Prikriveni Treći svetski rat…

Još jedno sudbonosno preoblikovanje sveta, promene granica i etničkog sastava starih država, stvaranje novih i veštačkih regiona, prodor Islama u Evropu, sve očigledniji poraz američke imperije i njenih globalističkih ideja, ali pre svega uspon Rusije i dolazak nove, evroazijske imperije na scenu, neće proći bez velikog svetskog sukoba. Istina, on je već počeo, ali je prikriven svim dimnim zavesama novog veka. Kako korporativnim interesima, tako i veštački stvorenim humanitarnim krizama i političkim licemerjem.

Odnosi između iluzionističkih “nacionalnih” država, Kine i SAD, već su godinama nategnuti, zbog čestih kineskih „hakerskih” upada u američke državne podatke kao i podatke korporativnog biznisa. Hakeri sa ovakvom veštinom ne postoje i ove upade rade visoko obučeni sajber stručnjaci pri obaveštajnim službama. Termin „hakeri” kojim se u medijima predstavljaju nekakvi klinci-amateri koji prčkaju po kompjuteru su čista izmišljotina.

Naravno, u pitanju su sajber napadi na neke i nečije kompanije i biznis.

Tako su 30. avgusta 2007. godine „kineski hakeri” navodno provalili i u kodirani vojni šifrarnik za korišćenje nuklearnog arsenala u američkoj vojnoj bazi „Minot” , u severnoj Dakoti, ubacujući u kompjuter proceduralne komande za ukrcavanje nuklearanih projektila u jedan američki bombarder B-52. Nakačeno je u avion tada 12 krstarećih raketa od kojih 6 sa nuklearnim bojevim glavama, a da niko u US vojsci nije evidentirao niti je za to zaista izdato naređenje iz vrha! Greška je navodno otkrivena tek kada se bombarder, nakon preleta pet država, spustio na pistu u vojnoj bazi Berksdejl gde su videli da je bio natovaren nuklearnim projektilima. O ovoj „proceduralnoj tehničkoj grešci” izvestio je tada veoma neupadljivo i Vašington Post.

Svetski mediji su objavili da su nedavno uhapšeni i pojedini kineski špijuni koji su radili u američkim državnim institucijama, a oglasio se tim povodom i predsednik Obama čije su imejl poruke ovi kineski špijuni navodno čitali.

Naravno, ozbiljni špijuni se nikad ne bi bavili elektronskom poštom ni Baraka Obame, ni Hilari Klinton, jer ozbiljni špijuni znaju da su ova dva lika samo puke marionete za javno slikanje i držanje govora, a koji su zapravo samo portparoli privatnog korporativnog biznisa evropske aristokratije i znaju i rade samo ono što im savetnici i tzv. bezbednjaci predoče kao političku realnost ili realnost uopšte. Stvarni život je daleko od Ovalne sobe u Beloj kući i od predsedničke ili premijerske sobe u bilo čijem kabinetu bilo koje nacionalne ili tzv. demokratske države. Demokratija je iluzija, a moćna aristokratija i njeni feudalni i trgovački interesi su realnost o kojoj mi obični građani uglavnom malo znamo. Gotovo ništa. Možemo samo da nagađamo.

U toj demokratskoj iluziji tj. sprdokratiji sa milijardama ljudi širom sveta, SAD već decenijama („naivno” kako valjda i priliči jednoj supersili koja ima najtraženiji novac i najmoćniju vojsku na svetu i policiju dugih cevi i izuzetnu kontrolu granica sa viznim režimom) ubacuju na svoju teritoriju stotine hiljada upravo kineskih, japanskih, ali i arapskih i indijskih kosookih i tamnoputih „studenata” koji trajno ostaju u multikuturalnom i multietničkom „vrlom” svetu „obećane zemlje”.

Čim završe studije ovi rasno i etnički nedefinisani Amerikanci (globalističke provinijencije) dobijaju posao upravo u državnim institucijama kao razni savetnici, eksperti, menadžeri, istraživači, ali i političari. Američki Stejt dipartment je danas napunjen ovim dođošima i „mešancima”, baš kao i mediji. A onda se naprasno za meke od njih ispostavi da su , eto, špijunirali jer su čitali mejlove „predsednika” (isto takvog rasnog i etničkog mešanca”). I eto političke tenzije između dve supersile. I mediji poput CNN-a i BBC-ija o tome senzacionalistički izveštavaju (o operaciji „Dancing panda”) stvarajući političku tenziju. Podatke naravno dobijaju od privatnih informativnih agencija, AP-a i Rojtersa koje drži britanska aristokratija.

Ako bi neki poslovni klan bankarskih barona iz Velike Britanije hteo da raspali svetski rat (zarad sopstvenog profita) i uvede tenziju između Kine i SAD mogao bi to upravo na ovaj način. Naravno, prvo bio morao i od Kine da napravi „supersilu”.

U Magazinu Tabloid, objavljen je još u novembru mesecu 2011. godine tekst o tome kako je i zašto Kina postala supersila (sa tehnologijom i ogromnim investicijama ubačenim sa Zapada i to najviše iz SAD). Videli smo da je to urađeno preko jezuitskih krugova i tajnog društva „Lobanja i kosti” i njihovog Jejl univerziteta.

Predstojeća orkestracija Trećeg svetskog rata

Gledajući najuticajnije globalne medije (svi su privatni i pod kontrolom evropske aristokratije preko mreže agenata koji se popularno nazivaju „jews”), Amerika se već decenijama unazad predstavlja u politici kao „svetski policajac”, „politički siledžija”, koji teroriše čitav svet svojim „mirovnim misijama”, baca bombe gde god šušne nešto što američki tzv. bezbednosni faktori procenjuju da može biti opasnost za američku „nacionalnu” bezbednost itd. Tako se građanima širom svata predočava ogromna politička moć i bezobzirnost ove prekookeanske imperije. Ali, avaj ista ta „imperija” nema snage da ove kosooke i žutolike „studente” liši gostoprimstva u sopstvenoj zemlji, već ih i dalje priziva na svoju teritoriju i čak ih iz državnih fondova stipendira. Eto, prekookeanska imperija voli da joj u nekim stvarima država bude bez granica.

Kineza danas u SAD ima toliko da ih je nemoguće i isterati. Infiltrirani su svuda i veruju da im je tu lepo. Sve dok ih „majčica Kina” ne bude pozvala da počnu više da saosećaju i rade u interesu daleke „majčice”. I tada svaki može biti špijun, i agent, i vojnik, i terorista i ko zna šta sve jer su Kinezi veoma povezani i naučeni da se drže povezano. Povezani baš kao što su naučili da se povezuju tzv. Jevreji, ma gde živeli. Ista vaspitna škola očito ih je pripremila za život u rasejanju. Ako su ovu prikrivenu školu osnovali i krišom razvili i sproveli učeni jezuiti zarad interesa britanske oligarhije, onda će ona pokazati savršeno dobre rezultate u predstojećoj velikoj smicalici – orkestraciji Trećeg svetskog rata.

Tako su neki „eksperti” i „analitičari” globalne politike već procenili da se iza ove eksplozije u Kini, verovatno krije zlokobna Amerika. Ko drugi? Samo SAD su nasilnik, politička kuga 20. veka koja se petlja svuda, iako svuda gubi ratove, ali je opet tu sa svojim flotama i generalima od kojih ni jedan verovatno ne bi mogao precizno da definiše američki nacionalni interes, ali zna da pažljivo izbroji količinu dolara koju za svoj angažman na sasvim drugom kontinentu dobija. SAD čak, kažu isti „analitičari”, upravljaju i sa EU i to se naziva „briselskom Evropom”.

SAD su preko svojih generala i izaslanika javno (medijski) prisutni u „paljenju” i „gašenju požara” na Srednjem Istoku, od Iraka, Irana, Libije, Egipta, Sirije…

Iako niko tačno ne zna ko se trenutno protiv koga tamo bori i sa kojim ciljem, zna se da su uvek prisutni američki specijalci i generali koji zapravo miniraju svaki mirovni pregovor. Kao da im je u interesu da se tamo rat sve više rasplamsava.

Tijeri Mejsan, francuski analitičar, za poslednje miniranje mirovnog sporazuma sa Sirijom, označava američke generale, Džona Alena, bivšeg komandanta NATO snaga u Avganistanu i Dejvida Petreusa. SAD su vodeća sila koja predvodi trenutno anti – ISIL (ili anti Daesh) koaliciju sa Turskom, Saudi Arabijom i Katarom. Direktnu vojnu intervenciju SAD na Srednjem Istoku stalno zagovara Turska i prosto radi sve kako bi SAD uvukla u ovaj konflikt. Erdogan je marioneta Londona koji je razbucao Tursku imperiju u Prvom svetskom ratu i „osekulario” je. O tome da upravo SAD podstiču ISIL i Al Kaidu i Muslimansko bratstvo i krišom ih finansiraju, takođe se može pročitati u analizama brojnih „nezavisnih” analitičara i novinara. Britanija i Francuska se uglavnom ne pominju, ili diskretno.

Pa šta će sve to Americi, ogromnoj zemlji, koja je dovoljna sama sebi i u svom prirodnom okruženja nema neprijatelja niti potrebe da ih ima. Naravno, treba im samo zato što Amerikom od početka upravlja evropska aristokratija, i ovi multietnički mučenici moraju zato da idu u ratove po čitavom svetu.

Na žalost, istinska politička karta sveta nije napravljena od nacionalnih država već od privatnih feuda najmoćnijih porodica koje svoj najunosniji biznis imaju u kontroli globalne monetarne politike.

Prosto rečeno – koji imaju zlato, međusobno se udružuju sa svojim zlatom, kao i sa novcem koji izdaju i stavljaju ga u velike investicione fondove i njime kupuju, potkupljuju, naoružavaju, razaraju, onda grade, pa opet razaraju gde im odgovara i gde god se može ova investiciona igra voditi. Važno je da je investicioni novac uvek prodaje sa kamatom. Kada ovog spekulativnog novca na finansijskom tržištu bude previše, oni ga povuku i (negde sklone) i nastane svetska ekonomska kriza. Ova 2015 -ta je 10 šemitska godina od završetka Drugog svetskog rata i idealno je vreme za treći (ukoliko neko u američkoj vojsci to mudro ne spreči).

Evroazija će postati ogromna imperija

Da je čuveni nemački kancelar Bizmark danas živ apsolutno bi prepoznao isti rukopis britanske aristokratije u orkestraciji „Velikog rata” ( koja je mu je prethodila), sa onim što se danas događa na iluzionističkoj političkoj sceni „demokratskih država”. Britanska agentura i britanska medijska propaganda upravo radi na uspostavljanju velikog svetskog konflikta, a koji je već zapaljen na Srednjem Istoku.

Njeni glavni igrači u ovom novom globalnom paklu će ovoga bita biti Rusija i Kina i Indija (sa Iranom i drugim zemljama BRIKS-a) sa jedne strane i oni će izaći kao tipovani dobitnici, a SAD će ispasti najveći gubitnik. Bar u finansijskom smislu. O tome da će SAD biti podeljene na dva ili četiri dela već su „prognozirali” neki „upućeni” analitičari iz Rusije.

Srbija će po svemu sudeći (kao crna rupa EU) još jednom dobiti ulogu „opasne lajave kere” koja će opet ugristi nekog velikog evropskog igrača – Nemačku ili neku važnu EU članicu, zbog čega će ugriženi morati žestoko da smiruje to “balkansko pseto potureno Zapadu koje jednom šapom stalno teži ka Istoku, a jede koske sa Zapada”. Ta intervencija nad „srpskom kerom” se neće dopasti staroj dobroj majci Rusiji koja je danas naoružana vrhunskim oružjem kakvo svet još nije video, i eto nevolje Evropi…

Tu leži i odgovor na pitanje zašto Srbija danas mora da otvara vrata arapskoj vojsci u civilu (zamaskiranoj sa nešto ojađenih žena i dece kojima britanska propaganda danas puni naslovne strane medija prećutkujući svoju umešanost u rasplamsavanje islamističke militantne ideologije i njenih džihadista. I zloupotreba dece u ovoj propagandnoj mašineriji je sada savim u redu). A, sve ovo su upravo ne dopada građanima EU.

Britanska agentura u 19. i 20. veku je uz pomoć jezuita već prekomponovala Kinu, Rusiju, Indiju, Japan, kao i Južnu Afriku ) i britanska aristokratija (kojoj je do današnje EU i tzv. Zapada stalo kao do lanjskog snaga) na Dalekom Istoku sada pravi svoje finansijsko i strateško vojno uporište.

Zato su važne zemlje BRICS-a (u koju se uključio i Brazil) i one će u budućnosti dobiti na političkoj karti dominantnu ulogu kao Evroazijski istok. Zlato će se iz SAD i zapadne Evrope polako povući ka istoku i postaće podloga za novu globalnu monetu, na osnovu koje će krenuti Novo doba i novi ciklus investicionog porobljavanja. I porodica Rotšild je deo svojih investicija već ubacila u Kinu i Indiju.

Nad dolarom je izgubljena kontrola i on će biti napušten kao moneta u svetskoj trgovini strateškim sirovinama. Služiće samo Amerikancima. Sindikatu Rokfelera se ovo neće dopasti.

Baš kao što je velika količina zlata propalog antičkog Rima završilo u Vizantiji (na istoku), a onda nakon propasti Vizantije u Rusiji, koja je postala Treći Rim, pa onda otišlo u London (u koji su se stacionirale najmoćnije venecijanske trgovačke porodice), koji ga je plasirao u stvaranje Federalnih rezervi u SAD kako bi preuzeli poslove centralne banke i preko dolara pokoravali čitav svet. Podsetimo da su Nemci morali nakon Prvog i Drugog svetskog rata da zlatom plaćaju ratnu odštetu zemljama saveznicama, gde je opet ogroman deo zlata otišao u SAD. Da li možemo predvideti da će nakon Trećeg sv. rata zlato iz SAD (koja će biti tipovana gubitnica ) biti preseljeno silama pobednicama na Istoku?

Evropa će radije sa hrišćanskom Rusijom nego sa Kinezima

Možda ovo nekome deluje kao fantastika ili politička analitika profane baba Vange, ali put zlata kroz istoriju i njegova koncentracija su bili temelj stvaranja svake Imperije. Evroazija će tako, ni malo slučajno, postati ogromna imperija.

Nostrdamus nije nikakav prorok već čista jevrejska izmišljotina. Najzad, iskrcavanje Kineza na tlo SAD ne mora da bude vojno, oni su na ovom kontinentu već odavno iskrcani. Baš kao što su se Muslimani iskrcali po čitavoj EU (i danas to čine u civilu u ogromnom broju). Kad bi neko sa Zapada hteo da ih spreči isključio bi im pristup GPS-u, Internetu, mogućnost korišćenja mobilnih telefona , ali očito se to ne isključuje. Sve telekomunikacije inače kontrolišu isti. Tako je ovih dana i u Beogradu u parku kod autobuske stanice napravljen bežični internet pristup da bi islamisti u civilu („migranti”) bili na vezi. Inače islam kao religija ne odobrava nasilje zarad interesa, za razliku od satanizma gde cilj opravdava sredstvo. Svako sredstvo, pa i laži i manipulacije znanjem i svešću ljudi.

Ono što danas smeta satanističkoj bankarskoj eliti iz Londona i što ne drže pod svojom kontrolom je velika količinu novca i zlata koja se našla kod islamskih bankara i biznismena, a kao posledica trgovine sa naftom. Muslimani nemaju sopstvene tehnologije, nemaju ni znanja ni škola za to, pa su prinuđeni da tehnologije i oružje kupuju od Zapada. Naravno, samo ono što im vlastela dozvoli da kupe. Bogate arapske zemlje se zato guše u luksuzu i besmislenom trošenju para na kretenske građevine. Samo su u Gadafijevoj Libiji i u Saudijskoj Arabiji investirali u kopanje velikih bunara kako bi crpili vodi sa pustinjskih akvifera.

Ali, islamsko bankarstvo koje ne dozvoljava kreditiranje sa kamatom po proceni Zapada ima u svojim, uglavnom dobrim plasmanima, oko 4 hiljade milijardi dolara. Britanska vlastela vrti oko 11 hiljada milijardi. I sav taj novac koji London ne kontroliše, ne može ni da povuče sa tržišta, jer ne ide preko londonske berze. I ovaj novac opslužuje biznis islamskih preduzetnika, koje njihove banke mnogo savesnije prate ulazeći praktično sa njima u poslovni rizik. I islamske banke su tako postale finansijski veoma stabilne za razliku od nezajažljivih jevrejskih kamatara koji su plasirali novac tako da nestane, a onda svoje banke spasavali istakanjem novca iz državnih budžeta.

I Arapi širom sveta, ali i Evropljani i Amerikanci, počeli su da se drže islamskih banaka. I Islam je zato morao da bude prikazan kao veoma opasna religija, Muslimani kao fanatici i teroristi i čitav svet je morao biti zastrašen ovom religijskom pošasti. Jezuiti su krišom modelirali učenja iz Kurana, a plaćene muftije su plasirale vernicima mnoge religijske novotarije. Tako je islamski svet perfidno počeo da se preoblikuje, najpre ideološki, a onda je valjalo i iscrtati nove granice, kako bi se posedi na Srednjem Istoku, koje kontrolišu partneri iz naftnog biznisa, mogli lakše kontrolisati.

Kako bi se novac iz islamskih banaka kanalisao u Kinu i SAD, Amerika je morala da se predstavi svetu i Arapima kao veliki neprijatelj Arapa, a Kina i Rusija kao njihovi pravi i bolji poslovni partneri. Arapi tako uvek demonstriraju protiv Amerike, ali nikada protiv Velike Britanije, Rusije ili Kine.

Tako se Kinezima plasira kao veoma važno održavanje strateškog kopnenog puta koji vodi kroz islamske države severne Afrike do Sredozemnog mora. Kinezi su hiljadama godina živeli izolovani od Evrope i severne Afrike, i nije im bila potrebna nikakva trgovina sa evropskim trgovcima (koje su smatrali prevarantima), a baš sada im je neophodno da trguju sa celim svetom i to preko problematičnog Srednjeg Istoka! I da im prodaju njihove industrijske kopije. Naravno, Kinezima su isprani mozgovi sa evropskim načinom života (Maov komunizam ih je dugo držao ojađene i izolovane) i sad im je London, kao nekad opijum, ponudio automobile, kapitalizam i evropski stil života. I naseli su.

Za eventualno „oslobađanje” Evrope od islamskog prodora i zuluma koji će tek počiniti ogromna migracija, biće zadužena Rusija, jer će Evropljani pre prihvatiti Ruse kao „oslobodioce” nego kosooke Kineze. Katolička Evropa će tako radije prihvatiti veliku hrišćansku Rusiju nego Nostradamusove „žute” koloniste.

A 1. Kako je to Amerika dozvolila?

Eksplozija u kineskom gradu Tijenćinu je oštetila (ne zna se u kom stepenu ) i veliki super kompjuter Tianhe-1A (u prevodu Mlečni put) koji je jedan od najbržih svetskih kompjutera i koji pruža usluge za više od 300 institucija i kompanija u Kini, gde spadaju i najveće banke, univerziteti, a preko njega kineska vojska „hakuje” nepoželjne sadržaje na Internetu, ali i brojne baze podataka. On služi i za istraživanje novih energetskih izvora i kao podrška kineskom svemirskom programu.

Njegova izgradnja je koštala 88 miliona dolara plus 20 miliona se troši svake godine na održavanje. Kompjuter se prostire na 1000 kvadratnih metara. O statusu kompjutera danas niko u Kini ne želi da govori i stepen njegovog oštećenja nije poznat. U početku se tvrdilo da je isključen preventivno, ali se posle toga ćuti. Da je neko hteo da ga uništi gađao bi ga direktno i to bi bio otvoreni akt neprijateljstva neke strane države ili terorista. Ovako, super-kompjuter je samo usputna slučajna” šteta” zbog eksplozije za koju se “još istražuje” zbog čega je nastala.

SAD su prošle godine zabranile saradnju kompanije „Intel” sa Kinezima i izvoz čipova i drugih komponenti za kineski super kompjuter „Mlečni put 2″, koji je od 2013. najbrži kompjuter na svetu.

Dakle, Kina je „supersila”, koja mora da uvozi i kupuje tehnologije sa Zapada. Ustvari, sva tehnologija Kine je zapadna kopija i to umnožena i unapređena. Uvozi se posebno iz SAD. Kako je to druga „supersila”, Amerika, dozvolila?

Pa nisu se ni pitali, jer ovom prekoatlantskom supersilom odavno već (čitaj oduvek) upravljaju evropski aristokratski korporativni interesi. I oni prenose i zlato i tehnologiju i novac (investicije) gde njima odgovara. Tzv. „nacionalne” države se za to odavno ne pitaju. Bar od kad je „demokratije”. Ali, najveći problem predstavlja kada se „nacionalne” države dovedu u ratni konflikt. I iz tog konflikta, dobit uvek izvuče aristokratija, a stradanje profanog sveta je usputna šteta.

Ivona Živković