Tajna društva i održavanje Fonda…

Druga dimenzija i u Srbiji sve po Sionskim  protokolima-

Svakome ko se bavi takozvanom teorijom zavere, ili, bolje  rečeno, zavereničkom praksom, poznata je knjiga i kod nas odavno izdata pod naslovim “Protokoli sionskih mudraca”. Ovi protokoli (zapisnici) sa nekada davno održanih sastanaka pojedinih masonskih loža u francuskoj krajem 19. veka i danas su za mnoge savršen dokaz o postojanju svetske zavere kojom jedna (ili više) moćnih  oligarhija vođenih drevnim i stalno usavršavanim učenjima, nastoji da preuzme kontrolu nad prirodnim bogatstvima čitavog sveta.

Čitajući “Protokole…” jasno se uočava kako su ideje o vladanju ljudima danas praktično ostvarene i mi sve više uočavamo da iza onoga što se naziva “demokratija”, “sloboda medija”, “sloboda tržišta” i uopšte ljudskih sloboda postoji neka nevidljiva, ali veoma uticajna sila koja svim ovim upravlja. Naravno, na našu štetu. Iako smo mi ti koji formalno imamo pravo da odlučujemo o svojoj sudbini, neko to čini umesto nas opsenarski nas ubeđujući da smo za sve loše što nam se u našim državama događa krivi mi sami. Sami sebe lažemo, sami se pljačkamo, sami biramo da nam državu i privredu vode najgluplji i najnesposobniji. Lakoverni ljudi, na žalost, u ovo i veruju. Svi mi zaglupljeni smo u Protokolima zato nazvani – goji (na navodnom drevnom hebrejskom jeziku obična raja).

Ali, mi smo u nekoliko tekstova već pisali koliku moć imaju oligarhijski povezane aristokratske porodice i kako su kontrolu nad svetskom trgovinom strateškim dobara kao i finansijama preuzeli bankari. Njihovo najmoćnije oružje je kontrola novca i kontrola našeg uma, našeg rezona i našeg znanja. A vladarska tehnika kojom se ova kontrola sprovodi, najmanje u poslednjih 100 godina, izložena je upravo u ovim protokolima (zapisnicima) koji su sticajem okolnosti postali dostupni i običnoj raji. (Naravno onima koji su ih pročitali, a to je ipak mali broj ljudi). Sam izlazak u javnost ovih tajnih vladarskih zapisnika bio je težak udarac za vlastelu i njihovu masonsku mašineriju, pa su iskorišćena sva sredstva da se oni prikažu kao izmišljotina i falisfikovana podmetačina Jevrejima.

Jedna od priča o tome kako su zapisnici sa tajnih masonskih sastanaka dospeli u javnost kaže da je Justina Glinka, ćerka ruskog generala koji je živeo u Parizu 1884, namamila izvesnog Jozefa Horsta, člana francuske masonske lože Mizraim, da joj dostavi neke informacije iz masonerije, jer su se u antisemitskim krugovima u Francuskoj pojavile sumnje da Jevreji nešto spremaju u Rusiji. Za sumu od 2.500 franaka, Horst joj je dao “Zapisnike Starešina Siona”. Jozef Horst je nakon toga bio praćen i ubijen je u Egiptu.

Carska vlada u Rusiji je ove zapisnike presrela tek kada je vlada bila i te kako infiltrirana iznutra boljševičkim “otporašima”. Cilj je bio izgleda da se ovi Protokoli unište.

Glinka ih je zato doturila nekom prijatelju (ne zna se ime) koji ih je prosledio profesoru Sergeju Nilusu koji je imao švajcarsko poreklo i objavljivao političke tekstove u Rusiji. On je “Protokole…” preveo sa francuskog na ruski i prvi put ih objavio 1901. kao jedno poglavlje u svojoj knjizi političke filozofije “Veliko u malom i antihrist”. Tek 1905. objavljen je samo taj deo kao posebno izdanje i nazvan je “Protokoli mudrih starešina Siona”.

Uroboros i judaizam

U uvodu Protokola Nilus (koji je verovao da su Jevreji zaista narod najstariji i Solomonovi potomci) napomenuo je da se protokol III odnosi i na judejski simbol zmije (serpenta) koja opkoljava čitav svet…Serpent je bilo navodno ime jednog drevnog izraelskog plemena (iako danas neki etiopski istoričari tvrde da je čitava jevrejska mitologija uzeta iz Etiopije, kao i hebrejski jezik).

Ali filozofija zmije Uroborosa koja obavija svet i koji ponovo uvek počinje na svom kraju i obrnuto, i te kako je razrađena u masonskoj filozofiji. Tako je za njih kraj uvek novi početak pa masonerija zapravio radi na tome da vreme vraća unatrag. Ideja je očito da se ovom filozofijom opravdaju razorni ratovi i ubijanja (cilj opravdava sredstvo) i sve se predstavi kao put u novi početak. Nilus je zato verovao da je zavera skovana još u vreme kralja Solomona.

Jevrejska zajednica je bila šokirana ovakvim optužbama (da kuju zaveru protiv sveta) pa su izašli sa tvrdnjom da su “Protokoli…” čista podmetačina carista, i koji u stvari predstavljaju samo deo fikcije koju je napisao francuski pisac Moris Žoli u svom poznatom delu “Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskijea” još 1864. Ali zašto je ova podmetačina stavljana baš na teret Jevrejima? Nisu li oni zaista bili iza prevrata tokom Oktobarske revolucije? Sada znamo da jesu.

Ali, ni o što je i Žoli, kome je pravo ime Jozef Levi, i sam bio Jevrejin i član masonske lože Mizraim gde su nastali ovi “Protokoli”, njima nije bilo dokaz da su Jevreji iza svetske zavere. I to što je Žoli bio učenik Adolfa Kremijea (Isaac Moise Cremieux 1796-1880) rukovodioca lože i ministra u francuskoj vladi (koju su tada podržavali međunarodni bankari) i na čijem čelu je bio Lion Gambeta, sin trgovca iz Đenove, opet ništa nije dokazivalo.

Ali zanimljiv je još jedan detalj: pošto je zavera opisivana i u masonskim krugovima kao vekovima stara, onda je i Žoli imao priliku, kao mason, da za nju sazna upravo od svojih učitelja. I mogao je lako pozajmiti neke delove ovih veoma starih ideja za svoj promotivni tekst “Dijalog…” koji je zapravo imao za cilj da kompromituje autoritarnu vladavinu Napoleona III koga su bankari hteli da zbace sa trona i zavladaju Francuskom.

Tako je Žoli veličao liberalizam, a osuđivao Napoleonov autoritarni režim. Žoli je inače već bio optužen da je plagirao delo “Makijaveli, Monteskije, Ruso” (1850), autora Jakoba Venedija. Dakle, “Protokoli…” su ipak mogli biti stariji od “Dijaloga…”. Sam Žoli se ubio 1879.

Nakon boljševičke revolucuije i Nilus je uhapšen u Kijevu 1924. Predsednik suda mu je rekao na suđenju da je naneo neprocenjivu štetu Jevrejima objavljujući ove “Protokole”. Jedna verzija “Protokola…” kucana na mašini u formi skripta nađena je i među papirima koji su bili zaostavština američkog pukovnika i diplomate Edvarda Mendela Hausa (1858-1938) koji je bio agent Kuće Rotšilda, i savetnik Vudro Vilsonu i Franklinu Delano Ruzveltu. Upravo je Haus naveo Ruzvelta da SAD uvede u Veliki rat u Evropi, iako SAD za to nisu imale nikakvog interesa. Ali jesu bankari, Rotšildi i njihov naftni biznis koji su preko cionizma i stvaranja Izraela (Ciona) osigurali na Severu Afrike i u Arabiji.

A naslov ove njegove kopije bio je: “Protocols of the Meeting of the Zionist Men of Wisdom” (Protokoli sa sastanka mudrih cionista). Neobično je ovde korišćenje reči cionista, iako je ovo delo sa ruskog na engleski 1924. preveo engleski novinar i dopisnik “Morning posta” iz Rusije, Viktor Mersden i nazvao ga: “Protokoli sa sastanka učenih starešina Siona (Ciona)” . Da li su onda cionizam i komunizam i liberalizam izašli iz iste ideološke kuhinje? Ima logike da jesu. Ali, ko je glavni “kuvar”? Čitav jevrejski narod ili NEKO ko je daleko iznad običnog, pa makar i “izabranog naroda”?

Cionisti i sionski priorat

Već smo ranije pisali o tome kako je engleska reć “džu” označavala isto što i trgovac, posebno venecijanski trgovac novcem. Prenošenjem venecijansog zlata i investicija prikrivenom migracijom preko Nemačke u Englesku, reč “džu” (što znači onaj ko se bavi usurijom) počinje da se sve više koristi kao naziv za čitav jevrejski narod. Veliki broj knjiga i istorijskih falsifikata sa tim ciljem priredili su jezuiti , stvarajući falsifikovanu istoriju jevrejskog naroda, ali i mnogih drugih naroda. S obzirom da se najmoćniji bankari svi nazivaju i dalje džuz, nastalo je opšte uverenje da su svi oni Jevreji, potomci Kralja Davida i Solomona iz drevne Palestine. Opipljivih dokaza za postojanje ovih kraljevina nema, ali postoji veoma jaka iluzija, mitologija i veoma ubedljiva ideologija nazvana judaizam koja se prikazuje i kao religija. I ona je bankarima veoma važna jer preko povezanosti Jevreja imaju svoj “izabrani narod” koji se za njihov račun bavi raznim poslovima. Dakle, oni su izabrani od strane bankarskih bogova.

Da li su iza ideja iznetih u Protokolima ipak bili veoma obrazovani i potkovani jezuitski mozgovi, koji su stvoreni kao bratstvo upravo za to da bi bili učeni i modifikovali (falsifikovali) ono znanje koje je običnim ljudima ostajalo nedostupno? Jer i falsifikovanje istorije je jedan od planova koji se pominju u Protokolima. I ovo ej mnogo logičnije. Nisu li upravo jezuiti, prema Vebsteru Tarpliju, bratstvo koje je preuzelo opsenarske svešteničke smicalice od rimokatoličkog bratstva kada je došlo do podele vlastelina u 17. veku i kada su se bogati Venecijanci odvojili od rimokatoličkog Fonda (stvarajući protestante i reformiste).

S obzirom da je lihvarska tajna jako stara i da se prenosi vekovima još iz drevnih vavilonskih dinastičkih krugova (migracijom sveštenika koji su se pojavljivali u Evropi kao čarobnjaci, Hristovi apostoli ili putujući monasi) , ovi „sionski mudraci” su verovatnije pokupili učenje iz jednog starijeg tajnog bratstva, a to je Sionski priorat. Cionizam je došao tek sa naftom krajem 19. veka. Narod je vladajuću lihvarski dinastiju Vavilona nazivao „Vavilonska kurva”, kako je zabeleženo i u Bibliji u Jovanovom Otkrivenju.

Tako se u istraživanju Barbare Ejho, koja je proučavala tajnu vekovnu migraciju vavilonskog sveštenstva i tajnih društava koje su oni osnivali (ali ne ulazeći u njihove trange-frange poslove sa zlatom i novcem) nalazi da se 1070-te godine (dvadeset šest godina pre Prvog krstaškog rata) grupa monaha iz Kalabrije, u južnom delu Italije, prebacila na teritoriju Francuske na posed čiji je vlasnik bio Godfroa od Buljona, iz plemićke Kuće Vere, što je starija grana Kuće Anžuja. An-Žuj je verovatno francuski naziv za one koji se bave usurijom kao engleski džu (u prevodu kasnijem na srpski – Jevrejin).

An-žuji (koji su bili vodeća trgovačka porodica u Napulju), po Sesilu Rotu su u 13. veku bili prisiljeni da sa drugim Jevrejima (tj. trgovcima) pređu u katolicizam. To znači da su primorani da rade i ubacuju novac u vatikanski Fondo. Već smo pisali da je ovaj Fondo velika riznica u koju su sve vladarske porodice ubacivale svoje bogatsvo stvarajući ogroman fond kojim su kupovali i kreditirali sve i svakoga koga su hteli da stave pod svoju lihvarsku omču.

Ova grupa monaha je predvođena monahom sa imenom Ursus, a to ime se u dokumentima ovog reda povezivalo sa dinastijom Merovinga. I nije slučajno što su oni svoj manastir osnovali baš u blizini mesta gde je Dagobert Meroving ubijen, pet stotina godina ranije.

Dakle, vrlo je moguće da su u pitanju obični sejači iluzija koji su se predstavili kao potomci ove loze. Monaški red se tako nazvao Ordre de Sion (Sionski red) i njima je dat zemljišni deo čiji je vlasnik bio Sveti Bernar od Klervoa. On je po nekima bio i osnivač i finansijer katoličkog Cistercitskog reda i autor “Pravilnika Vitevoza templara” (čuvara riznice) i sam je bio navodno od nasledne loze Merovinga, linije iz Šampanja koja je finansirala Cistercite.

Sionski red je 1131. postao Sionski Priorat (manastirsko starešinstvo). Podaci o njima se povremeno gube, da bi 1188 kao podnaziv društva uzeli neobično ime Ormus.

Po masonskom učenju Ormus je bilo ime egipatskog mudraca i mistika, gnostika i masjstora iz Aleksandrije iz 46. godine p.n.e. On i njegovih 6 sledbenika su se, navodno, preobratili u nekli oblik hrišćanstva uz pomoć jednog od Isusovih učenika. Sveti Marko se najviše pominje u dokumentima kao njihov preobratnik.

Iz ovog preobraćanja rođen je novi red, koji je spojio načela hrišćanstva sa drugim učenjima drugim, čak i sa učenjima starih mističnih škola…Tako je hrišćansko učenje ulazilo u Evropu veoma modifikovano…

Dakle, sveštenici su odavno bili majstori za svakojaka učenja i mentalnu obradu svakoga koga je trebalo u nešto ubediti. Ideologija je najstarija mentalna tehnika i ovo znanje i “mudrost” i veština obmanjivanja prenošeni su vekovima po tajnim bratstvima. I toliko je stara i zavera. U stvari od njihovih učenja, mi danas mi danas više živimo u iluzijama nego u realnosti, a da toga uopšte nismo svesni. I to otkrivaju Protokoli.

Ormus je tako uzeo novi simbol crveni ili roze krst obavijen ružom. Tako u Ormusu neki vide poreklo takozvanih Rozenkrojcera (Rose-Croix) kao novog reda upućenika u “veliku tajnu”. Sionski priorat su tako usmeravali i finansirali pojedinci iz loze porodice Sen – Kler “sveta svetlost” (Shekinah).

Ova loza je, piše Ejho, verovatno povezana i sa škotskom granom Sinkler porodice u kojoj su sjedinjene porodice Norman, Sen-Kler i Gisorsi. Normani su bili poznati kao lihvari koji su imali svoje robove – judeje koji su za njih skupljali taksu i prodavali novac i uzimali nekretnine kao zalog.

Navodno je glavni cilj Sionskog priorata da naslednici iz loze Merovinga budu vodeća kraljevska porodica u Evropi. A Merovinzi su navodno Jevreji poreklom iz Judeje (koja nam se predstavlja kao teritorija današnje Palestine. U stvari, sva ova tajna društva i sveštenički redovi održavaju kontinuitet Fonda odnosno velike vladarske riznice koja opstaje i nakom smrti vladara.

Rotšildi postaju stožer Sionskog priorata

Glavni stožer Sionskog priorata tako 1777-me postaje Majer Amšel Rotšild, iako nikada i nigde nije vođen kao Veliki Majstor Sionskog priorata. Biće da je i ovde bila ključna podela koja se dogodila kada je venecijanski porodični klan odvojio svoj Fondo od rimokatoličkog. I masonerija je podeljena.

Tako je Džerobom Rotšild predstavljao francusku na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. pod običnim gojskim imenom M. (Georges) Mandel. U Parizu je i bilo sedište Sionskog priorata pa je to i bio razlog zašto je mirovna konferencija održana tamo. Po Rotšildovim instrukcijama radio je tada i britanski premijer Dejvid Lojd Džordž.

Da bi se kontunuitet ove tajne vlasti sakrio, izvesni Pjer Plantard, navodno potomak loze Sen Kler lansirao je priču kako je zapravo on osnivač društva Sionskii priroat i to je samo jedno “malo društvo prijatelja ” osnovano tek 1956.

Njegovo prezime Plantard je u stvari uzeto od Sigeberta IV iz dinastije Merovinga koji je bio poznat i kao “Plant-Ard”.

Ali, svako ko je pročitao Protokole može videti plan i modus operandi za osvajanje sveta, a svet se ne osvaja za pedeset ili sto godina već je potrebna viševekovna instalacija nevidljive i obučene vojske sveštenika opsenara, masona i lihvara i veštih i prebogatih bankara. I učenih jezuita falsifikatora svega i svačega.

“Naša je veština upravljati masama i pojedincima pomoću vešto podešene teorije i frazeologije, pravilima zajednica i svakim drugim majstorijama, u koje se Goji ništa ne razumeju…” piše u “Protokolima”.

A 1.

Izvori medijskog nasilja u Srbiji

Samo letimičan pogled na izvode iz Prvog i Drugog Protokola mnogima i u Srbiji može dati odgovor zašto se danas preko medija širi nemoral i razvrat, zašto su nam mozgovi svakodnevno zasuti slikama nasilja , narkomanije, alkoholizma…Oni su postali obrazac ponašanja. Zašto nam se kao idoli nameću privredno i intelektualno bezvredni likovi: loše pevljake, osrednji i loši glumci, intelektualno neobdareni ljudi poput sportista, bogati mafijaši i politički nepismeni državni lideri (tzv. političari). A kao vrhunska intelektualna elita nam se predstavljaju pseudo intelektualci iz strogo kontrolisanih tzv. udbaških krugova bez ikakvog fundamentalnog znanja. Neverovatno, ali sve je to upravo tako i planirano u “falsifikovanim” i “podmetnutim” i “izmišljenim” Žolijevim “maštarijama”.

Odabrano iz “Protokola…”

Podela ljudi

“Treba napomenuti, da su ljudi sa rđavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji rezultati u upravljanju njima postižu se nasiljem i zastrašivanjem, a ne akademskim rezonovanjem…”

Izbor političara

“Svaki čovek teži ka vlasti, svaki bi hteo da bude diktator, kad bi samo mogao… nije redak onaj koji ne bi bio gotov da žrtvuje sveopšte dobro zarad svoga ličnog blaga”.

Stvaranje ideologija

“Politička sloboda je ideja, a ne činjenica. Ovu ideju treba znati primjenjivati, kad je to potrebno, da se idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona zamislia da slomi drugu partiju koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak

postaje lakši ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, takozvanim liberalizmom, te zbog ideje popusti u svojoj moći….”

Pokretanje otporaške mase

“U svim krajevima sveta reči “sloboda, jednakost, bratstvo” uvrstile su u naše redove, preko naših slepih agenata, čitave legione, koji su oduševljeno nosili naše zastave. Međutim te su reči bile crvići koji su podgrizli blagostanje goja, uništavajući svuda mir, spokojstvo, solidarnost, rušeći osnove njihovih država”.

Stranačke podele

“Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne ume da se koristi njome umereno. Treba samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ona se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od tog momenta počinju međusobne rasprave, koje uskoro prelaze u društvene sukobe u kojima države gore i njihov značaj pretvara se u pepeo.”

Manipulisanje većinskim mišljenjem

“… ljudi u gomili i ljudi gomile podležu partijskom cepanju… Svaka odluka gomile zavisi od slučajne ili podmetnute većine, koja, zbog neznanja političkih tajni, donosi apsurdnu odluku koja unosi klicu anarhije u upravu.”… “Treba shvatiti da je moć gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasuđuje, da samo osluškuje na desno i levo”.

Izbor nesposobnih političara

“Slepac ne može voditi slepe a da ih ne dovede do propasti – članovi gomile, bukači iz naroda, ma i genijalno pametni ali bez razumevanja u politiku ne mogu se pojavljivati u svojstvu rukovodioca gomile a da ne upropaste celu naciju”… “Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju može znati i čitati reči sastavljene iz političkih uslova.”

Ko upravlja “demokratki izabranim” liderima

“Administratori, koje mi vrbujemo iz publike u zavisnosti od njihovih ropskih sposobnosti, neće biti lica pripremljena za upravljanje, i stoga će oni lako postati pioni u našoj igri, u rukama naših učenih i genijalnih savetnika, specijalista vaspitanih još iz ranog detinjstva za upravljane poslovima celog sveta”.

Politika je uvek prevara

“Politika nema ničega zajedničkog sa moralom…Vladalac koji se rukovodi moralom nije političar, te stoga nije ni čvrst na svome prestolu. Ko hoće da upravlja (narodom) mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu…. Velike narodne osobine – otvorenost i poštenje – poroci su u politici, jer oni obaraju sa prestola bolje i sigurnije nego najjači neprijatelj…..

Vojska je iznad svakog prava

“Naše pravo je u sili. Reč “pravo” je apstraktna i ničim nedokazana misao. Ta reč ne znači više nego: dajte mi ono što hoću, da bih time pribavio dokaz da sam jači od vas.”

Pravi vladari su skriveni

“Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, naša će vlast biti neoboriva i jača od drugih, jer ona će biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne učvrsti da je već nikakvo lukavstvo ne može potkopati”.

Sejanje razvrata i opšteg ludila…

“Pogledajte na pijane životinje, onesvešćene vinom, na čiju je neograničenu upotrebu dato pravo zajedno sa slobodom. Nećemo valjda dopusti da i naši dođu dotle…Narodi gojski zaneti su alkoholnim napitcima, a omladina njihova ošašavila je od klasicizma i ranog razvrata, na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura – guverneri, lakeji, guvernante – u bogatim kućama, pomoćnici, kelneri, i naše ženskinje – u mestima gdje se goji vesele i zabavljaju. U ove posljednje ja ubrajam i takozvane dame iz sveta, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.”

Korupcija je važna

“…Mi ne smemo prezati od podmićivanja, prevare i izdajstva kad oni treba da posluže postignuću naših ciljeva. U politici treba umeti bez kolebanja uzimati tuđu svojinu ako se pomoću nje možemo dočepati pokornosti i vlasti…”

Kvaziintelektualci i pseudo nauka

“Intelektualci gojski ponosiće se svojim znanjima i, ne provjeravajući ih logički, sprovodeći u delo sva ona naučena iz naših knjiga , saznanja koja su naši agenti vešto iskobinovali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova potrebnih za naš cilj. Nemojte misliti da su naša tvrđenja prazna i neosnovana: obratite pažnju na uspehe darvinizma, marksizma, ničeizma, koji su tako zgodno sa naše strane udešeni. Razorni i pogubni značaj ovih pravaca za gojske umove mora biti očigledan.”

 Ivona Živković