Moli se bogu, drži se novca…

Za oslobađanje od novčanog ropstva, koje su čitavom svetu nametnuli bankari kao „prodavci vazduha”, moramo se prvo osloboditi iluzija (po meri globalnih trgovaca). U ove iluzije spadaju falsifikovana istorija, lažna edukacija i naše veoma izopačeno opažanje sveta u kome živimo.

Danas je postalo opšte uverenje da je za pokretanje bilo kakve privredne (stvaralačke) aktivnosti (gradnje puta, kuća, čišćenja kanalizacije, setve ili žetve) neophodno imati novac. Još gore kada čujete: „imati investitora”. Da li je novac (tj. investitor) taj koji će uzeti lopatu u ruke, plug i sl. Ili su ti poslovi mogući samo ako ih obavljaju ljudi sa svojom biološkom energijom? Naravno, da vam nije potreban novac da bi ste nešto počeli da radite i stvarate. Potrebna vam je snaga, ideja, energija i povezanost sa drugim ljudima kako bi ste ova tri faktora pojačali. Naravno, potreban je i materijal, reći ćete. Da, to je sve materijal iz prirode, iz zemlje (metal, kamen, glina, drvo), ali neki su to zamenili za novac. I sada ne mogu da to koristite, jer je vlasnik sada postao onaj ko ih je ubedio da uzmu papir, a ostanu bez materijala za privređivanje. Naravno, oni su stavljeni u iluziju da će sa novcem lakše doći do kuće jer će to neko drugi uraditi za njih. Ali neće. Uradiće to samo prividno.

Srbija je nakon oktobarske revolucije 2000-te koju su podstakli bankari iz Londona, zato prvo morala da proda cementare. Tako sada nema cementa dok prvo ne spremimo evre. A bi smo došli do evra moramo da prodajemo njive, stoku, fabrike, vazdušni prostor (koji telekomunikacione kompanije znaju kako da nam ponovo prodaju i sl.) Očito, svako ko je zamenio materijal iz prirode (zemljište, mineralno nalazište, šumu, vodni izvor itd. ) za novac postao jer ovisnik od bankara – onih koji novac kreiraju i koji mu daju vrednost. I oni su tako postali naši gospodari. U suštini, ono što pokreće privredu i donosi ljudima dobit je samo organizovana društvena zajednica. Novac ne donosi dobit, on je samo iluzija dobiti. Novčana dobit je lažna slika dobiti, jer njime ne možete ostvariti pravu dobit, osim ako vam je neko drugi ne ustupi u zamenu za taj novac.

Dakle, velika dobit se stvara samo u dobro organizovanoj društvenoj zajednici i to radom. Ali, kako onda toj zajednici prodavati -NIŠTA tj. novac. Tako, što se ona mora prvo preoblikovati i funkcionalno razoriti. Ako se u društvenu zajednicu postavi nešto što njen sklad može da pokvari, a energiju (duhovnu i fizičku) preusmeri na aktivnosti koje ne stvaraju dobit, ona vremenom gubi snagu, a ideje presušuju. Umesto potrebe za stvaranjem, javlja se potreba za otimanjem. To što je pokvarilo urođenu skladnost ljudske zajednice bio je novac kojim su prodavci novca jednostavno vekovima menjali društvenu poziciju pojedinaca, tako da su manje vešti i manje sposobni za stvaranje dolazili u poziciju da isisavaju rad i energiju i ideje veštijih i jačih pojedinaca.

I to je počelo da stvora felerično društvo u kome se umesto opšteg sklada i opšteg energetskog doprinosa stalno pojavljivala gramzivost u nastojanju da se ostvari dobit iz tuđeg rada. Da bi ovo bilo moguće, bankari su veoma brzo uvideli da im ovakva felerična društvena zajednica savršeno odgovara. Zato su vekovima preko svog kabalističkog bratstva upućenog u ovu veštinu crpljenja tuđeg rada, nastojali da na tron raznih evropskih feuda, carevina i država postave manje sposobne članove porodica sa kojima bi lakše manipulisali. I zato su takve novčano pomagali. Tako su do krune stizali mnogi „nejaki Uroši”. I lihvari su postajali njihovi savetnici i zaštitnici i učitelji. Konačni udarac autohtonom evropskom plemstvu su tako venecijanski trgovci zadali krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka serijom takozvanih građanskih revolucija i postavljanjem jednog potpuno neodrživog sistema vlasti nazvanog: demokratija.

Pošto je običan narod vekovima od strane vladara držan u neznanju kako bi njime mogli lakše da upravljaju, ove revolucije nije bilo teško izvesti. Pobuniti tlačen i nezadovoljan narod je najlakše. Treba samo raspaliti varnicu, pa je glavni zadatak u svemu tome i imala masonska agentura, koja je ponovo aktivirala takozvane Jevreje, koji su se nakon proterivanja iz zapadnoevropskih država, našli u Poljskoj i Rusiji. A ciljana država je prethodno sistematski bila dovedena do bankrotstva. Bankari su danas tako neprikosnoveni gospodari Francuske, Britanije, Nemačke, Rusije, Indije, SAD, Holandije itd. Gde god caruje „demokratija”. Ovu „demokratiju” niko ne sme da dira i ona je garantovana Ustavom svake zemlje. Ko god bi pokušao da prigrabi svu vlast i zavede red i eventualno protera bankare i otme im imovinu, kompanije i rudnike, po Ustavu bi morao vojno da bude sklonjen. Na moći ustava i Centralne Evropske Banke koji niko, osim nekolicine pojedinaca iz bankarskog kartela ne može da kontroliše, danas počiva i EU.

Dakle, ako je do pre samo 150 godina većina običnih ljudi u svetu bila literarno nepismena, onda je masovnom edukacijom krajem devetnaestog veka mogla konačno da počne uspostava Novog Svetskog poretka – zasnovanog na masovnoj iluziji, falsifikovanoj istoriji i lažnoj nauci u skladu sa iluzionističkim potrebama bankara.

Ovaj poredak tako treba da predstavlja apsolutnu vlast bankara nad svim strateškim resursima i njihovu kontrolu u trgovini i eksploataciji ovih resusra. To uključuje kontrolu radne snage, distribucije hrane, strateških trgovačkih puteva, tehnologije i znanja i naravno novčanih tokova, jer je novac praktično već ušao svest ljudi kao nešto bez čega se ne može.

I sve to bi s e odvijalo na način koji je običnim ljudima, koji nisu upućeni u „svetu tajnu”, potpuno nevidljiv i neshvatljiv.

Iluzije i realnost

Evo samo nekih iluzija za koje smo ubeđeni da su realnost. Podsetimo da reč iluzija znači – varka, a iluzionisti su majstori za prevaru. Najveći majstori za prevaru se danas obučavaju pri jezuitskom redu u katoličkoj crkvi, o čemu smo više puta pisali.

Globalno tržište je danas strogo kontrolisano i postojanje takozvanog „slobodnog tržišta” je iluzija. Pojam „slobodnog tržišta” su izmislili trgovci imajući na umu da im u njihovom trgovačkom poslu ne stoje nikakve prepreke, u vidu državnih granica i valstelinskih ucena. Tako su kreatori liberalizma upravo ovi prodavci – ničega.

Dakle, „slobodno tržište” je tržište bez granica na kome bankarska vlastela može bez ikakvih prepreka da vrši gore pomenutu kontrolu protoka robe i novca. Mi robovi, i oni, vlastelini očito na dva različita načina tumačimo ono što s e zove „slobodno tržište”. Ovo slobodno tržište funkcioniše na bazi unutarkartelskih dogovora i održava ga mafija. Niko ne može prodavati strateške sirovine ukoliko ovi karteli to ne dozvole. Ovo znaju svi ozbiljni trgovci strateškim sirovinama, kao i svi tajkuni koji plasiraju kapital tačno u ono što im masonerija naloži.

Posebno je osetljiva trgovina naftom. Održavanje nafte kao glavnog industrijskog energenta već sto godina (zbog čega su vođena dva svetska rata), omogućava bankarima da umesto zlata , vrednost novcu određuju preko nafte (crnog zlata) i to tako što cenu nafte podižu i spuštaju kako bi njome nivelisali količinu novca u opticaju. Tako se u izopačenom sistemu vrednosti danas ogroman novac (tj. ništa) nalazi kod arapskih i drugih naroda koji žive na zemlji bogatoj naftom, a koji zapravo nemaju ništa drugo: ni hranu, ni vodu, niti znanja da se organizuju tako da budu privredno samostalni, pa su praktično upućeni da zavise od svojih eksploatatora, moćnih vlastelinskih porodica koje danas žive u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i SAD.

Oslobađanje od njih značilo bi njihovu totalnu propast. (Avio kompanija „Etihad” je arapska samo kao iluzija, ali njom upravlja Britanija kao i svim arapskim emiratima i korumpiranim emirima i šeicima kojima su draži mercedesi od kamila. Iako kamile za njih realno imaju veću vrednost. Kamile funkcionišu i bez dolara, ali današnji šeici to ne bi bili bez evropske oligarhije koja ih održava). Sa druge strane oni koji imaju tehnološko znanje i industriju na zapadu, upućeni su na energetska izvorišta isključivo iz ovih zemalja, zbog čega im je tehnološki razvoj zaustavljen i skrenut isključivo na upotrebu motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Međusobne naftno-robno- uslužno-novčane transakcije Istoka i Zapada tako kontrolišu vlastelinski trgovački karteli. Iako nafte ima svuda i daleko više nego što se eksploatiše, vlastela pažljivo kontroliše svako potencijalno nalazište i sprečeva njegovu prekomernu eksploataciju.

Isto je sa famoznim „bezbednosnim službama”. Obični građani veruju da su ove službe u funkciju zaštite državnih interesa u svakoj državi gde postoje ( a postoje u svakoj) dok su za vlastelu one agenture koje samo njima garantuju bezbednost i preko kojih se kontrolišu svi akteri simulirane demokratske državne uprave. Čak većina ljudi zaposlenih ili zavrbovanih od ovih službi i ne zna za koga zaista radi. Oni su naučeni da je u ovim službama uvek sve tajna. U neznanju se najbolje vlada.

Poznata je i izreka Hajnca Alfreda Kisindžera (poznatog i kao Henri Kisindžer):

“…Svi koji se protive novom svetskom poretku su teroristi”. (Svi koji su u srednjem veku bili protiv katoličke crkve i njenog lopovluka su bili jeretici).

I danas zato svi moraju biti stalno prisluškivani i praćeni. I mnogi zaista misle da je to zbog terorista, ali realno se prisluškuju i prate upravo oni koji su učesnici iluzionitičke političke scene i koji zapravo rade za vlastelu. Njima je dato da za određene političke usluge imaju više novca od običnog sveta sa dna, ali su zato i pod jačim prismotrom. To su obaveštajci, visoki generali, tužioci, bankari, tajkuni i plaćeni novinari, službenici u raznim državnim agencijama sekretarijatima i ministarstvima (vlastelinskim agenturama), “narodnoj” i drugim bankama i sl. I to je cena što za svoj rad dobijaju više novca, iako suštinski taj rad nema nikakvu upotrebnu vrednost za čitavu društvenu zajednicu, osim da stvara iluziju demokratije i “slobodnog tržišta”. Koze i krave vrede više od njih i svih njihovih diploma iz elitnih škola.

Slobodni mediji zavisnici od korporativnih reklama

Tu je i famozna iluzija o slobodnim medijima. Nama se predstavlja da ovaj pojam znači da je slobodan onaj medij na koji država nema uticaj i kome ne daje novac za plate zaposlenih (iako država uopšte ne funkcioniše), ali se izostavlja uslovljenost opstanka medija prodajom reklamnog prostora. Dakle, realnost je da ako kompanije ne plaćaju za reklame, većina medija uopšte i ne bi mogla da postoji. Posebno skupi elektronski mediji.

Tako svi mediji (osim onih koji nemaju reklame) zavise od onoga ko im plaća reklamu. Možete li da zamislite šta bi se dogodilo sa moćnim domaćim televizijama u Srbiji ako bi se nekoliko moćnih zakupaca reklamnog prostora odvažilo da napravi kartelski dogovor i prestane da se reklamira. Na primer “dogovore se” Imlek, Bambi, Knjaz Miloš (sada otkrivamo da su sve ove firme bile u vlasništvu Borisa Berezovskog koji je radio sa novcem porodice Rotšild) i ne reklamiraju se po televizijama. Pa u klan uvuku još i neke telekome, kole i sl. I “nezavisne” televizije u Srbiji uključujući i “javni servis” RTS počnu da se zatvaraju jer ostanu bez para? Pa, objavljujte onda o onome što narod ne treba da zna! Ali, ko želi da bude profesionalni novinar mora da služi interesima iluzionista. Zato na televizijama i po novinama imate uvek isto- tupavo, glupavo, izopačeno i neuko, sa puno nasilja, seksa i laži. Baš kako odgovara bankarima.

Naravno, nećete na TV-u u vestima čuti da je Berezovski bio agent porodice Rotšild, da je novac iz Londona preko davno uspostavljenih novčanih i kadrovskih kanala KGB – Udba tajno išao preko Berezovskog poslovno “talentovanim” ljudima u Srbiji koji su novcem od bankarskih kamata (bezvrednim papirom) kupovali fabrike i zemljište po Srbiji i vodili ih na svoje ime, a onda zatvarali i upropašćavali kako ne bi remetile količinu robe na strogo kontrolisanom tržištu EU.

Za Srbiju, Hrvatsku i ostale kolonije vlastela će tačno odrediti i šta će da jediu, i koliko će da jedu i koliko njih uopšte može da računa na hranu. To je Novi svetski poredak. Niko ne može da proizvodi i prodaje šta i koliko hoće. Niti može da ima dece koliko hoće, i da ih vaspitava kako hoće., niti može da muze krave i ovce koliko mu se prohte. Sve mora biti kontrolisano i planski postavljeno unapred. I sva ova lopovska aranžiranja društvene zajednice obavljaju se preko najtupavijih mozgova u zemlji koji su uvedeni prvo u takozvani “nevladin sektor” (pripremnu agenturu za obuku), nakon čega prelaze (distribuiraju s e kao obučeno roblje) u državne institucije gde funkcionišu kao izvršni šrafovi transnacionalnog korporativnog biznisa kojim upravljaju međunarodni bankari. Sve njih karakteriše teška mentalna ovisnost od duhovnih instruktora te imaju veoma ograničen dogmatski rečnik ispunjen gotovo istovetnim frazama: “neophodne strane investicije, izlazak iz krize, otvaranje novih radnih mesta, kresanje javne potrošnje” i iznad svega očuvanje demokratije i multikulturalizma i panseksualizma. Najnovije dovođenje jedniog “eksperta” od 29 godina sa Jejla u Srbiju da vodi Ministartvo finansija je čista sprdnja (ravna Kaligulinom konju u parlamentu), jer su Jejl i Harvard poznati kao rasadnici kadrova ove agenture. Harvard čak zovu jevrejskim univerzitetom. Svaka beba koja se u SAD rodi danas je već dužna 100 000 evra – bankarima. Sve zahvaljujući ovim elitnim školama i njihovim “tajnim bratstvima” i ekspertima. A u Srbiji se na tome mora još poraditi, jer je zaduženost daleko manja.

Zamka velikog društva

Brisanje etničkih i kulturnih i jezičkih granica i stvaranje velikog društva koje se stvara liberalizacijom tržišta postaje veoma loše za pojedinca. Švajcarski psiholog Karl Gustav Jung je 1928 izjavio: “Što je neka zajednica veća, neizbežnija je njena nemoralnost i slepa zaglupljenost”.

U ovom velikom društvu posebno su opasni veliki gradovi, koji su postali koncentracioni logori. Po Aldusu Haksliju čitav svet budućnosti ( a to je današnji svet) treba da bude jedan koncentracioni kamp, u kome će svako biti kontrolisan, ali da većina uopšte neće primećivati svoje zatočeništvo. I za to je potrebna iluzija o slobodi i blagostanju. U koncentracionom kampu vi nemata problem da izgradite sebi sklonište (krov nad glavom) – to se kupuje novcem. Nemate problem da dođete do hrane -treba samo da skoknete do pijace ili prodavnice. Dakle, sve što vam treba za život u gradu je novac. E, za to morate da radite ono što vam gazde kažu za bednu nadnicu, jer ste izgubili slobodu. Na osnovu ovoga mnogi zaključuju kakva će život biti u velikoj organizaciji kakva je Evropska unija. Da li isti kao i u SAD, gde su generacije sistematski decenijama zaglupljivane u “elitnim ” školama i gde hara nasilje i narkomanija, kao i opšta seksualna izvitoperenost? Primećujete li kako sve to sada prelazi u Evropu? U Srbiji smo se godinama rugali ratobornim američkim marincima koji olako idu u vojne misije u svetu gde čini brojne zločine, i vraćaju se kućama u mrtvačkim sanducima ili kao fizički i duševni invalidi, a sada se i u Srbiji mladi obučavaju za ovu kriminalnu vojsku nazvanu “profesionalna vojska”.

“Što je veća društvena zajednica ili konfederacija, veća je mešavina kolektivnih činilaca -koji su tipični za svaku veliku organizaciju- i ona će ostati na konzervativnim predrasudama na štetu individue, pogoršanom moralu i duhovnoj degeneraciji pojedinca”, zapisao je Jung.

Genocid nad dušama je najgori za društvenu zajednicu

Falsifikovanje istorije omogućilo je velikom broju etničkih zajednica da se priklone tuđinskoj kulturi i istoriji, takođe falsifikovanoj.

„Ukoliko možeš odseći ljude od njihove istorije, onda ih lako možeš navoditi”, zaključio je još Karl Marks. Verovatno ga je neko tome podučio. Globalizam je tako potpuno urušavanje individualizma i zapravo nametanje uniformnosti u ponašanju i rasuđivanju. Gotovo je nevertovatno koliko ljudi danas ima potrebu da imitira engleski model kulture i ponašanja, počev od jezika, muzike, filozofije…Trgovci misle da će nešto lakše prodati ako svoje radnje nazovu engleskim imenima. Tako se Srbi svode na neinventivne ljude, imitatore, a zapravo na povodljive životinje.

Kada bi znali da su međunarodni bankari porobili Engleze praveći od njih pomorske ratnike za sopstveni interes, shvatili bi da su i oni samo robovi istoj oligarhiji kao i mi. Ni u čemu tako beer fest (parada pijanstva i stupidnsti) nije bolji od pivske priredbe, niti je EXIT bolji od izlaska (u isto orgijanje). Višekulturnost nije lošija od multikultiuralnosti, a dobit nije slabija od benefita. I svaki srpski knjigovođa je u stvari finansijski ekspert. Ali nacionalno samoobezvređivanje deo je naše falsifikovane istorije kojoj su nam namesnici vazda nametali. U modi su bili turkofili, pa rusofili, pa frankofili, pa anglofili…

Srpski nacionalizam istinski zapravo nikada nije ni postojao…Sami masoni su ipak ljudi sa najmanje sopstvenog integriteta, inače ne bi pristupali ritualima i slušali učenja koja im stižu od nekog velikog i nevidljivog…U stvari masonske sluge su ljudi koji su više od drugih nesposobni da budu slobodni, da stvaraju. Zato su oni najveće sluge sopstvenim dželatima i pljačkašima, a to su međunarodni bankari i njihove mafije.

Ivona Živković