Ko je ubacio “virus” virusologu…

Poslednja epidemija malih boginja u Nemačkoj je izazvala i veliku raspravu u javnosti jer je nastupila baš u sred najžešće kampanje antivakcinacijskog pokreta koji se godinama buni protiv obavezne vakcinacije dece, između ostalog i protiv malih boginja. Gotovo identična situacija se dogodila u SAD. I tamo je vođena žestoka debata za i protiv obavezne vakcinacije dece, kada je došlo do velike epidemije morbila 2014. godine. Šta se krije iza kampanja o vakcinacijama i zašto su protivnici vakcinacija meta napada širom sveta?

Neobičan sudski spor odigrao se u jednom nemačkom osnovnom sudu u Ravensburgu, tokom marta i aprila meseca ove godine. U sporu su se našli jedan nemački biolog (virusolog) i mladi lekar opšte prakse. Virusolog (naučnik istraživač) javno je tvrdio da virus koji izaziva male boginje (morbile) ne postoji, a lekar opšte prakse da postoji. Virusolog je 2011-te godina čak ponudio nagradu od 100 000 evra svakome ko mu donese naučni rad koji dokazuje da uopšte postoje patogeni virusi, i na ovaj izazov se odazvao pomenuti mladi lekar i doneo mu nekoliko takvih radova. Ali, virusolog je odbio da isplati nagradu, pošto je utvrdio da pomenuti radovi praktično ništa ne dokazuju, već samo tvrde da virusi postoje. Niti jedan od tih virusa nikada nije izolovan, već samo “viđen”.

Onda se mladi lekar naljutio na virusologa i tužio ga sudu kako bi došao do raspisane nagrade. I osnovni sud u Ravensburgu je morao da utvrđuje da li zaista postoji virus malih boginja ili ne. I utvrdio je pomoću jednog veštaka da postoji i naložio pomenutom virusologu da plati 100.000 evra mladom lekaru jer je izgubio opkladu.

Iako ova priča deluje sumanuto, istinita je. Da stvar bude još zanimljivija, vest o ovom sporu je objavljena i u nekim tzv. udarnim medijima, npr. Njujork tajmsu, BBC-iju, a objavila ju je i agencija AP. Preneli su vest o ovom sporu i brojni Internet portali kako na nemačkom jeziku tako i na engleskom.

I gotovo svi mediji (posebno oni na engleskom) nedvosmisleno se u svom novinarskom tonu sprdaju sa virusologom koji je raspisao nagradu tražeći dokaz da patogeni virusi zaista postoje.

Pa kakav je to edukovani biolog, virusolog , naučnik-istraživač koji negira postojanje virusa odnosno onoga na čemu je doktorirao? Zašto je uopšte raspisivao nagradu i kako to da se na njegov poziv godinama nije odazvao niti jedan drugi virusolog, već je to uradio jedan mladi i u stručnim krugovima do tada nepoznat lekar opšte prakse? I za divno čudo – dobio spor.

Da sve bude još zamršenije, ovaj spor oko postojanja virusa, izazivača malih boginja događa se baš u vreme velike epidemije malih boginja (morbila) u Nemačkoj, najveće u poslednjih deset godina. Od oktobra 2014-te je obolelo 780 dece, a jedna beba od 18 meseci je umrla.

Ova poslednja epidemija malih boginja u Nemačkoj je izazvala i veliku raspravu u javnosti jer je nastupila baš u sred najžešće kampanje antivakcinacijskog pokreta koji se godinama buni protiv obavezne vakcinacije dece, između ostalog i protiv malih boginja. Gotovo identična situacija se dogodila u SAD. I tamo je vođena žestoka debata za i protiv obavezne vakcinacije dece, kada je došlo do velike epidemije morbila 2014-te.

Sve same slučajnosti! Ili ništa nije slučajno? Ali, pogledajmo malo bliže čitav slučaj…

Ko je dr Stefan Lanka?

Glavni akter pomenutog sudskog spora je virusolog, dr Stefan Lanka (o kome smo u jednom od starijih brojeva Tabloida pisali). Rođen je 1963. u Nemačkoj. On je u nauci koja se bavi proučavanjem virusa poznat kao virusolog – disident. Razlog za ovo je njegova tvrdnja da čitava teorija o patogenim virusima koji se danas predstavljaju kao izazivači mnogih bolesti predstavlja čistu izmišljotinu. Lanka je mikroskopske snimke mnogih “opasnih” virusa demistifikovao tumačeći ih kao laboratorijski obrađene proteinske tvorevine i druge forme koje se nalaze u ćeliji poznate kao ćelijske organele.

Čitav katalog virusa je zapravo samo katalog sa crtežima raznih proteinskih formi uhvaćenih u trenutku kada prolaze kroz ćelijsku membranu, a za koje se tvrdi da su virusi i da tako izgledaju pod mikroskopom. Ali, kako tvrdi Lanka niti jedna od tih formi nikada nije izolovana i nikada nije dokazano da ona predstavlja izazivača neke bolesti po kojima virusi dobijaju često imena. Takav je slučaj i sa tobožnjim Morbillivirusom, iz familije Paramyxoviridae koji se u zvaničnoj nauci smatra izazivačem malih boginja (morbila). Dr Lanka je ovim izazvao čitavu naučnu zajednicu nudeći 100 000 evra nagradu svakome ko ovakav patogeni virus izoluje i dokaže da on izaziva male boginje. Oglas je objavljen 2011. na sajtu njegove organizacije (Klein, klein aktion) , koji objavljuje stručne radove iz oblasti biologije i medicine. U oglasu se doslovce kaže:

“Pošto znamo da virus malih boginja ne postoji i prema biološkim i medicinskim naukama ne može postojati, i zato što znamo pravi uzrok malih boginja, želimo da ponudimo nagradu da se ljudi prosvete, a već prosvećeni da pomognu onim manje prosvećenim i sa namerom da oni prosvećeni utiču na one koji imaju moć”.

(Što se tiče onih koji “imaju moć” Lanka je nedvosmisleno mislio na farmaceutski biznis i međunarodnu naučnu zajednicu, na čelu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja ovim farmaceutskim interesima služi. I svi oni upravo zato podržavaju teoriju o virusima kao izazivačima bolesti.

Ovakvim oglasom Lanka je direktno izazvao ovaj vladajući korporativni farmakobiznis jer se aloptaska medicina koju oni nameću u licenciranim medicinskim školama zasniva upravo na borbi sa raznoraznim virusima. Tako je razvijen i jedan od najprofitabilnijih biznisa- proizvodnja vakcina kojima se navodno virusima doskočilo. O tome šta se tačno prilikom vakcinacije događa na ćelijskom nivou, takođe je velika nepoznanica jer i tu nedostaju opipljivi naučni radovi.

Lanka je u jednom intervjuu iz 1998. veoma argumentovano izneo tezu da virus HIV-a jednostavno ne postoji, pa samim tim ne postoji ni bolest AIDS. A ova bolest je nekome tada bila veoma važna i zato je dobila ogroman publicitet u medijima. I razlog za taj publicitet Lanka je raskrinkao, obelodanivši da se iza svega krije unosan biznis u proizvodnji krvne plazme.

Da pomenemo i da je dr Lanka otkrio i da se mnoge sporadične epidemije (posebno je apostrofirao ptičji grip koji je izazvao navodni virus H5N1), namerno izazivaju kako bi se održala cena živinskog mesa na međunarodnom tržištu koju kontroliše jedan međunarodni trgovački klan. Azijska živina namenjena izvozu bi ovu cenu znatno oborila, pa je bilo neophodno desetkovati njihovu živinu ili je tajno jeftino otkupiti i onda prodavati kao američku piletinu. Trenutno je u SAD na delu jedna takva živinska epidemija.

Lanka je uopšte odbacio postojanje patogenih virusa kao organskih tvorevina koje izazivaju mnoge bolesti, a obelodanio je i postojanje brojnih tajnih eksperimenata koji se izvode genetskim inženjeringom i testiraju na ljudima i životinjama.

O dr Lanki se zato na engleskom jeziku moglo naći veoma malo podataka jer njegovi naučni radovi, kojih i nema mnogo (jer su mu i istraživanja uskraćena) i nisu prevođeni na ovaj jezik.

Lanka, na protiv, tvrdi da su virusi samo paketi genskih informacija zatvoreni u omotaču koji je načinjen od proteina. Oni se mogu reprodukovati samo ako nasele pogodnu ćeliju – domaćina i prisvoje kao svoju biohemijsku “aparaturu” koju tamo pronađu. Sami virusi (izolovani) nisu sposobni za samostalan život i Lanka upravo tvrdi da niti jedan virus ne može biti izazivač neke bolesti. Takav virus prema dr Lanki, nikada do sada nije izolovan.

Proteini koji stvaraju viruse su karakteristični za svaku vrstu virusa. Manje je poznato postojanje drugih proteinskih parčića koji liče na viruse, ali to nisu. To su proteinski parčići nalik virusima. Oni nisu tako retki i nalaze se uvek u placentama i veoma često u veštačkom okruženju u laboratorijskim ćelijskim kulturama. Tu se stvaraju centrifugiranjam i sl. Ovi proteinski parčići koji nalikuju virusima upravo služe u kontrolisanim i korumpiranim naučnim krugovima da mute vodu posebno kada su u pitanju istraživanja oko AIDS-a, jer su baš takvi parčići nazvani HIV virusom. Ali, do danas niti jedan od njih nije opisan i nije dokazano da može da postoji kao entitet koji bi se mogao nazvati virusom.

Lanka još smatra (a što je mišljenje i nekih drugih biogenetičara) da formiranje antitela u nekom organizmu nije nikakav dokaz prisustva virusa. Tako su antitela koja se testom na HIV virus dobijaju kao pozitivan rezultat, u stvari prisutna kod svih ljudi. Zna se, na primer, da je svako ko je prošao kroz hronično aktivan hepaptitis ili je primio hepatitis B vakcinu, na HIV testu pozitivan. Trudnice su takođe pozitivne. Ali, prodaja ovog HIV testa je nekom donela veliku zaradu.

Sa izmišljanjem virusa nakon Drugog svetskog rata, praktično je čitava nauka i medicina dovedena u zabludu.

Lanka, međutim, naglašava i da nisu svi naučnici bili u zabludi, već su mnogi znali da ono što rade, i čak ono o čemu predaju na visokim školama, nije logično, ali su morali da ćute i da prihvate postavljenu dogmu o virusima kako bi održali svoju profesorku karijeru i egzistenciju. Lanka je naveo i da su ga zbog njegovog buntovništva, mnogi profesori upozoravali ili mu nisu pružali podršku u njegovoj potrazi za naučnom. istinom.

Dakle, ako nema patogenih virusa, onda je logično zapitati se kako i na šta deluju famozne vakcine? I tu je dr. Stefan Lanka postao okosnica protivnika obavezne vakcinacije. Pošto on nije laik, već upravo stručnjak za viruse, njegova reč ima daleko veću težinu nego hiljade laika koji se protive vakcinaciji. Dakle, Lanka se usudio da se okrene protiv zajednice koja ga je titulisala.

To je bio težak udarac naučnom establišmentu. Da li je to razlog da mu se pripremi neka vrsta javnog šikaniranja jer ga je stručnim argumentima teško osporiti?

Ko ga je tužio

Četiri godine niti jedan naučnik, posebno ne virusolog nije se odazvao Lankinom oglasu sa raspisanom nagradom. A onda je to ove godine učinio mladi nemački lekar, David (ili Dejvid) Bardens (rođen 1984).

Bardens je inače unuk Hansa Bardensa, bivšeg poslanika u nemačkom parlamentu. Pre nego što je završio medicinu, radio je kao medicinski tehničar, perfusionist u Nemačkoj fondaciji za transplantaciju organa, ali i kao nastavnik u školi za babice akušere. Nije poznato da li je medicinu studirao uz rad, a diplomirao je na univerzitetu Saarland.

Trenutno radi u Švedskoj kao lekar opšte prakse. Razlog za napuštanje Nemačke se u njegovoj biografiji ne navodi. Bardens je bio i osnivač jednog preduzeća u Bremenu koje je izmislio piće protiv alkoholisanosti i mamurluka “free spirit”. Bardens je javno veoma kritičan prema svima koji su protiv vakcinacije i često javno nastupa zalažući se za obaveznu vakcinaciju (što znači i da dobija prostor u medijima).

Mlad i veoma svestran (u smislu da je radio sve po malo), Bardens je potpuno drugačiji tip od starijeg Lanke koji se bavio uglavnom biološkim istraživanjem. Bardens je zaslužio i stranicu na Wikipediji na engleskom (zahvaljujući ovom sporu), dok Lanka ima oskudnu stranicu samo na nemačkom.

Saznavši za Lankin oglas, Bardens je, kako sam kaže u jednom intervju, pronašao čak 10. 000 naučnih radova “koji dokazuju postojanje virusa morbile”. Izabrao je šest radova i poslao ih Lanki e-mejlom i zatražio nagradu.

Podneti naučni radovi su nastali između 1998 i 2000. Zanimljivo je da niti jedan od autora pomenutih naučnih radova nije našao za shodno da sam svoj rad dostavi kao dokaz za postojanje virusa i uzme nagradu, već je to umesto njih uradio mladi lekar opšte prakse Bardens.

Ali, Lanka je glatko odbio da to prihvati kao dokaz uz obrazloženje da ovi radovi samo opisuju i tvrde da virus morbila postoji, ali ga niti jedan potpisnik naučnog rada nije izolovao i stavio u drugu sredinu i izazvao njime male boginje. U mnogim naučnim radovima se tako, navodno, dokazuje postojanje virusa zauški, morbila, rubeola, ali kada se papiri pažljivo pročitaju nigde autori ne pominju da su pomenuti virus izolovali. I odbio je da Bardensu plati 100. 000 evra.

I Bardens ga je, ni manje ni više, tužio sudu. Tako je dr Lanka izveden pred sud zbog nepoštovanja opklade.

Ali, ovde ne treba biti previše mudar da bi se shvatilo da je čitava sudska afera ništa drugo do šikaniranje neposlušnog virusologa. Sud je tako dobio zadatak da, zarad opklade (!) utvrdi da li je uzročnik malih boginja virus ili kako Lanka navodi u svom obrazloženju (koje nije u potpunosti preneto u medijima “psihosomatska bolest prouzrokovana traumatskom separacijom”).

Da napomenemo da američki veterinar Richard H. Pitcairn, koji se bavi homeopatskim lečenjem nalazi da su male boginje slične psećem štenećaku i predlaže sličan homeopatski lek i za male boginje tzv. nosoide. Istraživanje nosoida za male boginje je međutim obustavljeno sedamdesetih godina dvadesetog veka ubrzo nakon uvođenja obavezne vakcinacije.

Pošto sudija nije stručnjak za viruse , za razluku od tuženog, pozvan je kao ekspert dr. Andreas Podbielski direktor Instituta za medicinsku mikrobiologiju sa Univerziteta Rostok. Lanka je u startu osporio ovog profesora kao merodavnog stručnjaka , a profesor Podbielski je “stručno” potvrdio da male boginje nastaju kao posledica prisustva virusa ( mada sam to nikada nije i ničim nije dokazao, a Lanka je čak utvrdio da je u obrazlaganju čak u više navrata demantovao sam sebe).

Ali, važno je za sud bilo ime i titula i ovo svedočenje je kao u Kafkinom procesu uzeto kao relevantno. Sud Lanki nije dozvolio da Podbijelskom postavlja potpitanja i presudio je da Lanka mora da plati Bardensu 100 000 evra.

Portparol suda Matthias Geiser je izjavio za AP (ova informativna agencija naprasno se zainsteresovala za Stefana Lanku iako ga je godinama ignorisala ) da su sudije tri sata slušale odbranu dr Lanke gde je on izneo razloge zašto negira postojanje virusa kod malih boginja, ali da nisu mogli da ovu odbranu prihvate (!) Radilo se zapravo o različitom viđenju imaju li virusi ribozome ili ne. Ali što je relevantno za virusologiju, nije za sud.

U zvaničnom obrazloženju presude nalazi se i veoma važna rečenica koja kaže: “Sud ne sumnja u postojanje virusa malih boginja”. Što se i očekivalo u ovom besmislenom procesu.

Lanka je tako za laike postao naučnik koji je izgubio opkladu i ne treba da bude ozbiljno shvaćen. Mladi Bardens (koji može da mu bude sin) opisuje Lanku kao čoveka koji “ima preveliki ego” jer se “usudio da izazove čitavu naučnu zajednicu” (!) Ovaj “veliki ego” neko drugi bi možda nazvao i velikom hrabrošću, ali mediji upravo Bardensu daju mogućnost da se brine za bezbednost čitave naučne zajednice (kojoj sam ne pripada).

“Mogli bi ste viruse doneti Lanki na srebrnom tanjiru, on bi i dalje odbijao njihovo postojanje”, kaže Bardens. (Problem je samo što niko taj virus nije doneo, jer ga niko nije izolovao). I taj detalj Bardens uporno ignoriše, držeći se velike priznate nauke i papira na kome se svašta može napisati.

Bardens na isti način razmišlja i o zagovornicima protiv vakcinacije, za koje kaže da se ničim ne mogu ubediti da su vakcine korisne. Valjda smatra da su toliko zadrti, da ne mogu da shvate ono što im se bez dokaza uporno predočava iz “stručnih krugova”.

Bardens posebno zamera Lanki da je on sam istraživao viruse i sebe čak nazvao „otkrivaocem virusa” koji je izolovao 1990- te iz braon alge. „On je tada koristio standardnu proceduru za izolovanje virusa , a to je isti metod koji su koristili autori pomenutih studija koji su otkrili postojanje virusa malih boginja. Ekspert, dr Podbielski, na sudu je stalno potencirao zbog toga ovu Lankinu nedoslednost jer je Lanka kritikovao tehniku izolacije virusa koju je sam primenio u svom naučnom radu kada je „otkrio virus”. To znači da je Lanka osporio sam sebe”, kaže lekar opšte prakse Bardens.

Bardens još kaže da se ne protivi novim metodama i naučnim tehnikama, „ukoliko njih usvoji naučna zajednica”, ali mu smeta što Lanka deluje svojim kriticizmom destruktivno i neshvatljivo: „On svojim izjavama obećava potpuno preokretanje čitavog našeg znanja, a da nije u stanju da to dokaže. On nema opipljiv dokaz za svoju teoriju”.

Zaista, ako su virusi stvarno „neopipljivi” na osnovu čega se iznosi tvrdnja o njihovom postojanju i na koji način vakcine na njih deluju. U stravi na njih ne deluje po teoriji ništa, ali je zato tu velika teorija iza koje stoj „naučna zajednica” i to je valjda dovoljno da joj verujemo.

Naravno, poenta čitavog spora je ako virus ne postoji, onda ni vakcinacija nije potrebna.

Tako na pitanje novinara šta će uraditi sa 100. 000 evra kada ih dobije, Bardens kaže da će ih preusmeriti na suprotnu stranu. Pošto je Lanka bio protiv vakcinacije, on će novac uložiti u podsticaj vakcinacije (!)

A 1. Zašto je uvođena vakcina ako je smrtnost opala?

Zanimljivo je napomenuti podatak koji je izneo veterinar, dr Richard H. Pitcairn, u jednom magazinu, da je obavezna vakcina protiv malih boginja (morbila) uvedena 1963-će, mada je u SAD i Engleskoj opadanje smrtnosti već došla do 95 posto i to je postignuto još između 1915 i 1958. (Dakle, zašto je onda uopšte uvođena vakcina ako je smrtnost toliko opala?). Smrtnost od morbila je 1970-tih (u vreme obavezne vakcinacije) bile potpuno identična sa onom iz 1960 (pre uvođenja) vakcinacije. Jedna studija Svetske zdravstvene organizacije zaključuje da su 14 puta veće šanse da se morbile zarazom prenesu od onih vakcinisanih nego od onih koji nisu vakcinisani. Američka federalna vlada je objavila 1985 da 80 posto od 1984 slučajeva morbila se dogodi kod ljudi koji su uredno vakcinisani.

Ivona Živković