalazi više njih, koji u legendi, nastaloj u isto vreme, žive kao bogovi i polubogovi, i budući da se o prvoj dinastiji nakon Potopa jos tvrdi da njena 23 kralja zajedno vladahu 24.510 godina, tri meseca i tri i po dana, nije čudno, što zapadni istrazivači nisu ispočetka verovali ‘Kraljevskim listama’.

Nije čudo naročito stoga, jer se do današnjih dana arheolozima nije posrećilo da imaju i jedno kraljevsko ime pre osme dinastije posle Potopa. Ali, kada je Leonard Vuli, engleski arheolog-amater, vlastitim očima video kako neprestano izlaze na videlo stari slojevi najstarije kulture, on je počeo sve više verovati zapisima sveštenika Berososa.

U brežuljiku El Obeid kod Ura, u Kaldeji, Vuli je otkrio hram boginje majke Nin-kursag, što sa stubovima, terasom, prednjom dvoranom, obilnim mozaicima, skulpturama lavova i jelena, beše najstarija građevina na svetu. U tom hramu Vuli nađe i jedno zlatno zrnce. Na njemu je jasno pisalo A-ani-pada!

Međutim, nekoliko dana kasnije, engleski istraživač pronađe i jednu ploču od krečnjaka na kojoj je klinastim pismom pisalo da je zgradu posvetio ‘A-ani-pada, kralj Ura, sin Mes-ani-pada, kralja Ura’.Ovo otkriće svojevremeno je izazvalo pravu senzaciju. Jer, ime Mes-ani-pada se navodilo i u ‘Kraljevskim listama’ za koje se dugo verovalo da su proizvod maštovitog babilonskog sveštenika Berososa.

Sada, posle otkrića Leonarda Vulija, moralo se poverovati da su ‘Kraljevske liste’ istinite, a kraljevi koji se u njima pominju – istorijske ličnosti! Jesu li to samo puka želja i prazne reči, što se tako često pojavljuju u rukopisima i mitologijama drevnih naroda? Ili su, možda, prastari alhemičari-gerontolozi doista mogli izuzetnim ličnostima svog naroda podariti večnu mladost i život dug nekoliko hiljada godina?

U čuvenom ‘Epu o Gilgamešu’, za koji mnogi današnji naučnici tvrde da opisuje istorijske događaje, nalazi se i ovaj stih u kome Ut-napisti savetuje Gilgameša kako da otkrije tajnu besmrtnosti:

“Otkriću ti, Gilgamešu, jedinu tajnu stvar, a to što ću ti reći jeste tajna bogova. Postoji biljka, koja raste ispod vode i ona ima bodlje poput trna ili ruže. Ona će raniti tvoje ruke, ali ako ti uspe uzeti je, onda će tvoje ruke držati ono, što čoveku vraća večitu mladost!…”

U jednom drugom rukopisu ‘Rasprava o eliksiru prečišćenom u devet kazana’ pronađenom u jednoj kineskoj pećini, a čiji autor je verovatno Žuti car (oko 26. veka pre naše ere), kaže se da je ‘cinober’ – živin sulfid bio korišten u transmutaciji i u pripremanju ‘zlatnog napitka’, to jest – Eliksira mladosti!

Pored fascinantnih sumerslkih ‘Kraljevskih lista’ i Stari zavet beleži sećanja na neverovatno dugovečne ljude. U ‘Knjizi postanka’ kaže se da je Adam u 130. godini dobio sina Seta, a da je doživeo 930 godina. Njegov sin Set živeo je 912 godina, a u 105. godini dobio je sina Enosa, koji je živeo 905 godina. U devedesetoj godini Eonos je dobio sina Kenana, koji je umro u 910. godini života. Ali, i Kenan je za sobom ostavio sina. Dobio ga je u sedamdesetoj godini života i nazvao ga Mahalel. Ni Mahalel nije imao kratak ivotni vek. U 65. godini rodio mu se sin Jered, a on je živeo 895 godina. Jered je svog sina Henoka dobio u 162. godini, a umro je u 962. godini života…

I tako se lista dugovečnih biblijskih otaca nastavlja preko Henoka, koji je doživeo 365 godina, njegovog sina Metuzalema što je živeo 962 godine. sve do Noe koji je umro u starosti od 950 godina. Naravno, teško je poverovati starim zapisima, ali je sigurno da su naši prastari preci, kao konačno i mi danas, dosta vremena, veštine i energije potrošili u traganju za odgovorom da li čovek doista može postati besmrtan.

Zanimljivosti dana